Косово и Србија: Избори на северу Косова готово без Срба

Месец дана после споразума о нормализацији односа између Београда и Приштине, ништа се није променило.

Иако су се челници Србије и Косова, уз посредовање Европске уније, договорили да све буде у служби грађана, политичке размирице и даље кроје свакодневницу.

Статус кво се огледа и кроз недељне ванредне локалне изборе за градоначелнике четири општине на северу Косова већински настањених Србима на којима готово уопште неће бити представника српске заједнице.

„На изборима ће гласати Албанци, Бошњаци, Горанци и остале мањине, али вероватно неће бити Срба који ће изаћи на бирачка места.

„То значи да ће ово бити само легални избори, али не и легитимни", каже Неџмедин Спахиу, професор на Факултету политичких наука у Приштини, за ББЦ на српском.

Два дана уочи избора, председник Србије Александар Вучић поручио је у телевизијском гостовању да ће гласање бити „највећа бламажа за демократију са излазношћу од два до три одсто" и оптужио западне земље да „желе да сломе Србију".

Премијер Косова Аљбин Курти је критиковао Српску листу због одлуке да бојкотује изборе и позвао Србе на северу да на изборе изађу у што већем броју уз напомену да је тамо потребан „демократски легитимитет и функционисање институција".

Он је уверен да ће избори протећи неометано, као и да то треба да буде демократски процес, миран и без инцидената, са слободним и високим учешћем грађана у северним општинама.

Док Београд и представници Срба жестоко критикују одлуку о одржавању избора, америчке дипломате шаљу помешане поруке.

Габријел Ескобар, специјални изасланик за Балкан, рекао је да ће САД признати резултате избора без обзира на бојкот Срба, али је амерички амбасадор Кристофер Хил изјавио да САД и многе друге земље сматрају да није право време за изборе.

Политичке представнике Срба су због бојкота критиковали и поједини европски званичници.

Петер Стано, портпарол ЕУ, рекао је да је императив да Срби са Косова активно учествују у локалној управи, полицији и правосуђу на северу Косова.

Да је бојкот Српске листе велика грешка, сматра Виола фон Крамон, известитељка Европског парламента за Косово, и за то је окривила Београд.

Зашто су расписани ванредни избори?

Избори за градоначелнике у општинама Северна Митровица, Зубин Поток, Лепосавић и Звечан су првобитно заказани за децембар, па одложени.

Расписани су јер су представници Српске листе у новембру напустили институције Косова.

Општине са већинским српским становништвом на северу Косова од 5. новембра су без градоначелника.

Они су поднели оставке због одлуке владе у Приштини о замени српских регистарских таблица косовским, као и због суспензије директора Регионалне полиције севера Косова Ненада Ђурића.

Спахиу наводи да се повлачењем Срба из институција отворила рупа у косовском закону.

„У случају да градоначелник и заменик градоначелника истовремено дају оставку, буду смењени или умру истог дана, влада не може да именује неког ко ће их заменити до нових избора.

„Нажалост, да би се тај закон променио, потребне су две трећине у косовском парламенту, не само укупног броја посланика, већ и оних који представљају мањине", објашњава Спахиу.

Додаје да та рупа у закону није могла да се поправи амандманима због бојкота Српске листе.

„Стога је једино решење било да се организују избори који би произвели легалну власт, како би људи могу да узимају изводе из матичне књиге рођених, венчаних или било шта, чега су грађани на северу Косова били лишени већ месецима", каже професор политичких наука.

Зашто Срби бојкотују изборе?

Српска листа, која има подршку Београда, још раније је саопштила да неће учествовати на изборима за градоначелнике северног дела Косовске Митровице, Лепосавића, Звечана и Зубиног Потока, незадовољна положајем Срба на Косову, али пре свега одбијањем приштинских власти да формирају Заједницу српских општина (ЗСО).

ЗСО је предвиђенa још Бриселским споразумом потписаним пре десет година, али до данас није основана.

Ова заједница је предвиђена и недавним споразумом Београда и Приштине, уз посредовање ЕУ, у македонском граду Охриду.

Док Србија и даље инсистира на формирању Заједнице српских општина, албанска страна тражи признање Косова, односно да то буду два паралелна процеса.

„У претходне две године Србима на Косову и Метохији антисрпски режим Аљбина Куртија је онемогућио право гласа на изборима и референдуму, забранио вакцинацију против корона вируса и онемогућио достављање лекова и санитетског материјала, хапсио, прогањао и оптуживао виђене Србе без икаквих доказа.

„A иако постоји договор у Бриселу, онемогућио употребу КМ таблица на Косову и Метохији под претњом силом и на тај начин одузео српском народу право на слободу кретања", наводи се у саопштењу Српске листе достављеном ББЦ-ју.

Српска листа је на претходним локалним изборима 2021. убедљиво победила у општинама са српском већином.

Одлуци Српске листе о бојкоту придружили су се и представници других странака Срба, међу којима Партија косовских Срба Александра Јаблановића из Лепосавића.

Три дана пре избора, Јаблановић је саопштио да повлачи кандидатуру за градоначелника Лепосавића, наводећи као разлог недостатак одговарајућих услова за одржавање избора.

Председник Србије Вучић је похвалио потез Јаблановића, додајући да су „они који организују изборе у четири општине на северу Косова ујединили Србе који тамо живе и који другачије мисле".

Међутим, из косовске Централне изборне комисије рекли су да ће његово име остати на већ одштампаним листићима.

Професор Спахиу сматра да после повлачења Александра Јаблановића неће доћи до нереда, као што се очекивало, зато што би већи број Срба изашао на изборе.

„Очекивало се да ће излазак Јаблановића на изборе изазвати буру реакција зато што је Српска листа изгубила доста од угледа међу Србима на Косову, али она је још снажна.

„Зато је постојао страх да ће њене опозиционе странке узети одређен број гласова, те се очекивала реакција Српске листе, а тиме и нереди", каже Спахиу за ББЦ.

Додаје да та опасност више не постоји, а да је атмосфера таква да се не осећа да се било шта дешава.

Милица Орловић из невладине организације Актив, која има канцеларије у Северној Митровици, Приштини и Београду, наводи да ситуација на северу Косова протиче уобичајено, уз нешто већи осећај неизвесности и забринутости јер је повећање напетости увек могуће током догађаја као што су избори.

„Разлог томе је крхка политичка и безбедносна ситуација која траје већ дуже време.

„Грађани на северу су незаинтересовани за одржавање и учешће на предстојећим локалним изборима и по свему судећи ће игнорисати читав изборни процес", наводи Орловић за ББЦ на српском.

Додаје да већински сматрају да се основни услови за одржавање избора, па самим тим и за њихов повратак у косовске институције, нису испунили.

„Имамо кандидате који углавном долазе из албанске заједнице, па ће самим тим излазност у недељу бити врло мала.

„Безбедносни ризик постоји, али су намерни инциденти који би ометали спровођење избора мало вероватни услед великог присуства полиције и упртих очију целокупне јавности", наводи Орловић.

Јасан став Срба на северу ће у недељу бити исказан бојкотом, истиче она.

Биће то „ужасан и тежак дан за демократију и званично обележена срамота Европе и света због онога што организују и оног што чине", рекао је Вучић током интервјуа за ТВ Прва у четвртак увече.

Истакао је да избори неће бити легитимни, јер неће бити ниједног српског представника и учествоваће тек неколико процената Албанаца који су уписани у бирачке спискове у Косовској Митровици, Лепосавићу, Зубином Потоку и Звечану.

Председник Србије каже да цела Квинта - Америка, Велика Британија, Немачка, Француска и Италија - има „подли план" да омогући косовским властима да ни не формирају Заједницу српских општина.

„Када буду изабрани Куртијеви представници, онда ће он да каже да би формирао ЗСО, али да ниједна општина са севера Косова ту заједницу не жели", рекао је Вучић.

„Срам их било све заједно, целу Квинту", поручио је.

Ко учествује на изборима?

У четири општине на северу Косова готово да неће бити српских кандидата.

Једино се за градоначелницу Звечана кандидовала независна кандидаткиња Слађана Пантовић која је и раније учествовала на изборима као опозициона политичарка, али са релативно слабим резултатом.

Према подацима приштинске Централне изборне комисије, на изборима учествују кандидати албанских странака.

У Лепосавићу су се кандидовали чланови странке Самоопредељење Аљбина Куртија и Демократска партија Косова коју је раније предводио Хашим Тачи који у Хагу одговара на оптужбе за ратне злочине.

На листићу је и име Александра Јаблановића који се у међувремену повукао са избора.

Припадници Самоопредељења и Демократске партије Косова су једини кандидати у Зубином Потоку, а за градоначелника северног дела Косовске Митровице осим кандидата из ове две албанске партије, такмичиће се и Бетим Османи из Грађанске иницијативе Митровица.

У Звечану ће се кандидатима из албанских партија супроставити Слађана Пантовић.

Какве су околности пред изборе?

Анализа Еуген Цаколи, Косовски демократски институт

Упркос вишеструким одлагањима изборног дана и рокова за оверу кандидатура, политички субјекти, посебно они српске заједнице, нису изразили вољу да учествују на изборима.

Штавише, у Северној Митровици и Зубином Потоку, где српска заједница чини више од 90 одсто становништва, нема пријављених кандидата из српске заједнице.

Оваква ситуација ће дефинитивно поткопати легитимитет институција које ће произаћи из избора, јер не гарантује фер представљање српске заједнице.

С тим у вези, будући да Српска листа обично има подршку велике већине бирача на овим просторима, наравно да ће њихова одлука да не учествују на изборима имати вишедимензионалне ефекте.

Они могу бити ниска излазност, али и оспоравање легитимности изборног исхода, и на крају техничко управљање процесом.

На крају, али не и најмање важно, генерално, безбедносна ситуација у четири северне општине и даље је крхка, иако постоји прилично значајан напредак у поређењу са ситуацијом из децембра 2022.

Оставке српских полицајаца у тим општинама представљају значајну потешкоћу за гарантовање безбедности, посебно током изборног процеса.

А у складу са међународним стандардима о изборима, стварање безбедног окружења је суштински предуслов да се обезбеде слободни и фер избори.

Где се одржавају избори?

Тек девет дана пред одржавање избора, косовска Централна изборна комисија је објавила где ће гласачи моћи да пронађу бирачка места.

На списку ЦИК-а нема школских установа које функционишу по српском систему, а раније су служиле као бирачка места.

Укупно је 19 бирачких центара.

Шест редовних, а 13 алтернативних, односно контејнера, које ће обезбеђивати припадници Косовске полиције.

Њихово присуство, према мишљењу Милице Орловић, може само негативно да утиче на одлазак грађана српске националности на бирачка места.

Током интервјуа за ТВ Прва у четвртак увече, Вучић је рекао да ће изборе на северу обезбеђивати 156 косовских полицајаца, по 65 наоружаних припадника КФОР-а и Еулекса, као и 150 чланова специјалних полицијских снага у цивилу.

„Нигде у свету нема да се гласа у полицијским станицама и полицијским контејнерима као на Косову", приметио је он.

Огласио се и Анђело Микеле Ристућа, командант КФОР-а, и навео да су међународне снаге спремне да делује, ако стабилност, безбедност и слобода кретања буду угрожени, преноси Косев.

Перформанс испред гласачког контејнера: „Сваком циркусу треба кловн"

Два дана пред изборе, грађанка Косовске Митровице је испред алтернативног бирачког места у овом граду, у близини аутобуске станице, код места Дудин крш, извела перформанс уз поруку: „Сваком циркусу треба кловн", пренела је Телевизија Н1.

Она није желела да открије идентитет, али је навела да перформанс свако може да тумачи како жели.

Шта се очекује после избора?

Спахиу сматра да се ништа неће променити после избора.

„Биће то једна легална власт, али не и легитимна.

„Људи ће моћи да испуне њихове дневне обавезе и неће бити лишени права која следе сваком грађанину", објашњава.

Додаје да ће вероватно уследити преговори између председника Вучића и премијера Куртија и да ће доћи до неког споразума за поновне изборе.

Орловић истиче да постоје две могућности.

Једна је да се званично признају резултати избора, а друге да се пониште услед ниске излазности.

„Тада би се увели привремени органи локалне самоуправе до следећих избора.

„Међутим, може да се деси и сценарио где ће премијер Курти по сваку цену настојати да до краја спроведе његову политику на северу упркос неоствареним условима, могућим тензијама и упитном легитимитету, као и чињеници да избори неће одржавати вољу грађана", наводи она.

Додаје да би тако остало до наредног круга преговора Београда и Приштине, а први су заказани већ за 2. мај.

„Једно је сигурно, квалитет живота Срба на Косову се овим изборима свакако неће побољшати, већ ће се вероватно још више закомпликовати.

„То би требало да буде јасан сигнал и међународној заједници, а и Приштини и Београду, да нису на добром путу и да склапање споразума на високом нивоу не прати право стање на терену, а да нека неразрешена питања још увек стоје у ваздуху", закључује Орловић.

Петнаест година независности Косова - поделе, нормализација и тајни предлог:

Петнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]