Други светски рат: Пронађени докази да је Француски покрет отпора масовно погубио Немце после Дана Д

Археолози су пронашли доказе за масовно погубљење немачких заробљеника који су натерани да ископају властите гробове, а потом их је стрељао Француски покрет отпора неколико дана после Дана Д током Другог светског рата.

Француски и немачки тимови открили су метке и чауре, баш као и новчиће, на забитој локацији у централној Француској коју је идентификовао последњи преживели сведок.

Пошто се Француска предала Хитлеровој Немачкој 1940. године, илегални Покрет отпора сакупио је током година окупације велике снаге и у јуну 1944. године био решен да помогне савезничким снагама у Нормандији.

Осмодневно ископавање у пошумљеним брдима надомак града Мејмака није успело да изнедри људске посмртне остатке.

„Тела су дефинитивно ту негде. Нећемо сада одустати", каже Хавијер Компа, шеф Француске канцеларије за ветеранске питања у департману Кореза.

Компа је говорио на полицијском контролном пункту на почетку стазе која води до локације.

Новинарима и јавности није дозвољен приступ локацији.

Ископавање је обустављено, али ће се наставити после нове анализе терена и пронађених предмета.

Потрага је уследила после скорашњег открића деведесетосмогодишњег бившег борца Покрета отпора Едмона Ревеја, који је прекршио скоро осамдесетгодишњи завет ћутања и први пут проговорио о овим убиствима.

У интервјуу за ББЦ, Ревеј се присетио реакције немачких заробљеника кад им је саопштено да ће бити стрељани.

„Знали су шта ће се десити… Извукли су новчанике и погледали фотографије породица. Није било плакања. Били су војници", каже он.

„Били су погођени у груди са удаљености од четири-пет метара."

Заробљеници - 46 немачких војника и Францускиња, сарадница окупатора - добили су наређење да ископају гробове за себе у облику дугог рова.

После Ревејовог сведочанства, француски и немачки званичници усредсредили су потрагу на део шуме близу сеоцета Енко.

Радар за проучавање земље пронашао је нешто што личи на ров који одговара опису.

Међутим, кад је ископана област од 45 пута 10 метара, то није изнедрило никакве резултате.

Тим је потом пажњу преусмерио на суседну зону, која није била анализирана радаром.

У овој области - још нераскрченој од дрвећа - открили су артефакте који су, чинило се, потврдили да се налазе на правом месту.

Двадесет метака и чауре биле су француске, немачке, америчке и швајцарске производње, што одражава разноликост оружја које је користио Покрет отпора.

Све потиче из времена пре 1944. године, баш као и пет новчића.

Префектура Корез саопштила је да ће сада извршити додатне анализе и „кад нам нови елементи омогуће да лоцирамо посмртне остатке, поново ћемо покушати да их ископамо."

„Изузетно је тешко пронаћи право место, зато што се терен значајно променио", каже Компа.

„Ово су 1944. године била вресишта. Американци су ту засадили борове после рата. А и конфигурација стаза се потпуно променила."

Ревејова прича пробудила је масовно интересовање медија кад је први пут извештено о њој у мају.

„Нисмо имали представу да ће привући толику пажњу читавог света", каже Компа.

„То је још један разлог зашто морамо да наставимо да копамо."

Као осамнаестогодишњи члан огранка Покрета отпора ФТП, Ревеј је учествовао у устанку против немачке окупације у престоници Кореза Тилу непосредно после искрцавања у Нормандији 6. јуна 1944. године.

Током искрцавања у Нормандији, које се често назива још и Дан Д, савезничке америчке, британске и канадске трупе започеле су напад који је трајао 11 месеци.

Уз напредовање совјетских снага са истока, ово је довело до пораза нацистичке Немачке и ослобађања окупиране Европе.

У неколико дана после Дана Д, француски борци су заробили између 50 и 60 немачких војника.

Али борци су потом били приморани да побегну у планине после доласка немачког појачања.

У одмазди за устанак, СС дивизија је 9. јуна обесила 99 талаца на улицама Тила.

Наредног дана побили су 643 људи у селу Орадур-сур-Глан, које је од тада остало празан споменик.

Ревеј је био део пратње Покрета отпора која се кретала на северозапад са заробљеницима, по планинским стазама да би избегла немачке патроле.

После три дана пешачења, 12. јуна се командир јавио радиом штабу тражећи наређења.

Тад му је наложено да стреља заробљенике.

Неки чехословачки и пољски држављани били су поштеђени.

Ревеј тврди да лично није учествовао у убиствима.

После погубљења, над самим догађајем се надвила сабласна тишина.

Тридесетак припадника Покрета отпора положило је прећутни завет да о томе више никад неће говорити.

Ревеј је одлучио да проговори само зато што је последња жива особа која је била сведок тих догађаја.

„То мора да се исприча. Довољно је дуго чувано као тајна", рекао је он за ББЦ.

Под околностима које никад до краја нису расветљене, 1967. године започета су заправо прва ископавања на том месту.

Тада је из земље извучено 11 тела.

Али ископавање је нагло обустављено и сви званични списи о њему били су избрисани.

Највероватнији разлог јесте тај да бивши чланови Покрета отпора - који су и даље били бројни и утицајни у француској политици - нису желели да се ова епизода поново оживљава из страха да не укаља њихов херојски образ.

Према градоначелнику Мејмака Филипу Бружеру, такве бриге сада су далека прошлост.

„Чувари успомене на Покрет отпора страховали су да ће то нашкодити њиховом имену, ли данас их нико неће осуђивати.

„Људи разумеју да су у рату сва дела могућа. Можете да будете на правој стани, а да и даље урадите нешто морално неисправно."

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]