Корона вирус: Ковид-19 можда никад неће нестати - како да научимо да живимо с њим

Више од 185 милиона људи заражено је Ковидом-19, а преминуло је више од четири милиона људи откако је Светска здравствена организација (СЗО) прогласила пандемију.

Полажу се велике наде у то да ће вакцинација успети да врати свет у неку врсту нормалности, попустивши ограничења која обликују наше животе у последњих 16 месеци.

Научници су, међутим, све више уверени да корона вирус не иде никуда.

У јануару је водећи научни часопис Нејчер питао више од 100 имунолога, вирусолога и здравствених експерата из свих крајева света да ли Сарс-Цov-2 може да се искорени.

Скоро 90 одсто испитаника одговорило је Не: постоје докази, тврдили су они, да ће корона вирус највероватније постати ендемски и наставити да циркулише у џеповима света.

То није неуобичајено у борби човечанства против разних болести, али овај вирус представља неке конкретне изазове.

Како, дакле, наука предвиђа да ћемо морати да живимо са Ковидом око себе још годинама?

Зашто, као прво, не можемо да се решимо Ковида-19?

Искорењивање заразних болести није нешто што се дешава сваки дан. Или уопште.

Штавише, до данас је СЗО прогласила званично искорењивање само две виралне болести: великих богиња и говеђе куге.

А само велике богиње - древна болест која је изазивала епидемије током читаве људске историје и изазвала и до 500 милиона смрти у 20. веку, све до њеног искорењивања осамдесетих - могу да се упореде са Ковидом-19 у погледу географске расподеле и домета.

Јединствени склоп околности помогао је да се искорене велике богиње, углавном путем израде вакцина које су зауставиле преношење вируса великих богиња.

Нажалост, вакцине против Ковида-19 начињене до сада нису постигле исти ефекат.

„Вакцине које имамо данас у неким ситуацијама не спречавају заражавање.

Оне само модификују инфекцију и смањују тежину болести. Вакцинисани људи и даље могу да пренесу вирус на друге", каже Дејвид Хејман, професор Епидемиологије заразних болести из Лондонске школе здравља и тропске медицине.

Пол Хантер, професор медицине са Универзитета у Источној Англији (Велика Британија), одлази још даље.

Он сматра да вакцине неће спречавати да се заразимо од Ковида у будућности.

„Ковид никад неће отићи", антиципира он.

„Неизбежно је да ћемо га добијати изнова остатак наших живота, било да смо вакцинисани или не."

Шта ће се онда десити са корона вирусом?

Професор Хејман је један од многих експерата који верује да ће Ковид-19 постати ендемска болест, што значи да ће још много година наставити да циркулише у џеповима светске популације.

То није ништа ново: вирус грипа и четири корона вируса који изазивају прехладу, на пример, ендемске су болести.

СЗО процењује да сваке године широм света умре између 290.000 и 650.000 људи од узрока повезаних са грипом.

Али ове болести могу да се контролишу и имају очекивану смртност.

Научници очекују - а политичари се надају - да ће то бити случај и са Ковидом-19.

Према овом сценарију, вирус остаје, али људи развијају неку врсту имунитета на њега преко вакцинације и природних заражавања.

Отуд тежи облици болести постају све ређи, а хоспитализација и број смрти нису на нивоу који смо виђали до сада.

Проблем с овим је што ми још увек не знамо да ли ће се вирус понашати баш на тај начин.

Професор га назива „веома нестабилним вирусом".

„Кад се овај вирус умножава у људским ћелијама, он с времена на време мутира. А неке од тих мутација изазивају забринутост."

Али овај експерт каже и да Ковид-19 може да постане разлог за мању забринутост него што је данас путем других средстава.

„Вирусима може и да опадне вируленција (тежина), или преко мутација или зато што је већина популације вакцинисана."

Да ли то значи да ћемо морати изнова и изнова се вакцинишемо, као са грипом?

Вирус има „мисију": да се прошири на што више људи, због чега долази до мутација.

„Са еволутивне тачке гледишта, вирус мора да мутира да би могао да се рашири на што више људи. Успешан вирус је онај који се лакше преноси", објашњава Труди Ленг, професорка глобалног здравља са Универзитета у Оксфорду.

Промене у вирусу грипа толико су уобичајене да мрежа здравствених агенција сваке године ревидира састав вакцина против грипа.

Постоје и друге болести, као што је тетанус, које захтевају бустер дозе током читавих наших живота.

Као што знамо, корона вирус се развио у најмање четири велике варијанте.

Ту спада и изузетно заразни Делта сој, први пут идентификован у Индији а тренутно заслужан за скокове броја случајева у Европи, Азији и САД.

Статистика сугерише да вакцинација функционише добро против Делте.

На пример, најскорије бројке Јавног здравља Енглеске показују да је 82 одсто свих случајева заражавања овом варијантом између фебруара и јуна који су завршили у болници били или невакцинисани или су примили само једну дозу.

А ипак је британски Национални здравствени систем (НХС) почео пред зиму да планира трећу дозу или „бустер", коју ће примити више од 30 милиона људи.

У САД, Национални институти здравља почели су клиничка тестирања на потпуно вакцинисаним људима како би видели да ли бустер инјекција повећава број антитела и продужава заштиту.

Реалност је да научници још увек не знају колико ће дуго трајати имунитет од вакцина против Ковида-19.

То је зато што су ове вакцине релативно нове и истраживачи још увек анализирају имуну реакцију на различите типове доступних инјекција.

„Нико још не зна да ли ћемо морати да примимо још вакцина", каже професор Хејман.

„Овај вирус разликује се од грипа и погрешно је чак и убацивати то у главе људи у овом тренутку."

Могу ли закључавања да постану редовна појава?

Неколико земаља и региона морало је поново да уведе ограничавање путовања и кретања јер се стопа заражавања и хоспитализација повећала.

Иако су ове мере помогле да се успори ширење болести и умањи притисак на здравствене системе, оне су и нанеле штету привреди, укључујући пораст незапослености.

Могу ли закључавања и даље да буду део ендемског сценарија?

То ће зависити од успеха програма вакцинација и смањења броја хоспитализација у свакој земљи, кажу експерти.

Протеклих неколико месеци виђали смо широм света истовремено локализоване и националне интервенције.

Док је Аустралија имала седам закључаних градова, Бангалдеш се одлучио за мере закључавања на нивоу читаве земље.

„Док год то буде могуће, закључавања ће постати део основних алатки влада у борби против епидемија", рекао је за новинску агенцију Блумберг Николас Томас, ванредни професор здравствене безбедности са Градског универзитета у Хонг Конгу.

Хоћу ли и даље морати да носим маску?

Мало је мера било толико контроверзно током пандемије као обавезно ношење маски - то је чак постао и вид политичке борбе на америчким председничким изборима 2020. године.

Али научници у огромној већини подржавају њихову употребу као начин да се заузда ширење Ковида-19 чак и у областима са високом стопом вакцинисаних.

„Очигледно је да не можемо да имамо закључавања сваки пут кад дође до новог скока", каже бихевиорална научница Кристина Грејверт, са Универзитета у Копенхагену.

„Али делује здраворазумски наставити са препорукама да људи који се осећају лоше избегавају јавни превоз и раде од куће или да макар носе маску кад су у близини других људи", додаје она.

Ношење маски широко је распрострањено у неким азијским земљама, али не и у другим деловима света.

Анкете о будућим намерама не обећавају.

У САД, на пример, обавезно ношење маски на отвореном за оне који су до краја вакцинисани укинута је у априлу, а стопа вакцинисаних који кажу да је носе у свакој прилици опала је од тада са 74 на 63 одсто, према Индексу о корона вирусу Аксиоса-Ипсоса.

Анкета је показала и да се ношење маски смањило чак и међи невакцинисанима.

Иако неки тврде да владе треба да подрже ношење маски у затвореном у склопу својих кампањи јавног здравља, други верују да ће све зависити од појединаца.

Неки људи ће се можда одлучити да је носе као знак пажње према другима, нарочито у јавном превозу или у гужвама.

Шта је са међународним путовањима?

Тренутно су владе растрзане између економских последица затворених граница за ненужна путовања и потребе да заштите своју популацију од вируса.

Различите земље имају различита правила и експерти попут професора Хејмана критикује оно што доживљавају као лоше координисане глобалне напоре.

„Уз неравномерну расподелу вакцина, СЗО неће препоручити 'вакцинални пасош', али ја очекујем да ће их неке земље користити", каже он.

„Свакако није етички имати потврду о вакцинацији ако људи не могу да путују зато што нису могли да дођу до вакцине или имају разлог да не буду вакцинисани."

Ипак, Европска унија већ увела је дигиталну Ковид потврду.

Она омогућује њеним грађанима и држављанима да се крећу по континенталном блоку без изложености ограничењима уколико су вакцинисани, имају валидни негативни тест или су се недавно опоравили од болести.

Вакцинални пасош признаје свих 27 земаља чланица ЕУ, као и Исланд, Норвешка и Швајцарска.

Али остаје да се види како ће остатак света да се понаша према преласку људи из других земаља преко својих граница.

Међународна путовања доживела су стрмоглави пад од марта 2020. године.

УНЦТАД, тело Уједињених нација за трговину и развој, проценило је да ће пандемија коштати и до 1,4 билиона долара изгубљених прихода од туризма током 2021, са земљама са ниским примањима које ће понети највећи терет тог губитка.

Хоћемо ли некад имати „вакциналну демократију" - и да ли она игра било какву улогу?

Закључно са 5. јулом, потпуно је против Ковида-19 вакцинисано мало више од милијарду људи - то је мање од 15 одсто глобалне популације.

„Наш свет губи, као глобална заједница ми губимо", изјавио је на скорашњој конференцији за штампу Тедрос Аданом Гебрејесус, генерални директор СЗО-а.

Поред хуманитарног питања, „вакцинална демократија" важна је и због заустављања варијанти Ковида-19.

У скорашњем отвореном писму, лидери СЗО-а, Међународног монетарног фонда, (ММФ), Светске банке и Светске трговинске организације (СТО) упозориле су да оскудица у вакцинама у сиромашним земљама ствара услове за појављивање нових варијанти.

„Пандемија се све више одвија на два плана. Неравноправна расподела вакцина не само да оставља небројене милионе људи изложене вирусу, већ и омогућује појављивање смртоносних варијанти и да оне рикошетирају широм света", написали су они.

„Чак и земље са напредним програмима вакцинације морале су поново да уведу строже мере јавног здравља. Не мора да буде тако."

Током најскоријег самита Г7, лидери седам најразвијенијих економија света (Канада, Француска, Немачка, Италија, Јапан, Велика Британија и САД) обавезале су се на слање једне милијарде доза вакцина у сиромашне земље.

То је много испод 11 милијарди доза за које СЗО процењује да су неопходне да би се покрила сиромашнија популација света.

А стићи до свакога биће кључно за проширење имунитета ако ће вирус заиста бити у оптицају у догледној будућности.

„Постоји одговорност јавног здравља и хуманитарна одговорност да се постарамо да дође до равноправне расподеле вакцине широм света", каже професор Хејман.

Да ли животиње и даље представљају ризик?

Борба против Сарс-ЦоВ-2 зависи и од тога како ће се вирус понашати у животињама.

До данас, научници су подржавали идеју да је корона вирус потекао од слепих мишева и да је могао да пређе на људе преко неке животиње посредника.

Студије су показале да он може да зарази мачке, зечеве и хрчке, а посебно је заразан међу ласицама - научници из Данске пронашли су доказе о преласку вируса са ласица на људе.

Експерти кажу да док год постоје животиње у природи које могу да се заразе овим вирусом, постоји и ризик да би оне могле да заразе људе.

„Болести су тамо напољу. Ако добију прилику, прећи ће на људе", каже за ББЦ Дон Цимерман, ветеринарка за дивље животиње из Глобалног здравственог програма Смитсонијановог института за биолошку конзервацију.

Погледајте видео: Како настаје колективни имунитет

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]