Други светски рат: Ветеран француског Покрета отпора проговорио о стрељању немачких заробљеника

Аутор фотографије, Stéphanie Para
- Аутор, Хју Скофилд
- Функција, ББЦ Њуз, Париз
Ускоро би требало да почну радови на ископавању земље, како би се пронашла тела 40 немачких војника које је француски Покрет отпора погубио у јуну 1944. пред крај Другог светског рата.
Ископавања ће уследити после сведочења бившег члана Покрета отпора који је после осам деценија проговорио о томе како су Немци убијени у шуми близу Мејмака, у централној Француској.
Едмон Ревеј (98), последњи је преживели члан локалног огранка француског Покрета отпора (ФТП) који је и лично присуствовао масовном погубљењу у месту Ле Вер.
У снимљеној изјави, он је описао како је његов тридесеточлани одред пратио немачке заробљенике кроз село источно од Тила, када је стигло наређење да их треба убити.
Командант одреда, са кодним именом Ханибал, „плакао је као дете када је добио наређење, али је у Отпору владала дисциплина", присетио се Ревеј.
„Тражио је добровољце да изврше наређење. Сваки борац је имао некога да убије, али је нас неколико одбило да у томе учествује.
„Било је ужасно вруће, терали смо их да сами копају гробове, убијене смо поливали живим кречом. Сећам се да је мирисало на крв. Никада више о томе нисмо причали."
Ревејово кодно име у рату било је Папиjон (Лептир) и ову тајну је чувао 75 година.
Ни породици није испричао.
Међутим, 2019. године, пред крај локалног састанка Националног удружења ветерана изненада је устао и саопштио да има нешто да каже.
Филип Бружер, градоначелник Мејмека, рекао је за ББЦ да је откривањем ове тајне, Ревеј скинуо велики терет.
„Било је више прилика током година да је исприча, али никада није.
„Он је последњи сведок, био му је то велики терет, али је знао да ако не проговори, нико никада неће сазнати", додао је.
Међутим, пре него што су локалне власти могле да предузму даље мере, избила је пандемија корона вируса.
Случај је поново отворен пре неколико недеља.
Причу су објавиле локалне новине Монтањ (La Montagne) у уторак.
Француски и немачки историчари потврдили су тачност Ревејових описа.
Убрзо после Дана Д, 6. јуна 1944, борци отпора подигли су неку врсту устанка у Тилу, главном граду региона Корез, током којег је заробљено између 50 и 60 немачких војника.
Три дана касније, Немци су узвратили јавним вешањем 99 талаца.

Аутор фотографије, Stéphanie Para
Недалеко одатле, 10. јуна, СС Дас Рајх дивизија масакрирала је 643 људи у селу Орадур-сур-Глан, које је од тада потпуно празно.
Ревеј је учествовао у устанку у Тилу, а затим се придружио групи која је кренула на исток.
„Ниједна група отпора није желела да има везе са (заробљеницима). Нисмо знали шта да радимо са њима", присећа се он.
Неки од затвореника из земаља попут Пољске или Чехословачке, у једном тренутку су били су одвојени од осталих.
У Мејмак је 12. јуна стигло њих 50.
„Ако је затвореник желео да мокри, нас двојица је требало да га чувамо.
„Били смо подређени савезничком командном центру у Сен-Фреју.
„Они су били ти који су наредили да се затвореници убију", рекао је он.
Међу затвореницима је била и Францускиња која је сарађивала са Гестапоом, озлоглашеном нацистичком полицијом.
Нико од бораца Отпора није хтео да пуца у њу, па су жребом одлучили ко ће је убити.
Мејмак ће у наредним недељама посетити представници немачке комисије за ратне гробнице (ВДК).
Њихов први задатак је да радарима који продиру у земљу утврде тачно место гробова.
Локални историчари кажу да је 1967. године 11 немачких тела ексхумирано из Ле Вера, али су ископавања престала.
О тачном месту ископавања се није водила евиденција.
Прошло је 23 године, а операцији се није говорило.
С обзиром на још увек грубу осетљивост само 23 године касније - операција је била сакривена у тајности.
Међутим, мештанин који је био дечак 1967. сећа се да је видео ископине и дао је грубу назнаку где би могли бити гробови преосталих 40-ак војника.
Бружер каже да је Ревеј, који је касније постао железничар, „диван, љубазни старац који је био против насиља у Отпору и никада није испалио метак".
„Његова једина жеља је да се памте погинули војници, да се њиховим породицама каже где су тела и да се на том месту можда и постави мали споменик."

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]












