Чехословачка, Совјетски савез и Плишана револуција: Прашки духови комунизма

Тек што је био срушен Берлински зид, у Прагу се 17. новембра 1989. године окупило 15.000 студената.

Био је то тренутак који је претходио крају комунизма у Чехословачкој, а тридесет две године касније обележавају га народи обе државе, и Чеси и Словаци.

Три знамените локације у чешкој престоници симболишу комунистички режим и његово рушење - мирно свргавање с власти које је постало познато као Плишана револуција.

Парк Летна

„Живео сам у самом центру Прага, 15 метара од Венцеславовог трга", присећа се новинар и преводилац Томас Тулингер, који данас има 51 годину.

„Тада сам носио дужу косу, тако да кад год да је било некакве побуне против режима, полиција би ме сваки пут привела док идем кући, чак и кад ништа нисам урадио", додаје он уз грлени смех.

Томас је присуствовао већини демонстрација које су потресале комунистичку Чехословачку и сећа се периода пре 1989. године као времена кад је слобода постојала једино у породици и међу пријатељима.

Протести су започели 17. новембра мирном студентском шетњом коју је брутално угушила полиција за разбијање демонстрација; уследили су масовни протести на Венцеславовом тргу на којима је говорио дисидент и књижевник Вацлав Хавел; и, потом, највећи протест од свих, у парку Летна, на који је дошло, процењује се, 800.000 људи.

Тридесет две године касније, Томас гаји опречна осећања према животу док стоји поред барице на Летни.

То је огромно, јалово пространство на ком су се некада одржавале првомајске параде и на ком се, пре него што је срушен 1962. године, налазио највећи споменик Стаљину у Европи.

Иако је испрва све деловало ружичасто, он сада сматра да су ствари врло мало промениле у односу на осамдесете.

„Све данас помало личи на оно што смо звали 'салама комунизам' - дајте људима нешто да једу, нешто да пију и они ће ћутати."

За многе Чехе, либерални и хуманистички ставови бившег председника Вацлава Хавела, који је умро 2011. године, данас су изузетно токсични.

Томас више не живи у Прагу и жали се да су светоназори у његовом градићу много мање просветљени и толерантни него у космполитској престоници.

Он шири јакну да покаже мајицу са слоганом Havel A Nice Day.

„Кад бих ово носио у Литомјержицама, био бих директно нападнут или би ме макар гледали попреко."

Погледајте видео о совјетској инвазији на Праг

Мала Страна

Краћа вожња трамвајем води вас низ брдо до четврти Мала Страна, са старим црвеним крововима ушушканим у сенци Прашког замка.

Она је дом једне од пет најпосећенијих туристичких атракција у Прагу - Леноновог зида, малог дела зида у сенци дрвећа преко путе француске амбасаде.

„Кад је умро Џон Ленон 1980. године, неко је осликао малу чесму која је вирила из зида тако да изгледа као Ленонова надгробна плоча", каже сликар и дизајнер Павел Стастни, који је 1989. године био 24-годишњи кустос галерије.

Стастни је одабран да осмисли лого за Хавелов Грађански форум, политички покрет који је ускочио да попуни празнину насталу падом комунистичког режима.

Мали храм убрзо је постао проблем за власти.

Почео је да привлачи дугокосе типове склоне „андерграунду" који су слушали западњачку музику и одбијали да се повинују нормама социјалистичког друштва.

Њих је упорно малтретирала, хапсила и премлаћивала полиција, а све политичкије поруке изнова и изнова су морале да буду прекречене.

Али новостечена слобода 1989. године донела је са собом своје проблеме.

Све донедавно инострани посетиоци добијали су кантице спреја од туристичких водича и били подстицани да на лицу места оставе властите креације.

Последица су били графити на оближњим зградама, аутомобилима, па чак и дрвећу.

Власник зида, Суверени малтешки ред, више није желео то да трпи.

Нови зид, који је осмислио Стастни, има унапред одређене делове на којима је шарање дозвољено, а прекривен је и слојем анти-графитне фарбе за ситуације кад се ствари отргну контроли.

„Али слобода је и даље присутна", инсистира он.

Погледајте видео: Како су Ромкиње присилно стерилисане у Чехословачкој

Споменик Коњеву

На другом крају града, у највећој градској четврти Праг 6, налази се још један споменик из 1980. године.

Овај је, међутим, и те како званичан - бронзани кип Ивана Степановича Коњева, совјетског генерала чије су снаге ослободиле већи део земље од нациста.

Али Коњев није био, као што се тврди на првобитној комунистичкој спомен-плочи, „спаситељ Прага".

„Иако је маршал Коњев предводио совјетске трупе које су ослободиле већину Чехословачке, он и његове трупе нису ослободиле Праг", каже Ондреј Колар, градоначелник Прага 6 из странке десног центра.

Он не одустаје од планова да премести кип на другу локацију.

Ова одлука изазвала је бес Комунистичке партије, руске амбасаде и ултрадесничарских група.

„Праг је ослободио самог себе", додаје градоначелник, објаснивши да је чешка престоница ослобођена у народној револуцији уз помоћ антисовјетских руских војника који су побегли из Црвене армије.

Коњев и његови војници стигли су у град тек 9. маја 1945. године.

Са њим је дошла и озлоглашена совјетска контраобавештајна служба Смерш, која је убрзано почела да отима руске емигранте и одводи их у гулаге.

Коњев је такође спровео брутално гушење Мађарске револуције 1956. године.

Вишегодишње чарке око формулације на спомен-плочи прерасле су у отворене сукобе.

Покров који је штитио кип, тобоже од црвене фарбе, више пута је био откриван.

Ондреј Колар, који је 1989. имао пет година, толико је злостављан због овог плана да му је накратко била додељена полицијска заштита.

Праг је град духова, а на ове три локације прошлост никад није сувише далеко.

Погледајте и видео о Берлинском зиду - зашто је подигнут

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]