Русија: Процеси пред судовима због ширења „лажних вести“ о рату у Украјини

Од избијања рата у Русији поднето је 80 кривичних пријава у вези са ширењем „лажних вести" о руској војсци у Украјини.

Оптужнице су подигнуте против укупно 74 људи.

Скоро половина је или напустила Русију или је ухапшена.

Најистакнутији случајеви су опозициони политичари и блогери.

Али више од половине оптужених су обични грађани.

ББЦ на руском анализирао је податке и документацију случајева који су постали јавно доступни захваљујући пројекту „Мрежне слободе".

Кроз пројекат се пружа правна подршка многима који су оптужени за ширење „лажних вести" о рату.

Почетком марта, седамнеастогодишњи студент из Новосибирска, Ефим (име је промењено), поделио је чланак у групи на Телеграму.

„Михаил Подољак, шеф протокола украјинског председника, изгледа да је изјавио да су нуклеарна постројења у земљи 'заузели чеченски борци'.

„Надам се да лаже, иначе би то била најгора вест 21. века" написао је Ефим.

Месец дана касније, овај средњошколац оптужен је за ширење „лажних вести" о руској војсци.

У истрази је закључено да је Ефим делао са „криминалном намером" да „свесно шири лажне информације" о руским оружаним снагама (ББЦ има приступ детаљима случаја).

Истрага је „поуздано установила" да је Ефимова порука „лажна вест", јер је истог дана руско Министарство одбране саопштило да је њихова војска заузела нуклеарну електрану Запорожје и да су „украјински националисти" тамо организовали провокације против Русије.

Још један доказ, према истрази, била је изјава чеченског одреда руске Националне гарде да њихови чланови нису учествовали у акцији код нуклеарне електране Запорожје.

Током саслушања, Ефим је објаснио да је поделио тај чланак само да би открио да ли је истинит или није.

Њему сад прети казна од три године затвора зато што је прекршио закон којим се брани ширење такозваних „лажних вести".

Ширење „непоузданих информација" о активностима руских војника у иностранству постало је кривично дело почетком марта, две недеље после избијања рата.

Најдужа предвиђена казна према том закону је 15 година затвора.

У Русији је покренуто 80 кривичних поступака због „лажних вести".

Сакупљање података о случајевима који су доспели у јавност организовано је путем пројекта „Мрежне слободе".

Погледајте видео: Ко је Бабушка З

Замрзнути јавну расправу

Осамдесет кривичних поступака за пет месеци је висок број.

Према мишљењу Станислава Селезњева, адвоката пројекта „Мрежне слободе", ово посебно важи за кривично право о употреби језика.

Уз све то, то су само случајеви за које се зна.

„Главна сврха закона о 'лажним вестима' је да у јавној сфери одржи само званичну верзију о политички важним темама.

„Свака незванична информација, коју претходно није одобрио државни чиновник, мора да нестане из простора за јавне расправе на руском језику, у супротном ће се одговорни за њено ширење суочити са грађанском или кривичном истрагом", каже Селезњев.

Абас Гаљамов, политички коментатор, каже да за владу није довољно блокирање опозиционих медија како би се зауставило нежељено ширење информација и тумачења.

„Нове медијске куће никле су на месту угашених, а опозициона публика је значајно проширена на друштвеним каналима као што је Телеграм.

„Морали су да ураде нешто зато што је због мањка победа на фронту, влада постала подложна критици", наводи Гаљамов.

У складу са информацијама које су сакупили ББЦ и „Мрежне слободе", већина кривичних пријава по новом закону поднета је у марту и априлу.

Прве пријаве поднете су већ десет дана по ступању закона на снагу.

Први људи оптужени по овом закону били су пензионерка из Северска због критиковања руске владе на Телеграму, блогерка Вероника Белоцерковскаја, коју руско министарство правде сада је води као страну агенткињу, због осуђивања рата на Инстаграму и бивши полицајац из Томска због оштре антиратне објаве на Фејсбуку.

Преко лета је смањен број истрага због „лажних вести".

У пролеће је покренуто више од 50 кривичних поступака, док је у летњим месецима та бројка спала на свега око 20.

Адвокат „Мрежних слобода" Селезњев објашњава овај тренд на два начина.

Први је просто да се ове нове бројке поклапају са временом кад већина припадника државних агенција за спровођење реда и закона одлази на годишњи одмор.

Други је да је закон против „лажних вести" произвео жељени ефекат, замрзнуо је јавну расправу о рату.

Готово половина кривичних пријава због „лажних вести" подигнута је против новинара, блогера или грађанских активиста.

Али Селезњев сугерише да то не значи нужно да се на зуб узимају људи са одређеним политичким ставовима.

Званичници агенција вероватно просто покушавају да угасе сваку расправу, без обзира на њену политичку позадину.

„Већина оних који су се нашли под истрагом себе доживљавају као 'просветитеље', да тако кажем.

„И они су сада открили да је то пут који води право у притвор, а након тога, у судницу", каже Селезњев.

Додаје да би одлучујући фактор могао да буде колико пратилаца имају.

„Неко ко има много пратилаца на друштвеним мрежама много ће вероватније бити пријављен полицији. Толико је просто.

„Имајући у виду да новинар има шири домет од студента, пре да ће се новинар наћи под истрагом", каже Селезњев.

Такође, према политичком аналитичару Гаљамову, пријављивање обичних људи уместо јавних личности влади не иде у корист.

„Претерана репресија нарушава друштвене темеље режима.

„Али, на жалост владе, она сада једва да може да контролише властите репресивне органе, обрушили су се на све свом снагом", каже.

Како је новинарка прекинула вести антиратном поруком:

Притвор или емиграција

Од избијања рата и откако су подигнуте кривичне пријаве, значајан број новинара, блогера и активиста напустио је Русију.

А ако неко заврши на суду, врло је вероватно да ће завршити и у затвору.

Истражитељи могу бити прилично сигурни да ће судови одобрити хапшења по закону против „лажних вести", имајући у виду да два од његова три саставна дела чине „тешка кривична дела", каже Селезњев.

„Имамо адвокате у великом броју региона који су у комуникацији са кривичним истражитељима и чујемо исти униформни одговор од свих њих: 'Ми ту не доносимо никакве одлуке. Ово су налози који су дошли са врха. Толико и толико притвора'.

„Истражитељи се позивају на руководиоце из Москве, која захтева најстроже могуће казне у оваквим случајевима", каже Селезњев.

Од почетка рата, укупно је подигнуто 80 кривичних пријава против 74 људи.

У случају неких појединаца, против њих је подигнуто више кривичних пријава по истом закону.

На пример, три кривичне пријаве подигнуте су против Изабеле Јевлојеве, новинарке из Ингушетије, због објава на приватним и професионалним налозима на Телеграму.

Две кривичне пријаве због „лажних вести" подигнуте су и против бившег регионалног координатора затвореног активисте Александра Наваљног, Александра Зикова, због објава на руској друштвеној мрежи Вконтакте.

Ни Јевлојева ни Зиков нису напустили Русију.

Нове две пријаве поднете су против активисте Петра Боровинског из Копејска због објаве о гранатирању Маријупоља.

Руски истражни одбор чак је отворио два кривична поступка поводом „лажних вести" без посебно наведених имена оптужених.

Четвртог априла, Александар Бастрикин, шеф одбора, тражио је да се покрене случај због ширења лажних вести о догађајима у Бучи зато што Москва упорно негира да су украјинске цивиле убиле руске снаге.

Четири дана касније, сличан случај отворен је због ширења „лажних вести" о људима убијеним кад је ракета погодила железничку станицу у Краматорску.

Украјина и Русија оптужују једна другу за овај напад пројектилом, у ком су страдале десетине цивила.

У ова два случаја није подигнута пријава против конкретних људи, а у јавност није изашло више информација о истрази.

Адвокат „Мрежних слобода" Селезњев каже да такви случајеви имају другачију сврху, не да истраже и казне, већ да „прате и сакупљају информације".

„Отварање таквих кривичних поступака омогућава низ истражних мера, међу којима судско одобрење за прислушкивање телефона и преузимање информација из електронске поште и са друштвених мрежа.

„Најважније од свега, они омогућују да се према судским налозима спроведу такве истражне мере у било ком делу земље", наводи адвокат.

Додаје да замислимо да је осумњичен неки човек из Јужно-Сахалинска или Архангелска.

„Уз такав правни преседан, истраге могу бити судски одобрене у било ком делу Русије", објашњава.

Случајеви по шаблону

У истрагама се користи увек исти образац да би се „доказало" да је неко ширио лажне информације о руској војсци, према Селезњеву.

Најважнији доказ за кривично гоњење чине информације које је обезбедило руско министарство одбране.

„Истражитељ може да пита: 'Неко је овде изјавио да су руски авиони бомбардовали украјинске градове. Да ли је тако било?'

„Шеф министарства одбране одговара: 'Не, ништа се тако није десило. Бомбардовани су само терористи и нацистичке базе'.

„То је уобичајена пракса приликом већине кривичних гоњења за које знамо", каже Селезњев.

У сваком од случаја, примењује се лингвистичка „експертиза" да би се упоредили искази оптуженог са званичном верзијом руске владе.

На пример, у мају је подигнута кривична пријава против двојице новинара Мајкла Накија и Руслана Левијева.

Оптужница се тицала једног од њихових стримова на Јутјубу, у којем су говорили о борбама код нуклеарне електране у Запорожју и у граду Буча.

„Стручњаци за лингвистику" у овом случају закључили су да снимак „није омогућио гледаоцу да стекне објективну слику о ономе што се десило, а да су видео клипови и пропратни коментар недвосмислено тврдили да су дотични догађаји последица руских дела".

„Лажне вести о рату" доказују се и на друге начине.

На пример, у случају Наталије Петримове, бивше сараднице Алексеја Наваљног у сибирском граду Краснојарску, постоји тајни сведок под псеудонимом „Пандоктор".

Оптужнице против Петримове односе се на ширење „лажних вести" у три објаве о Бучи на њеном каналу на Телеграму.

„Пандоктор" је рекао истражитељима да познаје Петримову и да може да потврди да су објаве на Телеграму њене.

„Знам то зато што сам лично видео њен налог на Телеграму.

„Уз то, стил текста одговара стилу претходних објава Петримове", наводно су речи „Пандоктора".

Све у свему, оптужнице које се тичу „лажних вести" обично се подижу тамо где информације „могу да се провере".

Што се тиче личног мишљења, подиже се друга врста оптужнице, а то је на основу „дискредитације руске војске".

Међутим, и ту постоје изузеци.

Борис Романов из Санкт Петербурга, члан политичке партије Јаблоко, оптужен је по закону против „лажних вести" након што је назвао руску војску „фашистима".

„Очигледно је тешко одредити да ли је особа фашиста само по једном критеријуму", коментарише Селезњев.

Други нелогични случај тиче се Александра Тарапона из Алуште.

Он је лепио летке на кућу члана руске Националне гарде који је учесник рата у Украјини.

„Овде живи ратни злочинац, убица деце", писало је на летку.

У судској пресуди против Тарапона наводи се да је он „јавно делио летке као да су поуздане информације" и да су они нашкодили репутацији руских војника и припадницима Националне гарде који раде на постизању ратних циљева у Украјини.

Селезњев сматра да би овај случај могао да се окарактерише као клевета против конкретне особе, а не као „лажна вест" о оружаним снагама у целини, јер се тиче једног конкретног припадника Националне гарде.

„Тарапон можда потпуно подржава 'специјалну војну операцију', можда му се само нису допала дела те једне конкретне особе", објашњава.

Линија одбране

Адвокати из пројекта „Мрежне слободе" преузели су скоро половину свих „случајева лажних вести о рату у Русији".

Станислав Селезњев каже да се тим одбране усредсредио на три главне тачке.

Прво, адвокати покушавају да докажу да се у неким случајевима оптужбе не тичу руских оружаних снага у целости, као што је у случају студента Ефима и Александра Тарапона.

Други релевантан пример је случај Михаила Афанасјева, новинара оптуженог због чланка објављеног у регионалном часопису Нови фокус.

У чланку се говори о томе како је полиција за разбијање демонстрација из Каказије одбила да иде у Украјину, зато што су се припадници Националне гарде тамо нашли под ватром пре њих.

„Сам Афанасјев није рекао ни реч о оружаним снагама у његовом чланку.

„Он говори о полицији за разбијање демонстрација, али не каже ништа о руској Националној гарди или оружаним снагама", наводи Селезњев.

Друго, у многим случајевима у време објављивања текста немогуће је знати да ли је порука или објава „лажна" или не и да ли ће је касније одбацити Министарство одбране.

Ефимов случај је још једном пример за ово.

„У његовом случају, нема правог основа за наводни злочин. Он је просто добио информацију да се нешто дешава на украјинској територији.

„Помислио је да је та информација значајна и одлучио је да је проследи пријатељима и познаницима, не знајући ни на који начин да ли је та информација 'лажна'", каже Селезњев.

Министарство одбране обично објављује саопштења у вези с овим догађајима много касније или их понекад уопште не коментарише, додаје он.

Најистакнутији пример за такав случај је кривично гоњење адвоката Дмитрија Талантова, који је између осталог бранио Ивана Афронова, новинара оптуженог за издају.

Талантов је оптужен за ширење „лажних вести" о масовним убиствима мирних грађана Украјине.

Селезњев истиче да су Талантовљеве објаве постављене у 13:00 час, док је верзија догађаја Министарстава одбране објављена тек у 17:50 часова истог дана.

Трећи аргумент одбране је да човек уопште не би смео слепо да верује у званичну верзију Министарства одбране Русије.

„Од давнина, а и на суду данас, просто није довољно упоредити налазе само две стране, јер ће две сукобљене стране увек представити различите информације да би подржале њихову позицију", каже Селезњев.

Селезњев додаје да поред упоређивања исказа две стране, независни суд такође мора да испита сведоке и информације из непристрасних извора, као и репортере, и да унакрсно испита људе који су били на лицу места.

„Не мора, дакле, посебно да се напомиње да писмо некаквог генерала, који никад није био у Украјини, не може да се сматра довољним доказом на независном суду", каже.

Споре пресуде

У пет месеци откако је изгласан закон против „лажних вести", изречено је пет пресуда - све осуђујуће, мада са веома различитим казнама.

Најстрожа казна изречена је локалном одборнику из Москве Алексеју Гориновом, који је добио седам година затвора.

Становник Оренбурга осуђен је на осам месеци друштвено корисног рада.

Мушкарац из региона Бајкал добио је новчану казну од милион рубаља, а становник Јалте условну петогодишњу казну.

Али као што каже Селезњев, регионалним судијама се не жури да изричу пресуде у оваквим случајевима.

„Локалне судије често признају оптуженима да је вероватно боље сачекати и видети шта имају да кажу у Москви.

„По дефиницији, за многе судије ово је први пут да су се суочили с оваквим случајевима", каже Селезњев.

Сваки судски поступак о ширењу „лажних вести" у реалности је „случај који утиче на то како ће се доживети догађаји који се одвијају на територији Украјине", каже Станислав Селезњев.

Сваки пут кад суд донесе пресуду за ширење „лажних вести" - о догађајима у Бучи, на пример - суд практично тврди да се такво масовно убиство тамо није догодило.

„Сваки судија који изрекне овакву пресуду заправо преузима одговорност, у име Руске Федерације, за тврдњу да се догађаји које је описао оптужени уопште нису десили", закључује Селезњев.

Лажне вести - три савета како да их препознате:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]