Корона вирус и кинеске вакцине: Синовак и Синофарм - колико су делотворни

Две главне кинеске вакцине против Ковида-19 недавно су доспеле у средиште негативних вести: пораста броја зараза, па чак и неких смртних случајева међу људима вакцинисаним Синоваком и Синофармом.

То је подстакло питања о делотворности ових вакцина, мада стручњаци такође истичу да су оне спасиле многе животе.

Обе вакцине су у широкој употреби у земљама са ниским и средњим приходима, тако да би импликације могле бити огромне.

Али, да ли су страхови оправдани?

Шта владе које користе ове вакцине могу учинити да заштите становништво?

У свету је до сада издато 4,5 милијарди доза вакцина свих произвођача.

До краја августа, у Србији је прву дозу добило 2.923.123 људи, ревакцинисано је 2.804.423, а трећу дозу примило је 155.420.

Изградња фабрике за Синофарм вакцине у Београду

У Београду је 9. септембра почела изградња фабрике за производњу Синофарм вакцина.

Овај пројекат предстаља заједничко улагање Србије, Kине и Уједињених Арапских Емирата у вредности 30 милиона евра, пренела је агенција Бета.

План је да први производни погон фабрике буде завршен у првом кварталу идуће године, рекао је председник Србије Александар Вучић приликом полагања камена темељца.

У фабрици би, према тврдњама представника владе Србије, требало да се производи око 30 милиона доза годишње.

Како делују вакцине?

Вакцине које су произвели пекиншки Синовак Биотек и државни Синофарм користе инактивиране вирусе да покрену производњу антитела која се боре против корона вируса.

Вирус се убија пре него што се убризга у тела људи, па не може да пренесе Ковид-19.

У великом испитивању у Бразилу, две дозе вакцине Синовак, дате у размаку од 14 дана, имале су ефикасност од 51 одсто против симптоматског Ковида-19.

У испитивањима у више земаља, резултати за Синофарм су били виши и износили су 79 одсто.

Вакцине имају кључну карактеристику: могу се чувати на нормалној температури фрижидера, што их чини лакшим за употребу у сиромашнијим земљама које немају приступ специјалним складиштима.

Обе се користе у скоро 100 земаља Азије, Јужне Америке и деловима Африке.

Египат и Мароко су недавно најавили да ће бити прве земље у Африци које ће започети производњу вакцина.

Ерфинити (Airfinity), фирма за анализу научних података, каже да би ове године могло да се произведе чак 2,9 милијарди доза Синовака - већ је испоручено више од 943 милиона.

Где се људи разбољевају?

Чиле, Монголија и Сејшели су међу земљама у којима заразе расту упркос масовној вакцинацији кинеским вакцинама.

Чиле је вратио полицијски час и поново увео ограничења за путовања као одговор на варијанту Делта, која је преносивија од претходних сојева.

Више од 70 одсто Чилеанаца је потпуно вакцинисано, већина вакцином Синовак.

У међувремену, Сејшели и Монголија су недавно забележили један од највећих пораста случајева по глави становника, упркос малој популацији.

Обе земље се у великој мери ослањају на Синофарм и њихови програми вакцинације су напредни: 68 одсто одраслих особа потпуно је вакцинисано на Сејшелима и 55 одсто у Монголији.

У међувремену у Индонезији, главно удружење лекара и медицинских сестара саопштило је да је најмање 30 здравствених радника умрло упркос томе што су примили две дозе вакцине Синовак.

На Тајланду су одлучили да сви здравствени радници, који су претходно имунизовани Синоваком, добију и трећу дозу али АстраЗенека.

Сви који буду добили прву дозу Синовака, добиће другу дозу АстраЗенека вакцине.

Ова одлука донета је јер се заразило стотине имунизованих здравствених радника.

Да ли су вакцине неуспешне?

Вакцине нису једини фактор који објашњава шта се дешава у тим земљама.

Главно удружење лекара у Индонезији саопштило је да су коморбидитети можда играли одређену улогу у смрти здравствених радника.

Са само пет одсто потпуно вакцинисаног становништва, земља је „на ивици катастрофе", саопштава Црвени крст, а медицински радници суочени су са дугим сменама и већом изложеношћу вирусу.

У Чилеу су неки стручњаци за нагли скок оптужили људе који су се прерано почели кретати пошто су добили вакцину - нарочито после прве дозе, која нуди само делимичну заштиту.

Званичници и у Монголији и на Сејшелима су нагласили да већина људи који су умрли од ковида или нису имали довољно добру негу или нису били вакцинисани.

Али стручњаци такође истичу да ниједна вакцина не пружа стопостотну заштиту, па се могу очекивати неки спорадични случајеви.

„Најважнија ствар у овом тренутку је спречавање тешких облика болести и смрти.

Све вакцине су имале врло добре резултате у спречавању тешких облика болести и смрти", рекла је професорка Фиона Расел из Мардоковог Института за дечија истраживања у Аустралији за Чајна Дејли.

У испитивањима у Бразилу, Синовак се показао 100 одсто ефикасним против тешких облика болести као и хоспитализација.

Ефикасност Синофарма била је 79 одсто у односу на хоспитализације.

Професор Бен Каулинг, шеф катедре за епидемиологију и биостатику на Универзитету у Хонг Конгу, рекао је да, упркос томе што имају „скромну ефикасност" против симптома ковида, и Синовак и Синофарм пружају „веома висок ниво заштите" од тешке болести.

„То значи да су ове инактивиране вакцине већ спасиле много живота", рекао је за ББЦ.

Како сојеви утичу на вакцине?

Те студије су, међутим, тестирале ефикасност вакцина против оригиналног вируса пронађеног у кинеском граду Вухану.

Нису објављени нови подаци о томе колико су успешне против нових сојева.

На основу студија које покушавају да моделирају имунолошку заштиту од вируса, професор Каулинг процењује да би заштита коју пружају инактивиране вирусне вакцине против Делта соја могла бити чак 20 одсто нижа у поређењу са оригиналним сојем.

Његове калкулације сугеришу још веће смањење ефикасности против Бета соја који је први пут пронађен у Јужној Африци, а који се највише разликује од оригиналног вируса.

Професор Јин Донг-Јан, вирусолог са Универзитета у Хонг Конгу, рекао је за ББЦ да се „очекује" да ће се ефикасност кинеских вакцина смањити у односу на сојеве попут Делте.

Рекао је да су „Синовак и Синофарм добре вакцине" и да људи који немају приступ вакцинама веће ефикасности и даље треба да добијају ове инјекције.

Међутим, рекао је, они би требало да наставе да поштују правила социјалног удаљавања и друге мере за сузбијање инфекција.

Да ли треба понудити трећу дозу?

Стручњаци и владе се такође све више залажу за трећу дозу исте вакцине или за мешање две различите.

Професор Јин рекао је да би трећа вакцина Фајзер или Модерна могла да повећа оригиналну заштиту коју пружају вакцине Синовак и Синофарм.

Радници у професијама које су најизложеније вирусу у Индонезији добиће трећу дозу Модерне после две Синовака, док Бахреин позива старије од 50 година да приме трећу дозу Фајзера након две Синофарма.

Уједињени Арапски Емирати и Турска нуде грађанима трећу дозу Синофарма, односно Синовака.

Али професор Каулинг је довео у питање користи наметања треће дозе у Индонезији, где је вакцинација још увек у почетној фази.

„Морате заиста добро размислити о томе која је додатна корист треће дозе у поређењу са тим колико би две дозе могле да помогну старијој особи у заједници која још није имала прилику да се вакцинише", рекао је он.

Синовак Биотек саопштио је да спроводи клиничка испитивања ефикасности треће дозе и каже да су резултати охрабрујући, али инсистира на томе да су две дозе довољне да понуде заштиту против ковида-19.

Портпарол кинеског Министарства спољних послова Ванг Венби рекао је да су вакцине које је произвела ова земља „стекле добру репутацију у међународној заједници својом широко признатом сигурношћу и ефикасношћу".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]