Русија и Украјина: Међународни кривични суд издао налог за хапшење Владимира Путина због наводних ратних злочина

Међународни кривични суд (МКС) издао је налог за хапшење руског председника Владимира Путина.

Путин се терети да је одговоран за ратне злочине, међу којима је и незаконита депортација деце из Украјине у Русију, наводе из суда.

Злочини су почињени од 24. фебруара 2022. године и касније, када је почела руска инвазија на Украјину, додаје се у саопштењу.

Подозање налога за хапшење Путина значи да би он сад могао да буде ухапшен у више од 120 земаља чланица МКС ако крочи на њихово тло.

Док из Москве одлучно одбацују оптужбе против Путина и називају их нечувеним, амерички председник Џозеф Бајден каже да је јасно да је руски председник одговоран за ратне злочине и оценио да је одлука Међународног кривичног суда да се изда налог за хапшење председника Русије била оправдана.

„Очигледно је починио ратне злочине. Мислим да је то оправдано", рекао је Бајден.

Одлуку Међународног кривичног суда, председник Украјине Владимир Зеленски назвао је „историјском".

МКС је оптужио Путина да је био умешан у депортацију деце и тврде да постоји основана сумња да је он директно учествовао у овим делима, као и да је радио са другима.

Суд је саопштио и да руски лидер није искористио властита овлашћења да заустави друге који су депортовали децу.

Мало је вероватно да ће од овог потеза бити нешто, пошто МКС нема овлашћења да хапси осумњичене без сарадње владе неке земље.

Русија није држава чланица Међународног кривичног суда, што значи да суд у Хагу тамо нема надлежност.

Међутим, то би могло утицати на Путина на друге начине, као што је немогућност да путује у иностранство.

Ако крочи у било коју од 123 земље чланице суда, могао би да буде ухапшен.

Путин је тек трећи председник за којим је издат налог за хапшење Међународног кривичног суда.

МКС такође тражи и Марију Лвову-Белову, руску комесарку за права детета.

Марија Захарова, портпаролка руског Министарства спољних послова, рекла је да су ови налози за хапшење бесмислени.

„Одлуке Међународног кривичног суда немају никакву тежину за наћу земљу са правне тачке гледишта", казала је Захарова дан уочи издавања налога за хапшење.

МКС нема овлашћења да хапси осумњичене, и може да врши надлежност само у земљама које су потписале споразум којим је успостављен суд.

Русија није потписница тог споразума - па је мало вероватно да ће Путин и Лвова- Белова бити изручени.

Поједини руски опозиционари поздравили су одлуку МКС, а Иван Жданов, блиски сарадник Алексеја Наваљног, жестоког критичара Кремља, на Твитеру је написао:

„Вау! Налог за хапшење Путина! Да, ово је симболичан корак, али је веома важан".

Андреј Костин, украјински државни тужилац, казао је да се ради „о историјској одлуци за Украјину и међународно-правни систем".

„Нико није веровао ни да ће Милошевић завршити у Хагу, па се то десило"

Они који сматрају „да могу усред бела дана да почине злочин, а да ноћу спавају мирно, нека погледају историју".

То је порука Карима Ахмада Кана, тужиоца МКС, који је разговарао са Аном Хулиган, ББЦ новинарком.

Кан је подсетио да нико није мислио ни да ће Слободан Милошевић, бивши председник Србије и Југославије коме је суђено за ратне злочине у Хрватској, Босни и на Косову, завршити у Хагу.

Али се то десило.

И Чарлс Тејлор, председник Либерије, осуђен је на 50 година затвора.

Правда је стигла и Фелисијена Кабугу из Руанде, који је ухапшен 2020.

Ахмад Кан је за ББЦ објаснио да „ниједан прави тужилац неће почети са метом, већ са доказима и видеће куда вас докази воде".

Није важно да ли сте шеф државе, у војсци или неко „на нижем нивоу у поретку", свако може да буде кажњен, каже он.

„Појединци су одговорни за властите поступке", додаје он.

Ахмад Кан, каже да је депортација деце била нехумана и да је Русија могла да предузме друге мере да заштити најмлађе, уколико је то била њена мера.

Марија Лвова-Белова, руска комесарка за права детета, која је такође оптужена, бранила се тиме да им је помагала тако што их је евакуисала из ратних зона.

„Ако је постојала опасност у одређеном подручју, требало је преместити их у друге делове Украјине где те опасности није било", каже он.

„Ако то није било могуће, требало је наћи начина и преместити их у трећу државу."

Али овај „убрзани процес за који се чинило да је спровела" Москва да би деци дала страно држављанство је „нешто што је захтевало планирање", што је додатно изазвало сумњу и подстакло истрагу, изјавио је Ахмад Кан.

Џонатан Лидер Мајнард, професор међународне политике на Кингс колеџу у Лондону, рекао је да га издавање налога за хапшење није изненадило.

Он је за ББЦ објаснио да је суд од марта 2022. имао отворену истрагу о могућим ратним злочинима и да је, с обзиром на чврстину доказа, „за МКС било тешко да избегне да издавање налога".

Мајнард оцењује и да ово Путина вероватно неће уздрмати јер се МКС „ослања на сарадњу са владама држава да хапсе људе, а руска влада очигледно неће сарађивати у том смислу".

Али налог за хапшење могао би да утуче на Путинову слободу да путује по свету јер су друге државе потписнице споразума о оснивању МКС и могле да учествују у хапшењу.

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]