Комунизам, Источна Европа и Чехословачка: Вацлав Хавел - инжењер Плишане револуције

За Вацлава Хавела, и његов народ, све се променило 1989, у години чехословачке Плишане револуције, кад је предводио јединствени пример народног устанка који је срушио комунистички режим.

Свет је гледао у чуду како је, у року од свега неколико недеља, дисидентски књижевник постао председник државе.

Вацлав Хавел је рођен 1936. године.

Његов отац био је успешан инжењер и, по властитом признању, млади Вацлав био је размажено дете у имућној породици.

Драмски критичар

Али кад су комунисти дошли на власт, доживео је да његова породица изгуби све.

Нова влада одлучила је да је млади Хавел „сувише буржоаског порекла" да би му се дозволило да заврши секундарно образовање.

Организовао га је сам за себе, учећи у вечерњој школи, док је током дана радио као лабораторијски техничар.

Година 1968. донела је Прашко пролеће, које је предводио Александар Дубчек, први налет реформи и наде за Чехословачку.

Хавел, тада већ успешни драматург, могао је отворено да критикује стаљинисте старе гарде, подвргавајући их сатири у сопственим комадима, који су моментално стекли међународну славу.

Али совјетска инвазија на Чехословачку срушила је снове Хавела и његове генерације.

Одједном су његова дела постала забрањена у рођеној земљи.

Произвео је низ једночинки, које су морале да се изводе у приватним кућама.

Његово илегално позориште било је дубоко уроњено у политику, а опет је Хавел негирао да је он било шта друго сем уметника.

Погледајте видео: Кад су Совјети ушли у Праг на тенковима

Славни дисидент

„Никад нисам желео да будем политички писац", једном је изјавио.

„Мислим да су добри писци и добра уметност, а посебно добро позориште, увек политички, не зато што писци и режисери желе да буде политички, већ зато што је то нешто што је у сржи позоришта."

Неколико година касније, помогао је оснивање Повеље77, покрета за демократске промене.

У том тренутку, Вацлав Хавел је већ постао најславнији чехословачки дисидент.

Затворен због наводног злочина - „антидржавних активности", нашао се под сталном присмотром тајне полиције, чак и кад је пуштен из затвора.

Крајем 1989. године, Хавел се затекао како расправља о будућности земље управо са људима који су га послали у затвор.

Комунистичка партија се распадала, а на њено место је стизала демократија.

После 18 дана мирних демонстрација и штрајкова који су постали познати као Плишана револуција, срушена је комунистичка власт.

Током свечане церемоније у прашкој римокатоличкој катедрали у децембру 1989. године, Хавел је званично проглашен шефом државе.

Затвореник који је постао председник изјавио је касније да се никад није осећао апсурдније.

За разлику од претходних источноевропских лидера, био је освежавајуће отворен, неки би чак рекли ексцентричан, повремено се возећи по огромној палати на дечјем скутеру.

Као љубитељ рок музике, прогласио је америчког музичара Френка Запу за почасног културног аташеа.

Подела Хавелове земље

Али бајци је врло брзо дошао крај.

Словачки националисти покренули су кампању за независност и изборили је.

Хавелова вољена држава била је подељена на два дела, а демонстранти су му сада звиждали.

Коментаришући да „после сваке журке следи мамурлук", Хавел је дао оставку на место председника, само да би био поново изабран за лидера нове Чешке републике неколико месеци касније, у јануару 1993. године.

Био је председник земље током болне транзиције из комунизма у капитализам.

Индустрија је била масовно приватизована.

Потпуно су је преузеле стране фирме попут Фолксвагена, а Хавел је критиковао корупцију која је пратила продају огромних јавних добара.

У каснијим годинама, Вацлава Хавела су омели проблеми са здрављем.

Одстрањен му је део плућа током операције канцера, после чега су уследиле бројне тешке упале.

Пошто се 2003. године повукао после другог председничког мандата, време је посветио пружању подршке активистима за људска права широм света.

Хавел се такође вратио писању и објавио је нови комад, У одласку, који је премијерно изведен 2008. године.

Потом је, у 74. години, дебитовао као филмски редитељ, адаптирајући У одласку за велико платно почетком 2011.

И иако су га из свакодневне политике истиснули препреденији чешки политичари, Вацлав Хавел је и даље био цењен широм света као вољени, иако нервозни, амбасадор земље и никада природан професионални политичар.

Хавелу нису пријали помпа и церемонија који су га окруживали.

Жудео је да се врати писању као свакодневном послу, због чега га је његов народ вероватно толико волео и ценио.

Био је то, на крају крајева, човек који не само да је помогао у рушењу комунистичке власти, већ је то успео да постигне без крвопролића.

Можда ће вас занимати и овај видео: Шта је довело до пада Берлинског зида

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]