Русија, Украјина и Србија: Вучић о Путину и оптужбама за ратне злочине - „То није мудра одлука, Србија има паметнија посла"

Путин и Вучић

Аутор фотографије, Maxim Shipenkov/Pool via REUTERS/File Photo

Потпис испод фотографије, Председник Русије Владимир Путин ставља орден Вучићу током посете Београду 2019. године (архивска фотографија)

Србија је једна од 123 земље које су се обавезале на сарадњу са Међународним кривичним судом (МКС) који је пре два дана издао налог за хапшење руског председника Владимира Путина.

Као једна од земаља која се још 2009. године законски обавезала на сарадњу са МКС, Србија би требало да поступи по том налогу, ако Путин крочи на њено тло.

Хоће ли?

„Питање хапшења је, не љутите се, безвезе питање, јер вам је јасно да док трају ратни сукоби Путин нема куда ни да дође до Србије.

„Ја под супеном (врста судске наредбе) нисам хапсио оне које је тражио ад хок трибунал, то није МКС.

„Имате ви ове стручњаке што су све Србе у вреће трпали и слали у Хаг, могу добровољно да се пријаве да помогну... Што се мене и Србије тиче, имамо паметнија посла у овом тренутку", одговорио је Александар Вучић, председник Србије, на питање на конференцији за новинаре у Београду у недељу, 19. марта.

Некадашње власти у Србији су по налогу Међународног суда у Хагу за ратне злочине ухапсиле и изручиле више људи, међу којима бившег председника Србије и СР Југославије Слободана Милошевића, политичког и војног лидера Срба из Босне Радована Караџића и Ратка Младића, као и бившег пуковника југословенске војске Веселина Шљиванчанина, који се теретио за злочине почињене у Вуковару, у Хрватској,

Међународни кривични суд терети Путина да је одговоран за ратне злочине, међу којима је и незаконита депортација деце из Украјине у Русију, наводе из суда.

Злочини су почињени од 24. фебруара 2022. године и касније, када је почела руска инвазија на Украјину, додаје суд.

Док лидери западних земаља, попут америчког председника Џозефа Бајдена који каже да је потез суда „оправдан", а украјински председник Владимир Зеленски га назива „историјским", из Москве категорички одбацују тврдње МКС називајући их „нечувеним".

Русија није потписница споразума о сарадњи са МКС и стога ово нема никакав правни значај, рекла је Марија Захарова, портпаролка Министарства спољних послова Русије.

Док лидери у свету реагују на одлуку МКС, Путин обилази делове Украјине које је Русија анектирала, попут полуострва Крим, или места које је заузела током инвазије која траје више од годину дана.

Тако је у недељу посетио Маријупољ, лучки град на југу Украјине, који су руске снаге заузеле после великих борби средином прошле године.

Уз Белорусију, Србија је једина европска земља која није увела санкције Русији, иако се јесте придружила осуди руске инвазије на Украјину.

Шта је рекао Вучић о одлуци Међународног кривичног суда?

Да није мудра, да ће допринети ескалацији сукоба и да показује велику неспремност да се разговара о миру, примирју, чувању људских живота.

„Пошто сам видео да Бајден, немачки канцелар Олаф Шолц и сви други дају коментаре, ја представљам суверену државу па имам и ја право на став.

„Ово је одлука која ће, да не улазим у правне ствари, имати лоше последице.

„Моје питање је - супер, ево сад сте га оптужили за ратне злочине, а с ким ћете сада да разговарате (о миру)? Или можда нећете да разговарате? Или можда нећете да правите мир, него сви чекате пораз, колико још година треба да година да чекамо? Зар стварно мислите да је Русију могуће поразити за три месеца, шест месеци или годину дана?".

Бивши председник Србије и СР Југославије Слободан Милошевић био је изручен Међународном суду у Хагу, где је одговарао за ратне злочине у бившој Југославији.

Путин је један од неколицине светских државника у историји за којим је издат налог за хапшење по оптужбама за ратне злочине.

Вучић каже да се никако не могу упоредити случајеви Милошевића и Путина, јер је Милошевић био лидер мале земље, а Путин велике.

„Нисам сигуран да је ово било довољно мудра одлука и паметно срачуната.

„Несумњиво је да је циљ оних који су то урадили да председнику Русије отежају комуникацију, да свако ко разговара са њим да има у глави да разговара са неким ко је оптужен за најтеже ратне злочине, да додатно отежа економску позицију Русије, да направи од ње светску парију. И те политичке разлоге бих могао да разумем.

„Али политички разлози чувања живота и успостављања мира су много важнији од ових политичких разлога", рекао је Вучић.

Grey line

Прочитајте још текстова о односима Србије и Русије у контексту рата у Украјини:

Grey line

Погледајте видео о посети Путина Србији 2019. године:

Потпис испод видеа, Из Србије, с љубављу - за Владимира Путина
Grey line

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]