Русија и историја: Како је убијен моћни мистик Распућин

Григориј Распућин, сеоски чудотворац који је опчинио руски царски двор, скончао је 1916. године од руку својих непријатеља међу племићима.

Артем Кречетников из руског сервиса ББЦ-ја истражује Распућиново сурово убиство и открива да су неки детаљи више мит него истина.

Мало је личности у руској историји толико познато као мистик из Тоболска, у Сибиру, чије име остаје заувек везано за скандале.

Звали су га „секс машина" и „љубавник" царице Александре Фјодоровне.

Први опис је вероватно претеран, а други је напросто нетачан.

Мишљење Руса о њему, у оно време, а и касније, варирало је од „свеца" до „рептила".

Потоњи израз је како га је погрдно назвао реформистички премијер оног времена Петар Столипин.

По избијању рата 1914. године, настала је хистерија због „мрачних сила око трона".

Царица Александра, супруга цара Николаја Другог, веровала је да Распућин поседује мистичне исцелитељске моћи које би могле да помогну њеном сину Алексеју, престолонаследнику, који је боловао од хемофилије.

Поклоници савеза Русије са Француском, жељни да виде Немачку војно поражену, сумњали су да је Распућин подривао руску спољну политику.

Почетком 1914. године, Распућин је рекао једном италијанском новинару: „Уз Божју помоћ, неће бити рата, а ја ћу дати све од себе по том питању".

Ноћни састанак

Мистерија и даље прати Распућинове последње тренутке.

Зашто је отишао у палату кнеза Феликса Јусупова у Санкт Петербургу?

Према речима двојице убица - кнезу Јусупову и Владимиру Пуришкевичу, члану парламента - Јусупов је покупио Распућина у ноћи 30. децембра 1916. године под изговором да његова жена Ирина жели да га упозна.

Али Ирина је заправо била одсутна, била је на имању Јусупових на Криму.

Јусупов је тврдио да је одвео Распућина у подрум, где му је дао колаче који су садржали отров.

Али на Распућина отров наводно није деловао, а он је упорно тражио да се упозна са Ирином горе на спрату.

Јусупове колеге завереници правили су велику буку на спрату изнад њих, лажирајући журку, и пуштали америчку песму Јенки Дудл на грамофону.

Ипак, ова верзија историје делује мало вероватно.

Политичке интриге

Распућин није био образован, али није био ни наиван.

Јусупови су били изузетно богати - Ирина је била чланица краљевске породице - тако да је мало вероватно да је Распућин могао да помисли да ће она дозволити да буде тако лако заведена.

Према речима Распућинове ћерке Марије, руски министар унутрашњих послова Александар Протопопов упозорио је Распућина да се неки људи спремају да га убију.

Саветовао га је да се неколико дана клони дружења са људима, али Распућин му је рекао да је „већ касно".

И зато остаје мистерија зашто је посетио Јусупове.

Сигурно није било само због вина и веселе музике.

Колале су гласине да царица Александра и Протопопов планирају да распусте парламент - Думу - уведу ванредно стање и заложе се за мир.

Сасвим је могуће да је Јусупов намамио Распућина обећавши му састанак са царичиним савезницима.

Остатак сведочанства убица о ономе што се десило звучи као сценарио за хорор филм.

Након што наводно отров није деловао, Јусупов је морао да отвори ватру, али се Распућин поново придигао, као некакво чудовиште.

Чак ни ударци у слепоочницу нису зауставили Распућина, који је јурио за Јусуповим преко дворишта.

Тада је наводно Пуришкевич испалио четири хица Распућину у леђа оборивши га на земљу.

Шта је, дакле, било са отровним колачима?

Људи који су добро познавали Распућина кажу да је он увек одбијао да једе слаткише, верујући да они штетно делују на његове посебне исцелитељске моћи.

Чувари који су испитани у вези са убиством рекли су да су чули четири пуцња, испаљена брзо једна за другим.

Патолог је одредио узрок смрти од поготка метком у стомак, што је изазвало обилно крварење.

Није се удавио

Постоје опречна сведочанства о кошуљи коју је носио Распућин.

Врло је могуће да је убијен пре него што је скинуо крзнени капут.

Убице су га вероватно убиле чим је крочио унутра, пуцавши у њега из непосредне близине.

Учествовала су петорица племића, које је предводио принц Јусупов, иако неки спекулишу да је могуће да је у завери учествовало и више њих.

Према другом миту, Распућин је до те мере одбијао да умре да су морали да га удаве у леденој води.

Али у извештају са аутопсије се јасно наводи: „Нису пронађени докази о дављењу. Распућин је већ био мртав кад је бачен у воду".

Јусупов је отишао у изгнанство у Париз после Бољшевичке револуције 1917. године и тамо доживео осамдесету годину.

Пуришкевич је ухапшен у Петрограду 1918. године, потом пуштен по наређењу шефа тајне полиције Феликса Дзержинског.

Умро је од тифуса 1920. године, за време руског грађанског рата.

Због насиља и хаоса током револуције и бољшевичког терора, Распућинове речи звуче видовњачки: „Без мене ће се све срушити".

Предвидео је и властито убиство, у писму Николају Другом.

Ако ту буду урадили племићи, упозорио је, то ће срушити монархију.

Комунистички револуционари су убили царску породицу 1918. године.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]