Александар Хемон: Од одрастања у Сарајеву, писања романа на енглеском до косценаристе „Матрикса 4“

Кад је почела пандемија, писац Александар Хемон није пао у депресију, већ је купио гитару.

„Кад устанем ујутру, тражим пројекат у који ћу уложити енергију, пандемија ми је само подмазала машину, јер сам увек навијен," каже он за ББЦ на српском.

Романе, приче, мемоаре и сценарије, Хемон пише на енглеском, због чега га многи пореде са Владимиром Набоковом (Лолита, Бледа ватра), руским писцем који је најбоља дела написао на енглеском.

Ипак, потребно му је да пише и комуницира на матерњем језику, због чега често долази у родно Сарајево.

„Кад долазим, не мислим да ће све бити дивно, да ће ћевапи бити дивни, али у Сарајеву се налазим са људима с којима делим извесно историјско искуство, којима не морам да објашњавам акценат, ко је шта коме урадио на Балкану, вицеве, популарне песме и друге културне референце", објашњава он.

Раја из Чикага која је створила Матрикс

Као новинар 1992, Хемон је добио стипендију за посету Сједињеним Државама, а по избијању рата, остао је у Чикагу, где је радио слабо плаћене послове и покушавао да пише на енглеском.

Сећа се како је крајем 1990-тих често после посла играо шах.

Поред кафеа у коме су се одржавале партије, био је биоскоп и неко од играча му је рекао да оде да погледа филм који је радила „локална раја".

Филм је био Матрикс, а његови аутори, браћа Вачовски, у то време живели су у Чикагу.

„Био сам у потпуном шоку, нисам знао одакле је то дошло", сећа се гледања антологијског филма.

Тада се бавио преживљавањем, не књижевношћу и није му падало на памет да ће сарађивати са чувеним редитељима.

Са Ланом Вачовски (која је у међувремену завршила транзицију у жену), радио је на сценарију за серију Сенсе8 и четврти наставак Матрикса.

У екипи сценариста, у којој је поред ње и писац научне фантастике Дејвид Мичел, Хемон је задужен за, како он то описује, тестирање логичке конзистентности радње.

„Ја ударам у гуме да видим да ли су надуване", каже он, уз смех.

Док се он држи историје и сећања, Вачовски и Мичел су у стању, сматра он, да осмисле како изгледа живот 500 година од сада.

Признаје да ужива у сарадњи са људима који имају другачију естетику, јер мора да „вежба машту".

Ипак, са Мичелом и Вачовски дели заједничке ставове, јер им је свима важна „вредност других људи у животу ликова".

„Нико није сам себе измислио, увек постоје други људи са којима разговарамо."

Ко је Александар Хемон

Како га је Доналд Трамп довео на Твитер

За разлику од многих писаца, који презиру друштвене мреже, Хемон је активан на Твитеру, где пише о фудбалу и политици.

Ову мрежу види као вентил и канал комуникације, свестан да му свако може рећи да је будала због онога што пише.

„Енергија, бес, нервоза би остали унутра, а онда би то експлодирало", објашњава разлоге твитовања.

У последње две године, највише је писао о Трампу, јер каже да је код њега препознао „стратегију појачавања сукоба, која се једино може разрешити неком врстом насиља".

Пријатељи Американци су говорили да претерује, да је то симптом посттрауматског синдрома, али он Трампову реторику пореди са говором бившег председника Србије и СР Југославије Слободана Милошевића из 1987, „у коме је рекао: 'Нико не сме да вас бије', и тад смо знали да се то неће решити на састанцима председништва".

Погледајте видео: "Quo vadis, Aida": Филм о Сребреници изазива контроверзе"

Свемир искустава људи у избегличкој колони

У књижевном раду, Хемон воли да комбинује лична сећања и сведочења људи са историјским догађајима.

Јозеф Пронек, главни лик његовог деби романа Nowhere Man, названог по истоименој песми Битлса, босански избеглица украјинског порекла, пишчев је алтер его.

У роману Пројекат Лазарус, Хемон користи стварни догађај с почетка 20. века, када је начелник чикашке полиције убио молдавског Јеврејина, успаничен због појаве анархиста, као замајац романа.

Судбином младог убијеног Јеврејина, у роману се бави писац Владимир Брик, пореклом из Босне, који живи у Чикагу.

„Волим да прелазим са једне на другу страну, књиге су о мени, један од састојака је моје искуство, а ја као много људи са Балкана имам вишак искуства," објашњава он књижевни метод који користи.

Лазарус из његовог романа је постојао, а он као писац је покушао да замисли шта је тај младић осећао у затвору, како је било његовој сестри, како је изгледао Чикаго тог времена.

Од великог узора, југословенског писца Данила Киша, научио је да је „морално и етички замишљати како је људима у историји".

„Ми знамо да је у стаљинистичким логорима погинуло 20 милиона људи, али и знамо како се осећао један од њих, Борис Давидович," каже он, позивајући се на Кишову Гробницу за Бориса Давидовича.

И њега пореде са другим писцима, најчешће са Пољаком Џозефом Конрадом (Срце таме) или Русом Владимиром Набоковим (Лолита), ауторима који су писали на енглеском језику.

Хемону је то поређење „ласкаво, али натегнуто", јер подсећа да је Набоков имао енглеску гувернанту и као дете је проговорио енглески.

Од Руса, који је живео у Немачкој, Америци и Швајцарској, научио је да је „пишчева суверена домовина језик".

Писање на енглеском за Хемона подразумева изражавање у фуснотама, „јер стално мора своје искуство да преводи другима".

Набоков је, по њему, најзначајнији писац који се бавио искуством измештања, односом према домовини, а употребљавао је носталгију и сећање као материјал.

Сличне теме опседају Хемона и у фикцији и књигама мемоаристике.

У Књизи мојих живота, у насловној причи, Хемон пише о свом факултетском професору, Николи Кољевићу, од кога је учио о писању есеја и критичком читању, а који је проучавање Шекспира заменио учешћем у председништву Републике Српске током рата у Босни.

Он не бежи од тема који ће га потпуно оголити пред читаоцем.

У причи Акваријум, објављеној у истој збирци, описује лечење једногодишње кћерке од малигног тумора и трагичан завршетак њеног живота.

Породичним темама се вратио у последњој објављеној књизи Моји родитељи: Увод.

Да се бави животом родитеља, који су обележили социјалистичка Југославија, рат у Босни и избеглиштво у Канади, натерала га је мигрантска криза из 2015.

Те године, Трамп је започео председничку кампању, а медији су извештавали о људима који се утапају у Медитерану на путу „ка месту где мисле да ће им бити боље".

Нагурани у чамце, у колонама дуж балканске руте, они су „били без идентитета, лишени живота и појединости".

„Сваки тај живот има у себи свемир искуства, љубави, историје, мишљења, свега," каже он.

Свестан да не може да пише о њиховом искуству, Хемон се окренуо родитељима и „њиховом систему размишљања о свету".

Желео је да прикаже како се новој земљи прилагођавају већ формирани људи, јер га је одувек нервирала идеја да су имигранти који дођу у Америку „полупразни људи, њихов људски потенцијал није испуњен тамо где су живели, већ ће расцветати тек кад дођу у САД".

Тврди да није пуно тога новог открио о родитељима, али да је сазнао разне детаље.

„Коначно сам их слушао, што је њима пријало," каже смејући се, док пије кафу у подруму родитељског дома у Хамилтону, где је стигао чим су се пре недељу дана отвориле границе између Канаде и САД.

(Југо)носталгија и будућност

Поред прича о сналажењу средовечних људи у новој средини, Моји родитељи: Увод доноси доста сећања на Југославију.

Признајући да се као млад, подсмевао ентузијазму родитеља у вези са самоуправљањем и изградњом нове државе, Хемон каже данас другачије гледа на то.

„Југославија је била грађанска држава, која је имала неки пројекат. Моји родитељи су веровали у то.

„То што су ишли на радне акције, што су студирали, они су веровали да ће нама некад бити боље."

Осамдесетих, Хемон је често долазио у Београд да извештава са филмског фестивала Фест, па везује тадашњу престоницу Југославије са популарном културом, коју је пратио - филмовима и музиком новог таласа.

Њему Београд такође представља сентименталну копчу са младалачким успоменама родитеља који су ту студирали, ишли на игранке, гледали филмове Естер Вилијамс и певушили песму Девојко мала из филма Љубав и мода.

Дуго година је писао колумну за магазин БХ Дани и добро је упознат са културном и политичком сценом региона бивше Југославије.

За државе, које су настале на згаришту Југославије, тврди да нису функционалне, јер им је „једини пројекат очување нације и борба против стварног или замишљеног непријатеља".

„Национализам је ћорсокак, што ми сви на Балкану знамо. Почне у крви и криминалу и заврши се тако."

Није оптимиста по питању будућности Босне и Херцеговине и очекује „све већу фрагментацију друштва под притиском национализма, па и фрагментацију региона".

Националисти владају уз, њему делује, прећутну подршку међународне заједнице, „све док нема оружаних сукоба и не стижу избеглице до граница ЕУ".

Пандемијска хипоманија

Пандемија, која је зауставила свет, омогућила је Хемону да заврши роман, који је писао 11 година.

Тренутно без наслова, овај роман је љубавна прича између сефардског Јеврејина Рафела и Бошњака Османа.

Радња романа почиње 1914. у Сарајеву, а завршавао се 1949. у Шангају.

Написао је и збирку песама, коју такође планира да објави.

Љубитеље његових књига изненадиће да се интензивно бавио музиком, кад су на снази били мере затварања, изазване пандемијом.

„Схватио сам да треба радити нешто да ум не очајава, онда сам одлучио да то треба да снимам, али продукција ми омогућава да слажем фрагменте, на начин који је сличан писању," описује начин на рада на пројекту електонске музике Cielo Hemon.

Ради с музичарима из Босне и југословенске дијаспоре, јер „њима не треба да објашњавам ко су Панкрти".

„Волим да гурам ствари до њиховог логичког екстрема, хобији ме не занимају, то није разбибрига, ја ћу објавити ту музику у новембру."

Стално слуша музику, жанровски шарену, воли и хероје алтернативне сцене осамдесетих Sonic Youth, класичног композитора Густава Малера и џез музичара Чарлса Мингаса.

„Само да музику не описују као лајт или софт, тежину могу да поднесем, ту лакоћу никако."

Комуникација и рад преко онлајн платформи му нису сметали.

„На то се човек навикне, као на ауто, а ја не волим да возим ауто."

На предстојећем фестивалу Крокодил, Хемон ће наступити преко видео позива 27. августа.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]