Србија и Косово: Колико је Мирослав Лајчак допринео дијалогу Београда и Приштине

Иако су све очи у Бриселу биле упрте у председника Србије Александра Вучића и косовског премијера Аљбина Куртија, за столом у среду, 27. јуна, и овог пута био је специјални изасланик Европске уније Мирослав Лајчак, али само на појединачним састанцима са лидерима.

До најављеног сусрета представника Србије и Косова није дошло пошто је Аљбин Курти поставио три услова за наставак преговора, рекао је Жозеп Борељ, европски шеф дипломатије.

Лајчак ће већ следеће недеље угостити два главна преговарача Србије и Косова у Бриселу како би се наставили разговори, додао је.

Колико је искусни словачки дипломата, чија се каријера брусила на балканским кризама, важан део преговора Београда и Приштине, показује и то што је најпре најављено да се његов мандат завршава, а затим да је продужен до јануара.

За такозвани процес нормализације односа, Лајчак је важна карика јер добро познаје регионалне прилике - укључен је још од референдума за независност Црне Горе 2006.

Ипак, његов успех за дијалог је половичан, оцењује Владимир Међак из Европског покрета у Србији.

„Током Лајчаковог мандата јесте постигнут бриселски споразум, али је примена споразума углавном изостала.

„Питање регистарских таблица и докумената је решено, има он заоставштину, али главна ствар - Заједница српских општина (ЗСО) - није урађена, а Косово је и даље под санкцијама", каже Међак за ББЦ на српском.

Без састанка Вучића и Куртија

Да Лајчак остане на месту изасланика за дијалог замолио га је Жозеп Борељ, високи европски представник за спољну политику и безбедност, који је био домаћин бриселског сусрета.

Њих двојица имали су одвојене састанке са Вучићем и Куртијем, а потом је требало да заједно седну за преговарачки сто.

До директног сусрета ипак није дошло пошто је Курти изнео три услова за наставак преговора које Србија није била спремна да прихвати у потпуности.

„Европска унија не може сама да жели нормализацију односа ако се саме стране не могу договорити како даље", рекао је Борељ.

После састанка са европским представницима Вучић је рекао да је „билатерални састанак са Борељом и Лајчаком био успешан", преноси Радио телевизија Србије (РТС).

„Истакао сам пуну посвећеност Београда наставку дијалога и искључиво мирном решавању проблема.

„Посебно сам инсистирао на формирању Заједнице српских општина и указао на све једностране потезе Аљбина Куртија и тежак положај Срба на Косову и Метохији", пише на Инстаграм страници председника Србије.

Курти је такође инсистирао да до нормализације односа не може доћи док Милан Радоичић не буде предат Косову, пренела је Коха диторе.

Последњи пут двојица лидера Србије и Косова преговарали су у септембру 2023, само неколико дана пре сукоба у селу Бањска, на северу Косова.

Тада су убијени косовски полицајац и тројица наоружаних Срба које је, према сопственом признању, предводио Милан Радоичић из Српске листе, блиске властима у Београду.

За сукобе у Бањској до данас нико није одговарао.

У међувремену, сретале су се само делегације на техничком нивоу.

„Дијалог Београда и Приштине је у коми", рекао је шеф српске дипломатије Марко Ђурић.

Косовски аналитичар Авни Арифи каже да му је чудан тренутак у ком долази до овог сусрета јер се дешава, како каже, „после два дипломатска губитка Косова": на снази су остале казнене мере ЕУ, а није испуњен захтев Косова да Лајчак оде са те позиције.

Брисел је јуна 2023. увео одређене санкције Приштини због одбијања да формира Заједницу српских општина, предвиђену низом споразума, почев од Бриселског, и смање напетости на северу Косова.

Привремено је обустављен рад у радним телима у оквиру Споразума о стабилизацији и придруживању између Косова и ЕУ, блокиран је приступ средствима из европских фондова, а уведен је и симболични ембарго на позиве приштинским званичницима за учешће на високом нивоу који је у међувремену ишчезао.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

'Нема нормализације уз конфликт на терену'

После састанка Жозеп Борељ је казао да су ставови две стране и даље удаљени.

„Потребна је храброст, визија и политичка воља лидера за будућност Косова и Србије и њихових грађана", казао је европски шеф дипломатије.

Мирослав Лајчак је претходно у интервјуу за приштинске медије рекао да је дијалог „на раскрсници" и да је потребан компромис.

Уз позитиван развој и договарање споразума у Охриду, паралелно се дешавају напетости, ескалација насиља и конфликт, истакао је .

„И уместо да имамо инструменте који ће промовисати мир, сарадњу и европске интеграције, ми морамо да управљамо кризама.

„Једна ствар је јасна, не може бити нормализације односа уколико имамо конфликт на терену", рекао је Лајчак за Сбункер.

Како је текао мандат?

На место изасланика ЕУ за дијалог Лајчак је дошао априла 2020, а од тада је на терену било много напетости.

Када је 2021. и 2022. Приштина најављивала да ће регистарске таблице које издаје МУП Србије морати да буду замењене косовским, локални Срби на северу Косова поставили су и барикаде на путевима, због чега је примена одложена.

Незадовољство је ескалирало новембра 2022. када су Срби саопштили да излазе из свих институција приштинских власти.

Неопозиве оставке на функције поднели су градоначелници четири већински српске општине на северу Косова, одборници, посланици у Скупштини Косова, судије, тужиоци, административно особље у тужилаштву и судству, као и припадници Косовске полиције региона север.

Срби запослени у полицији Косова су потом, пред телевизијским камерама, демонстративно поскидали униформе.

Мирослав Лајчак је тада позвао на смиривање напетости, али се Срби нису вратили на радна места.

Уследила је дипломатска офанзива најважнијих земаља ЕУ, Француске и Немачке.

Према њиховом предлогу, Београд и Приштина су постигли споразум у фебруару 2023. под будним оком Брисела, а затим су месец дана касније на Охриду договорили и јасне смернице како ће се примењивати.

Према споразуму, Србија неће спречавати чланство Косова у било којој међународној организацији, а Србија и Косово се неће међусобно блокирати на путу ка чланству у Европској унији.

Споразум и Анекс постали су саставни део преговарачког процеса о приступању у чланство у Европској унији (ЕУ) за Косово и Србију.

Једна од тачака која је убрзо и примењена јесте Декларација о несталима током сукоба на Косову крајем 1990-их.

Нове напетости

Међутим, споразум о нормализацији односа Београда и Приштине, којем је кумовао и Лајчак, није променио стање на терену.

Месец дана после прихватања споразума, у четири општине на северу Косова, где већински живе Срби, одржани су избори које су Срби бојкотовали.

Срби су били незадовољни целокупним положајем и неуспостављањем ЗСО.

На изборима у те четири општине гласало је укупно тек нешто више од 1.500 људи од око 45.000 уписаних бирача.

То је резултовало победом албанских кандидата, чији је улазак у општинске просторије изазвао нове демонстрације крајем маја.

Демонстранти нису желели градоначелнике албанске националности у четири општине са већински српским становништвом (Звечан, Лепосавић, Зубин Поток и северни део Косовске Митровице), а тражили су и повлачење свих припадника специјалних снага Косовске полиције.

Срби на северу Косова сукобили су се са припадницима КФОР-а, међународне мировне мисије, и Косовске полиције, па је било више десетина повређених.

Погледајте видео сукоба на Косову:

Иако се ситуација преко лета релативно смирила, крајем септембра је дошло до сукоба у селу Бањска у коме је убијено четворо људи, што је најтеже насиље последњих година.

За нападе је Приштина оптужила Србију, али је Београд то негирао.

Сукоб је избио само десет дана после последњег састанка Вучића и Куртија у Бриселу, који није донео никакве помаке.

Лајчак је у наредном периоду у више наврата посетио Београд и Приштину, али тројних сусрета није било.

Видео: Шта се дешавало у Бањској

Регистарске таблице

Тек је нова година донела и нека олакшања.

Од јануара 2024. године решено је питање регистарских таблица које је годинама оптерећивало односе, тако што је омогућено да аутомобили са таблицама које издају косовске власти могу да се крећу по територији Србије.

Власници возила више не прелепљују ознаке Косова на регистарским таблицама, а исто важи и за возила са српским таблицама на Косову, што је било привремено решење.

Тиме је коначно ступио на снагу договор о слободном кретању постигнут још 2011. године.

Од јесени 2023. пререгистрована су возила са ознакама ПР Приштине, КМ Косовска Митровица, ГЛ Гњилане, ПЗ Призрен, УР Урошевац које је издавао МУП Србије.

Уместо српских, добили су косовске РКС таблице, на којима су градови означени бројевима.

Уласком у 2024, косовским држављанима су укинуте визе за Европску унију, па је део Срба који су раније имали посебну врсту пасоша које Србија издаје људима који живе на Косову, извадио приштинска документа.

Укидање динара

Међутим, недуго потом нови талас полемике изазвала је и одлука Централне банке Косова да од 1. фебруара 2024. евро буде једино средство плаћања.

То је значило да Срби који примају динаре треба да их мењају у евре, што су многи од њих већ годинама радили.

Евро је званична валута на Косову, али је у општинама са већински српским становништвом могло да се плаћа у динарима - бар незванично.

Одлукама косовских институција, најпре је забрањен улаз нових новчаница динара на Косово, али је услед бројних критика страних званичника који су тражили да се та одлука одложи, уведен тромесечни период прилагођавања.

Некада српска, а данас словеначка Комерцијална банка се повукла са косовског тржишта, а у више наврата су привођени радници Поште Србије и заплењен новац за пензије.

По ко зна који пут, Лајчак је позивао на компромис и флексибилност обе стране.

Приштинске власти су у међувремену затвориле више привремених органа Србије.

Председнике тих структура бирала је Влада Србије, а преко њих се спроводе пројекти који се финансирају из Београда, попут изградње вртића, школа или давања субвенција пољопривредницима.

Косовска полиција је запленила новац у неколико општина у централном и јужном Косову.

Ове измене су донекле бациле у сенку и вест да на северу Косова, где живи већинско српско становништво, од овог пролећа стижу рачуни за струју, први пут после деценија неплаћања.

Шта је могло боље?

Пошто су недавно одржани европски избори за нови састав парламента и Европске комисије, будући европски шеф дипломатије, за шта као главна кандидаткиња фигурира естонска политичарка Каја Калас, могао би да изабере новог специјалног изасланика за Балкан.

Добро је што је Лајчак остао док се то све не заврши да би се избегао „вакуум" у преговорима, каже Међак.

„Он има значајну улогу, али није незаменљив и он није тај који доноси одлуке."

Лајчак није ни могао да приволи неку од страна да нешто уради, додаје.

„То је најпре на државама квинте (Америка, Француска, Немачка, Италија и Велика Британија), затим на осталим чланицама ЕУ, али је тај притисак изостао или није имао ефекта", додаје аналитичар.

Као пример мањкавости Брисела, он наводи споразум од прошле године који је непотписан, иако је за обе стране обавезујући.

„Дозволили су да се тај споразум не потпише, што је мањкавост, јер су тиме дозволили да се годину дана у Србији замућује вода да ли је Србија уопште обавезана тиме, а то је Лајчак могао да уради", закључује Међак.

Шеснаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]