Косово: Колико је мање Србије и како изгледа стварни живот

Петар Ђорђевић има 29 година и живи са родитељима, вереницом и сином у Грачаници поред Приштине, на Косову.

Недавно је извадио косовски пасош, уз који је од почетка године могуће путовати у земље Европске уније без визе, а процедура за добијање је једноставнија и јефтинија.

Захтев се предаје у најближој полицијској станици, готов је за десетак дана и кошта укупно 30 евра.

„Много је практичније за људе који живе овде да изваде тај пасош, него да покушавају било шта са пасошем Координационе управе (Србије) који ничему не вреди", каже Ђорђевић за ББЦ на српском.

Срби са Косова могу да добију пасоше које је издавало посебно тело Србије, али на њега се не односи визна либерализација Европске уније.

Више од 800 косовских Срба је током јануара ове године поднело захтев за косовске пасоше, а близу 300.000 грађана Косова различитих националности је тражило овај документ током 2023 писали су приштински медији.

Промене на Косову као да једна другу престижу, а свака директно утиче на свакодневни живот.

Шта се све променило?

Помињући споразум Београда и Приштине у Охриду потписан почетком 2023. године, Џим О'Брајан, помоћник америчког државног секретара, изјавио је да је „од октобра, Србија повукла два важна корака ка нормализацији или де факто признању Косова, кроз имплементацију регистарских таблица и царинских докумената."

Евро као једина валута

Евро је већ годинама био званична валута на Косову, али је у општинама са већински српским становништвом могло да се плаћа у динарима - бар незванично.

Одлукама косовских институција, најпре је забрањен улаз нових новчаница динара на Косово, али је услед бројних критика страних званичника које су тражиле да се та одлука одложи, уведен тромесечни период прилагођавања.

Иако западни званичници листом подржавају уредбу да евро буде једина валута на Kосову, америчке и европске дипломате су забринуте за процењених 100.000 грађана који имају динарска примања, пре свега, пензионери, пише КосСев.

Њима Србија новац исплаћује и кроз паралелни систем управљања - такозване привремене органе.

Србија на Kосову има 31.831 запосленог, 29.115 пензионера, као и 31.586 корисника социјалне помоћи, рекао је председник Србије Александар Вучић.

Он тврди да је циљ ове одлуке Приштине „етничко чишћења Срба са Косова", док косовски премијер Аљбин Курти каже да се не ради о казни.

„Не желимо никога да казнимо, већ само да уведемо законитост, уставност и регуларност, чак и на северу Kосова и свуда где има Срба на Kосову, а то је заједница која има и мене као премијера и Ахмета Исмаиљија као гувернера", рекао је Kурти.

Редови испред банака у Грачаници

Динарски рачун Петру Ђорђевићу не треба јер нема примања из Србије, а невладина организација Млада активна Грачаница у којој је ангажован се углавном финансира пројектима из иностранства.

„Приметна је врста панике у Грачаници, редови испред банака и поште су били већи него уобичајено.

„Тренутно ради Пошта Србије у Грачаници, али се не зна како ће даље радити", описује Ђорђевић ситуацију почетком фебруара.

Пошта Србије ће се трудити да нађе решење да настави пословање на Косову као и до сада, изјавио је Зоран Ђорђевић, директор предузећа.

Значајан број Срба с Косова је имао рачуне у некадашњој српској Комерцијалној банци, која је у међувремену продата НЛБ банци из Љубљане, а чијих је осам филијала затворено дан пре одлуке Централне банке Косова о коришћењу евра као једине валуте.

Неки су пребацили рачуне у Поштанску штедионицу, једину српску банку која тренутно послује на Косову и засад има филијале само у Косовској Митровици.

„Људи су и по наређењу послодаваца из српских институција то радили.

„Косовска влада држи Србе као таоце, мада делом то чини и српска влада, јер нема конкретне подршке људима који ту живе, већ се само користе током кампање", каже Петар Ђорђевић.

Превоз динара из Србије на Косово

Британска компанија Хендерсон Риск послује на Косову већ 24 године и регистрована је и лиценцирана у Министарству унутрашњих послова Косова

Хендерсон годинама сарађује и са Народном банком Србије (НБС), превозећи динаре до српских општина, каже Данкан Буливант, генерални директор ове компаније, за ББЦ.

Компанија је најпре имала уговор са Уједињеним нацијама и мисијом УНМИК како би им помогли у транспорту новца широм Косова, објашњава.

„Као међународна компанија, имамо одличну сарадњу са свим заједницама, једино криминал ствара проблеме", каже Буливант.

Тако је било све до 7. фебруара, када им није било дозвољено да посао обаве „отворено, у складу са јасним процедурама", превозећи новац до трезора у Лепосавићу.

Народна банка Србије је саопштила да је, у складу са вишегодишњом праксом, новац из њеног возила на прелазу Јариње, требало да преузме Хендерсон, али је враћено без икаквог образложења.

То се поновило и недељу дана касније.

„Ми не радимо тајно или усред ноћи, радимо годинама уназад.(...)

„Кажу да је процедурално питање, а јасно је да је политичко", упозорава Буливант.

Регистарске таблице

У Грачаници, општини са већинским српским становништвом, промена регистарских таблица на оне са ознаком Косова, десила се, каже Ђорђевић, „прећутно, стриктно и брзо" још пре десетак година.

Да су неки од последњих потеза усаглашени на политичком нивоу Београда и Приштине, ако не и у јавности, показује и одлука Владе Србије да од 1. јануара омогући да аутомобили са таблицама косовских власти уђу и крећу се по територији Србије.

Тиме је окончано вишегодишње непризнавање договора о слободном кретању постигнутог још 2011.

Убрзо је и Косово укинуло идентичну обавезу за возаче аутомобила са српским ознакама.

Наплата струје на северу Косова

Док се од 2010. у Грачаници, једној од српских енклава јужно од реке Ибар, редовно плаћају рачуни за струју и воду, на северу то није случај.

Мештанима Грачанице је пре више од деценије на наплату стигао и заостали дуг, често од неколико хиљада евра по домаћинству за период од 1999. године.

То би сада могло да задеси и становнике четири општине са већинским српском становништвом.

Од првог јануара, косовски снабдевач струјом је почео да бележи потрошену енергију у овим општинама, али детаљи уговора који су потписали KЕДС и Електросевер, ћерка фирме Електродистрибуције Србије, и даље су непознати.

Наплата би, очекује се, требало да реши и проблем снабдевања енергијом и честе несташице.

Срђану Симоновићу из невладине организације Хумани центар Митровица су се због лошег напона покварила два рачунара, а за кување кафе на индукционој плочи треба 15 минута.

Мештани су спремни да плаћају струју, показује истраживање његове организације, али досад нису постојали технички услови.

„Нису пријављене зграде, нису пријављени станови, у три општине на северу катастар није радио откако се српски повукао" после 1999, каже Симоновић.

Канцеларије косовског катастра почеле су да раде протеклих месеци

Симоновић је решен да остане у Митровици, али има утисак да и Београд и Приштина подстичу Србе да одлазе.

„Београд то чини сулудом политиком и кадровањем које је пример негативне селекције", каже за ББЦ.

Људи су уплашени како за сопствену безбедност, тако и за егзистенцију, хоће ли добијати плате и пензије и имати посао, додаје.

„Ради се по принципу партократије: ако сте члан Српске листе (највеће међу Србима на Косову) или је подржавате, моћи ћете да живите безбедно, ако не, вероватно нећете имати посао", тврди Симоновић.

Косовске институције такође не излазе у сусрет српском становништву, каже.

Српске робе нема на рафовима

У јуну 2023, косовска влада забранила увоз српске робе, правдајући одлуку безбедносним питањима.

„Народ је навикао на робу из Србије, то се односи и на Албанце, они су навикли на плазму и еурокрем, а тога нема на рафовима, има неких пандана који се не продају", каже Симоновић.

Ипак, ни када су рафови били пуни, цене нису биле приступачне.

„Доскоро се сваки Србин, који је долазио из Србије, враћао пуног аутомобила робе, јер је доле била прескупа.

„Наши сународници који не плаћају ПДВ, струју и воду, уцењују раднике, држали су цене више него на остатку Косова", описује Симоновић.

Ни наплата пореза не иде лако - од 374 регистрована бизниса на северу Косова, порез је платило 280, пише Радио Слободна Европа.

Укидање паралелних општина у околини Пећи

Један од последњих трагова српског система управљања на Косову су такозвани привремени органи, а и они су на удару приштинских власти.

Председнике тих структура бира Влада Србије, а преко њих се спроводе пројекти који се финансирају из Београда.

Протеклих недеља, косовска полиција је запленили новац у неколико општина у централном и јужном Косову.

У Гораждевцу су уклонили српску заставу, а у Осојану затворили Дом здравља.

Дарко Димитријевић, уредник локалног Радија Гораждевац, каже да су одлукама приштинских власти најугроженији најстарији и најрањивији.

У дану кад смо разговарали, Димитријевић је посетио породицу девојке са тешкоћама у развоју.

„Они имају један лични доходак из Србије и нису могли да подигну јануарски: нема новца у пошти, полиција је затворила пошту која је исплаћивала новац.

„Исто је и са пензионерима, повратницима који углавном живе без деце. Они се налазе у безизлазној ситуацији", каже Димитријевић.

Од 2012, ове паралелне општине су имале све мање активности, каже.

„Биле су то канцеларије које су биле мост локалном становништву до Владе Србије, да се пријаве за субвенције за пољопривреду, семе, вештачко ђубриво, као и за социјалну помоћ, разне потврде.

„То су користили и Албанци и остале заједнице, дискутабилно је како ће даље то радити", каже Димитријевић.

Додаје да је преко тих канцеларија ишла и изградња вртића, путева, домова здравља, путева.

У Гораждевцу живи већинско српско становништво, око 180 домаћинстава која се углавном баве земљорадњом.

Мештани су „махом интегрисани у косовске институције", што значи да већ годинама плаћају струју, воду и порезе.

На локалним изборима су два пута изгласали албанског кандидата Газменда Мухаџерија, јер је био отворен према српској заједници, објашњава Димитријевић.

„Био је ово један од најбољих примера интеграције унутар система.

„С друге стране, имате власт Аљбина Куртија, која под паролом владавине права спроводи мере које директно угрожавају српску заједницу", каже Димитријевић.

Да ли је то 17:0 за Приштину?

Мирсад Витија из владајуће косовске партије Самоопредељење побројао је недавне промене као дипломатске победе Приштине, рекавши да је само у „јануару 17:0 за Приштину".

Петар Ђорђевић се невољно слаже, рекавши да су се „највећи кораци су се десили у последње две године, још откако Косово покушава да заокружи независност".

„Тај резултат 17:0 је чак и болнији за Србе који овде живе, верујем да мисле да је много већи", каже активиста из Грачанице.

Шеснаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]