Историја, комунизам и Лех Валенса: Шта Пољска може да нас научи о слободи

У старом пристаништу у Гдањску, у Пољској, недалеко од атрактивног туристичког средишта главног града, стоји упечатљива, рђастосмеђа зграда.

То је Европски центар солидарности (ЕСЦ), који је отворен 2014.

Његова масивна запремина и панели боје окер дају наговештај некадашње функције ове локације као да се у том некадашњем бродоградилишту насукао џиновски брод.

Оно што ми је, међутим, запало за око је старија грађевина поред ње: чврста метална капија причвршћена за плаву стражарницу, са великим штампаним словима изнад Stocznia Gdańska (Гдањско бродоградилиште).

Ово није обична капија - заправо би могла бити најзначајнија у модерној европској историји.

Јер ово је Gate Two онога што је некада било Лењиново бродоградилиште.

У близини се електричар Лех Валенса попео на зид 14. августа 1980. како би организовао штрајк радника против тадашње комунистичке владе Пољске.

„Овде су се одиграли најважнији догађаји", рекао је доктор Јацек Ковтан, заменик директора за истраживање у ЕСЦ-у.

„Валенса се појавио овде како би разговарао са народом, а онда су штрајкачи чекали две дуге недеље, пре него што су пронашли решење у разговорима између Солидарности и владе."

Солидарност је био независни синдикат који су основали радници.

Његов почетни притисак за повећањем плата прерастао је у шире захтеве за слободним синдикатима, слободом говора и ослобађањем политичких затвореника.

„Имали смо огромну срећу да имамо Валенсу", наставио је доктор Ковтан.

„Био је једноставан електричар, али у исто време неко са огромним политичким вештинама и великом политичком интуицијом, и неко ко је представљао све што је било кључно за штрајкаче.

„Дакле, он је био култна фигура и вођа који је мобилисао 10 милиона Пољака."

Пошто су преговори пропали, штрајкови су се проширили широм Пољске, а влада је била приморана да попусти.

Још није било очигледно - следила је деценија репресије, па и увођење ванредног стања - али режим је потписао смртну пресуду и ону европског комунизма.

После слободних избора 1989, Пољска је практично напустила комунистички блок.

Убрзо после тога пао је Берлински зид, а онда су редом падали комунистички режими широм континента.

Ова драматична прича је испричана унутар зидова Европског центра солидарности.

На два спрата, стална изложба приказује успон Солидарности, увођење ванредног стања 1981. и коначни пад комунизма.

Постоји много текстова са натписима које треба узети у обзир док се сложени приказ одвија, али и импресивних експоната који дају осећај борбе и живота у питању.

Подсећања на прошлост обухватају реплику дневне собе из комунистичког доба, досадну аферу намештаја обложеног дрветом, пластичног цвећа и кутијастог телевизора.

Унутрашњост продавнице поплочане празним полицама приказује несташице које су изазвале немире, а штитови за нереде Милиције (пољске полицијске снаге из комунистичког доба) преносе често бруталне методе којима је влада настојала да задржи контролу.

Нада је такође присутна, у штампачима на ручни погон који су производили антивладине летке.

И у реплици кружног стола за којим је режим коначно пристао да се одрекне монопола над влашћу.

На самом крају изложбе, на зиду је исписан лого Солидарности састављен од малих црвено-белих комадића картона на којима су посетиоци исписивали поруке.

Све је то веома дирљиво и осећао сам се понесено драмом те деценије док сам шетао изложбом, осећајући напетост битке за слободу.

У ствари, доктор Ковтан се нада да ће посетиоци Европског центра солидарности осетити везу између те борбе и сопствених живота у 21. веку.

„Постоји историја Солидарности и других опозиционих покрета у Пољској с једне стране, али такође покушавамо да универзализујемо ово искуство као део историје слободе", рекао је он.

„У једној од последњих просторија сталне поставке приказујемо пад комунизма у централној и источној Европи.

„Али у последњој просторији приказујемо хероје 20. века из целог света, попут Махатме Гандија, Мартина Лутера Кинга Млађег, папе Јована Павла другог, Аунг Сан Су Ћи и Далај Ламе.

„Са нашим посетиоцима покушавамо да откријемо значење Солидарности, али и значење ненасилне филозофије и колико је она важна и данас.

„То је порука која долази из сталне поставке."

Излазећи из предворја препуног биљака са кафићем и продавницом сувенира, лако је претпоставити да је радно бродоградилиште нестало у прошлости.

Али бродоградилиште Гдањск и даље постоји у близини као функционалан објекат, иако је смањен у односу на изворни траг.

Иронично је да су привредне реформе које су уследиле после рушења комунизма довеле до смањења бродоградилишта.

Његова радна снага из 1980. од 20.000 запослених смањена је на мање од 10 одсто тог броја, пошто се фирма која је сада у приватном власништву борила да пронађе сигуран ослонац на слободном тржишту у Пољској.

Међутим, живот иде даље.

Поред ЕСЦ-а, направљени су планови за пренамену већег дела бродоградилишта у предложени „Млади град", нови кварт канцеларија, продавница и станова.

Ако буде завршен, то би било далеко од тешке поморске индустрије која је карактерисала ово суседство од када су овде изграђена прва већа бродоградилишта када је Гдањск био немачки Данциг из 19. века.

Деценију је бродоградилиште у Гдањску било епицентар борбе која је редефинисала Европу.

Затим је проживео прелазни период и економске борбе и славе, коју су симболизовали концерти које су овде одржавали француски композитор електронске музике Жан Мишел Жар и гитариста Пинк Флојда Дејвид Гилмор.

Чини се да ће сада локација проћи даљу трансформацију.

Али Gate Two ће остати повезана са Европским центром солидарности и њен утицај неће бити заборављен.

Доктор Ковтан се слаже.

„Рођење Солидарности у августу 1980. био је тренутак који је променио све у пољској историји - али и у Европи.

„Имало је огроман утицај на свет."

Погледајте видео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]