Зајечар, Гитаријада и музика: Од локалног музичког такмичења до једног од најстаријих рок фестивала у Европи

Крцати возови пристају у станицу довозећи љубитеље гитарског звука са свих страна Србије, некада и Југославије, на рокенрол ходочашће у провинцију на истоку земље.

Неки су пристигли и раније не би ли пронашли угодно место за шатор у рок кампу, а има и оних који су се прво запутили до оближњег драгстора јер тамо је екипа од прошле године са којима ваља попричати по једну.

Градске улице врве од косматих омладинаца са минђушама у ушима, марамама на главама и поцепаним фармеркама - у ваздуху се осећа мирис рокенрола.

И док сунце баца последње зраке светлости иза хоризонта, непрегледна колона људи лагано корача ка епицентру лудила - парк-шуми Краљевица, одакле ће се за који минут проломити крик гитаре и жестоки рифови.

Све је спремно за празник рокенрола, Зајечарска гитаријада може да почне.

Тако мештани Зајечара и њени дугогодишњи посетиоци памте Гитаријаду, музички фестивал са традицијом дугом више од пола века, када током последњег викенда у августу, центар Тимочке крајине накратко постаје регионална престоница рокенрола.

„Гитаријада је предивна и сјајна ствар која је много допринела у Југославији када је настала и мени много значи", говори за ББЦ на српском Бруно Лангер, басиста и певач култног хрватског и југословенског хард рок састава Атомско склониште, са којим је неколико пута гостовао у Зајечару.

Многи верни фанови Гитаријаде сматрају да сјај једног од најстаријих рок фестивала у Европи већ дуже време бледи и да је њена будућност неизвесна.

Бојазан је додатно подгрејала и чињеница да је прошао последњи викенд августа када је незванично требало да буде одржана.

Ипак, за ову годину више не морају да страхују јер је фестивал пре неколико дана званично најављен за 17. и 18. септембар.

Према видео најави коју је у суботу увече градоначелник Зајечара - Бошко Ничић, објавио на Фејсбук профилу, на 54. издању фестивала свираће Рибља чорба, Галија, Неверне бебе и хрватски састав Хладно пиво, уз још четири победничка бенда ранијих Гитаријада.

Одговоре на питања - да ли ће бити такмичарског дела, зашто није одржана крајем августа према претходним најавама и да ли је могуће организовати овако велику и угледну манифестацију за мање од две недеље - нисмо добили од надлежних до објављивања овог текста.

Из Штаба за ванредне ситуације града Зајечара саопштено је да ће улаз на Гитаријаду бити омогућен само онима који су примили најмање две дозе вакцине и да је од вакцинисања другом дозом прошло најмање 14 дана, као и уз потврду о прележаној болести или негативан ПЦР тест који није старији од 48 сати.

Како је све кренуло?

Постоје различите тврдње о томе које године је одржана прва Гитаријада у Зајечару.

Према неким подацима, њени почеци се везују за 1966. годину, док рок хроничар Зоран Алексић, аутор музичке монографије Зајечарска рапсодија, тврди да је све почело 30. јануара 1970. године.

„Дуго је у мојој генерацији било расправа о првој Гитаријада и томе ко ју је организовао, али сам, копајући по документацији Историјског архива у Зајечару, срећом, пронашао у једном фебруарском броју листа Тимок из 1970, кратак извештај са прве Гитаријаде.

„У њему је био списак бендова који су учествовали, ко је победио, чак и колико пара су добили - победници су били Вокално-инструментални састав (ВИС) Половине срца из Зајечара", говори Алексић за ББЦ на српском.

Концерт је одржан у крцатом Дому Југословенске народне армије (ЈНА), касније Дом војске, у центру Зајечара, пред око 800 људи.

Алексић је тада био студент прве године Правног факултета у Београду, али није било шансе да пропусти овај догађај.

„Сећам се те ноћи, пао је снег и то као да га је неко из џака просуо, али је било феноменално", присећа се Зајечарац који тренутно ради на књизи о победницима Гитаријаде.

Прву Гитаријаду су, каже, организовали чланови култног југословенског рок бенда Златни прсти - с предумишљајем.

Град је тада захватила права рокенрол манија, као уосталом и остатак државе, што је млади састав на челу са недавно преминулим Момчилом Раденковићем Мошом знао да препозна.

Почели су да организују игранке у Дому ЈНА и то три пута недељно - четвртком, суботом и недељом.

Пошто су имали велику базу обожавалаца, а догађаји били изузетно посећени, решили су, каже Алексић, да одрже још једну свирку те недеље, овог пута у петак, не би ли зарадили додатни новац.

„Тако је кренуло, једном сасвим баналном идејом - хајде да узмемо кинту", осмехујући се објашњава Зајечарац који је тих година био члан једног од првих рок бендова у граду под именом Аполони.

Док тресе пепео цигарете у пикслу, наглашава како је сваки музичар, који није имао властити инструмент тада морао да плати 2.500 динара за изнајмљивање.

Учествовало је укупно осам бендова - шест из Зајечара и два из Бора.

Златни прсти су, наводи хроничар, наставили да организују Гитаријаду до 1974. године када је организација прешла у руке Савеза социјалистичке омладине Југославије (ССОЈ) и Дома омладине.

Каже да је та година била преломна јер је у помоћ притекао и Никола Караклајић, музички уредник Радио Београда и интернационални шаховски мајстор.

„Долазио је годинама, био председник жирија, организовао заједно са нашим одбором, имао је велики утицај и доводио је екипу Радио Београда да снимају."

По његовом доласку, наводи Алексић, уведено је правило да сваки бенд мора да изводи једну властиту композицију, што раније није био случај.

Бендови су тако кренули да свирају по пет ствари - једну страну, једну или две домаћих извођача, ауторску и обраду неке песме из Народноослободилачке борбе или са омладинских радних акција.

Касније је број композиција смањен на три, уз правило да могу да певају искључиво на матерњем језику.

Током седамдесетих година 20. века, Гитаријада је организована понекад и два пута годишње.

Поред победника по оцени стручног жирија, убрзо је уведена и награда публике, где је од пресудног значаја била јачина вриска и аплауза окупљених.

Обе категорије су се одржале до данас.

Фестивал се готово читаву деценију одржавао у Дому ЈНА, све до 1979. године и победничког наступа смедеревске групе ОПС, сачињене од чланова трупе Омладинског позоришта Смедерево.

Певач састава био је познати српски глумац Слободан Бода Нинковић који се пред зајечарском публиком појавио у боксерској опреми - са рукавицама, у бермудама и дубокима патикама, носећи „кловновске наочаре са црним оквиром без стакла".

„Пошто су се они толико зезали и скакали на бини, наишао је начелник Дома ЈНА да види шта се дешава.

„Кад је њих видео, одлепио је, попео се на бину, хтео да ишчупа кабл и растури банду, па су га једва наговорили из организације да то не уради, али су тада избачени заувек", кроз осмех говори Алексић.

Фестивал је наредних година организован на кошаркашком игралишту иза Економско-трговинске школе, а онда и у Дому омладине.

Када је и овај простор постао тесан, Гитаријада је пребачена у Халу спортова и напослетку на стадион ФК Тимока где се свирало и током деведесетих, па и касније.

Последњих година се одржава стотинак метара даље, на вашаришту на Краљевици.

Погледајте видео о најбољем гитаристи на свету за прошлу годину по избору магазина Гитар ворлд

Веселе осамдесете

По многима су златне године Гитаријаде биле осамдесете прошлог века.

Средином ове деценије, члан организационог одбора, као председник ССОЈ, био је и Горан Поповић.

Организациони одбор су чинили лекари, ватрогасци, полицајци и други, али креативни део манифестације припадао је председницима омладине и Костадину Костадиновићу, познатијем као Коста Чауш, дугогодишњем управнику Дома омладине и продуценту.

Његово име од 2015. године носи и једна улица у Зајечару.

Поповић каже да организатори тада нису имали превелику помоћ државе и општине, али је доста новца долазио од продатих улазница.

„Ми смо 1985. добили Бајагу, Плави оркестар и Кербер бесплатно, нашли смо спонзоре који ће да их доведу, а од карата смо зарадили велике паре за омладинску организацију и Дом омладине - три радна стола са гомилом пара", говори Поповић за ББЦ на српском.

Сећа се да су се за финално вече појавиле фалсификоване карте о чему су их обавестили инспектори.

„Окупили смо њих 10, 15 који су продавали карте и испоставило се да је то био прави потез милиције јер смо открили још пара", додаје.

Карта су се продавале за свако вече појединачно или у комплету и коштале су, према данашњем курсу, од 1.200 до 1.800 динара.

Последњих десетак година, улаз на Гитаријаду је бесплатан, као и место у кампу.

Поповић каже да је током рада у организационом одбору написао документ о могућим правцима развоја Гитаријаде.

Идеја му је била да се направи међународна манифестација где би се путем ТВ станица у Бугарској, Грчкој, Мађарској, Аустрији и другим суседним државама позивали тамошњи бендови да учествују.

Овај предлог је наишао на одобрење надлежних, али на крају ипак није реализован.

„Сви се сада њишу и убрзано дишу"

Осамдесетих су прве фестивалске стазе утабали и брачни другови Ивана и Ђорђе Митровић.

Иако су и ранијих година ишли на Гитаријаду, у сећање су им се посебно урезала издања из 1985. и 1986, из Хале спортова на Краљевици.

Ђорђе је тако упамтио наступ бањалучке групе Динар из 1985, победника у обе категорије од претходне године.

„Сећам се да су бацали ситан новац у публику, али и неколико плоча", осмехујући се, говори педесетседмогодишњи пензионер за ББЦ на српском.

Наредне године, публику је током наступа Тонија Монтана, усред песме Сви се сада њишу задесио, ни мање, ни више, него земљотрес.

„Играла сам са тадашњим момком, кад одједном видим да губим корак и да се све лелуја.

„Само ме је зграбио за руку и у следећем тренутку смо били на врху степеница хале и истрчали напоље", каже за ББЦ на српском Ивана Митровић, медицинска сестра из Зајечара.

Сећа се и да су чланови бенда побацали инструменте и почели да беже, а да су испред хале родитељи у спаваћицама и пиџамама дочекивали децу.

„Баш је било језиво", додаје.

Ипак, обоје су сагласни да је најбоља Гитаријада коју су посетили била 1991. године, док је звекет оружја на простору Југославије постајао све гласнији.

Кажу да је најемотивнији и уједно најрадоснији тренутак вечери био када је водитељ програма најавио култни пулски хард рок бенд Атомско склониште.

„Било је то тотално изненађење за нас.

„Ево и сада се најежим када се сетим, толико сам био срећан, била је то фантазија", присећа се Ђорђе.

Брачни пар је наставио да одлази на Гитаријаду и после распада Југославије, али им је фестивал из 1991. година и даље на првом месту.

Не цвикај Гитаријадо

Према сведочењу присутних и писању медија, 25. Зајечарска гитаријада одржана пре тачно три деценије била је најпосећенија до тада.

Наводно је у публици било више од 20.000 људи.

Ту суботу, 31. августа 1991. године, никада неће заборавити ни басиста и певач Атомског склоништа.

„Често ме питају како је било тада у Зајечару - препуно је било емоција.

„Дошли смо на бину и публика нас није хтела пустити", каже Бруно Лангер.

У Србију су дошли једним од последњих летова из Пуле за Београд.

Истог дана су наступали у Крагујевцу на „Концерту за мир" у парку Шумарице, да би после тога продужили за Зајечар.

Били су једини састав ван Србије који је наступио на Гитаријади, а прави спектакл, пун енергије и набујалих емоција, уследио је пошто су се попели на бину.

„Ја се окренем и видим Владу Џета, сви имамо кнедле, али неко има и сузу у очима", присећа се Лангер.

Каже да је публика тражила бис изнова и изнова.

„То је био наступ који ћу целог живота памтити, ништа се није говорило, само се видело на изразима лица, сви смо знали да то иде тамо где иде...".

Повратак кући био је неизвестан, па је Коста Чауш после концерта рекао Лангеру да ће их одвести до престонице Бугарске - Софије, где ће им купити авионске карте.

„Рекао сам му: ,Коста је л' си ти нормалан? Нико од нас није дошао у Србију са пасошем, како смо дошли тако ћемо се и вратити'", препричава Пуљанин.

На крају су отишли за Београд, где су их раднице на аеродрому одушевљено дочекале и речима да ће због њихове храбрости организовати посебан лет.

Тога ипак није било, али су авионом DC-9 безбедно отишли за Љубљану, а одатле кући.

У Зајечар су се вратили после 11 година, а онда и 2014.

Те године је Бруно Лангер постао роконачелник Гитаријаде и добио кључеве града.

„Једном смо свирали два дана заредом и ту сам имао задовољство да на стадиону видим излазак сунца са бине, предивно.

„Зајечар је круна свега и увек је било весеље доћи јер су тамо свирке које се не могу тек тако заборавити", истиче басиста.

Последња Гитаријада одржана је 2019. и на њој су свирали Атомци.

Као да је било некад, као да је било ту

Овог лета је у оквиру Фестивала јавне историје, светлост дана угледао документарни филм о Гитаријади.

Филм „Као да је било некад, као да је било ту" урађен је у продукцији Дечијег центра, невладине организације из Зајечара и Центра за примењену историју.

„Пошто је Зајечар препознатљив по Гитаријади, а 1991. је била последња, пре почетка рата, било ми је логично да повежем причу о крају једне епохе и једном времену које се никада није, нити ће да се понови", говори редитељка филма Селена Ристић Витомировић из Дечијег центра за ББЦ на српском.

У филму је, између осталог, поставила питање да ли фестивал може да поврати мисију и сврху постојања - првенствено афирмацију демо бендова, али и публику коју је изгубила распадом бивше државе.

„Бендови су наставили касније да долазе, али више није било те публике, ни таквих кампова, те везе углавном више нису постојале", наглашава Ристић Витомировић.

Каже да данас највећи део публике чини локално становништво и рокери из Тимочке крајине.

Због тога сматра да је сада тренутак да се Гитаријада попуно трансформише или да престане да постоји.

„Њу не могу да праве политичари - једна је ствар да град буде покровитељ, јер је то нормално, као и за било коју другу манифестацију, али не могу они да буду ти који одлучују и праве програм", сматра Зајечарка.

Рок камп

Неодвојиви део Гитаријаде је и рок камп на Краљевици, симбол ове манифестације и место пуно догодовштина и лепих успомена, који је уведен крајем осамдесетих.

На рецепцији кампа неколико година је радио и Александар Антић, некадашњи начелник локалног извиђачког одреда, чији чланови и воде рачуна о овом простору.

Његов задатак је био да дочека госте, попише их, одговори на постављена питања и упути их на знаменитости града и околине.

Тако је упознао многе кампере и стекао пријатеље широм Србије.

Ипак, најзанимљивије ситуације дешавале су му се по завршетку вечерње смене, негде око четири сата ноћу, када при повратку кући сретне рокере који и даље стоје код рецепције.

„Питам их шта се дешава, што не иду да спавају, а они ми кажу - немамо где.

„И онда ја тако покупим госте сваке године и доведем их кући, спавамо, једемо, зезамо се…", говори двадесетседмогодишњи рокер за ББЦ на српском.

Каже да је готово увек на спавање примао и по четворо, петоро људи, док је број оних који долазе на ручак или туширање далеко већи.

Поред бесплатног камп места, током протеклих година гостима је био обезбеђен и један оброк, где се служио пасуљ или паприкаш, уз салату и хлеб.

„Гитаријада Зајечарцима"

Овогодишња 54. Зајечарска гитаријада првобитно је најављена за последњи викенд августа.

Међутим, како се крај месеца ближио, а никаквог званичног саопштења градских власти није било, неки Зајечарци су решили да ствари преузму у своје руке.

Давор Јевтић је са другарицом дошао на идеју да покрену неформалну иницијативу „Гитаријада Зајечарцима" - група на Фејсбуку тренутно броји скоро 2.000 чланова.

„Хтели смо да дигнемо глас и да уздрмамо већи део становништва јер једноставно нико није задовољан тим сазнањем да можда неће бити 54. Гитаријаде, што би се вероватно и десило да се ми нисмо мало подигли и јавно изнели то незадовољство", говори Јевтић за ББЦ на српском.

Према писању медија, дан после покретања ове иницијативе, градоначелник Зајечара Бошко Ничић најавио је на друштвеним мрежама могуће одржавање Гитаријаде, док је у међувремену потврђено да ће се фестивал ипак одржати наредног викенда.

Јевтић каже да су циљеви иницијативе да сачувају фестивал од пропадања, али и да се више не „своди на оно каква је била годинама уназад", односно да се не доводе „једни те исти бендови".

„Имали смо два неформална састанка, али још немамо метод за спровођење тога у дело.

„Али радимо на томе, па ако треба да се покрене неки засебан фестивал који би кренуо од нуле и на томе би радили", истиче Јевтић.

Он је на Гитаријаду кренуо крајем деведесетих, а 1993. године, када је горњомилановачки алтернативни рок бенд Бјесови победио у обе категорије, умало је и засвирао са његовим тинејџерским бендом Трактор драјверс.

„Памтим и дан данас тај наступ Бјесова, и најежим се кад год се сетим, тачно знам где сам стајао.

„Тада је требало и ми да свирамо, али због кише и невремена сва три дана су спојили у једно вече у спортској Хали па су нас, као и многе друге, избацили из програма", додаје Јевтић.

Заинтересованост за фестивалом није јењавала ни тих ратних година, а ни средином деведесетих када је чак организован и рок воз који је кретао из Суботице, на северу Србије, и до Зајечара стизао преко Београда и Ниша.

Уместо на железничку станицу, заустављао се надомак кампа.

Оно што Јевтићу раних деведесетих није пошло за руком јесте 2004, када је са бендом Panzer Division наступио на 38. Гитаријади.

Наредни пут, на фестивалску бину закорачио је 2013. са бендом Хути Ота Тре, када су освојили награду публике.

„То и није тешко било јер су углавном зајечарски бендови освајали, па се нешто и не поносим тиме, али је свакако добар осећај свирати на било ком већем фестивалу када имаш гомилу људи испред себе и кад је подршка добра", наглашава Јевтић.

Да ли је пропао рокенрол?

Велики број чувених страних бендова и извођача је Зајечарска гитаријада угостила у овом миленијуму.

Неки од њих су Billy Idol, Saxon, The Cult, Guano Apes, Laibach, Therapy?, Kultur Shock, Nazareth, Uriah Heep и многи други.

Међутим, Горан Поповић сматра да се због тога и „првенствена улога" Гитаријаде - такмичење младих и неафирмисаних рок састава, временом изгубила.

Сада је нагласак на ревијалним бендовима који су, истиче, у време када је он организовао фестивал били ту као пример „младим бендовима како се успева".

Сагласан је и рок хроничар Зоран Алексић који сматра да се такмичарски бендови што пре морају поново ставити у први план.

„Да наступају у ударним терминима, да свирају најмање три ауторске композиције и да буде компетентан жири, а не људи који су се ту случајно затекли", додаје.

Бендова који су после победе на Гитаријади остварили запаженије каријере нема много, а неки од њих су нишке групе Галија и Мама Рок, затим ријечки метал састав Dr. Steel, македонски рокери Зијан из Ђевђелије, као и Казна за уши из Београда, Ништа али логопеди из Шапца и Бјесови из Горњег Милановца.

Алексић тврди да је квалитет Гитаријаде почео да опада крајем деведесетих и да је она данас на „најнижим гранама због организатора".

„Не може данас да се каже као средином деведесетих да су друштвени услови лоши - ратови, ембарго, инфлација - сада нема таквог изговора, а опет је лоше", сматра рок хроничар.

Давор Јевтић памти да је, пре десетак година, Гитаријада имала шансу да се врати на „старе стазе", али да је убрзо „све поново склизнуло у понор".

Он заговара и увођење наплате улазница јер би тако фестивал добио на значају и долазили би само прави фанови.

Истарски музичар Бруно Лангер сматра да је изузетно важно одржати традицију Зајечарске гитаријаде, па макар и један бенд свирао.

Стога му је драго што ће и ове године бити одржана.

„Никада угасити Гитаријаду у Зајечару!

„Ако буде неке фрке нек' јаве мени, ја ћу доћи тамо па ћу сам одсвирати концерт да се она одржи", осмехујући се поручује фронтмен Атомског склоништа.

Погледајте наш видео о БИГЗ-у, некадашњем стецишту алтернативне културе у Београду

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]