Korona virus i kineske vakcine: Sinovak i Sinofarm - koliko su delotvorni

Dve glavne kineske vakcine protiv Kovida-19 nedavno su dospele u središte negativnih vesti: porasta broja zaraza, pa čak i nekih smrtnih slučajeva među ljudima vakcinisanim Sinovakom i Sinofarmom.

To je podstaklo pitanja o delotvornosti ovih vakcina, mada stručnjaci takođe ističu da su one spasile mnoge živote.

Obe vakcine su u širokoj upotrebi u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, tako da bi implikacije mogle biti ogromne.

Ali, da li su strahovi opravdani?

Šta vlade koje koriste ove vakcine mogu učiniti da zaštite stanovništvo?

U svetu je do sada izdato 4,5 milijardi doza vakcina svih proizvođača.

Do kraja avgusta, u Srbiji je prvu dozu dobilo 2.923.123 ljudi, revakcinisano je 2.804.423, a treću dozu primilo je 155.420.

Izgradnja fabrike za Sinofarm vakcine u Beogradu

U Beogradu je 9. septembra počela izgradnja fabrike za proizvodnju Sinofarm vakcina.

Ovaj projekat predstalja zajedničko ulaganje Srbije, Kine i Ujedinjenih Arapskih Emirata u vrednosti 30 miliona evra, prenela je agencija Beta.

Plan je da prvi proizvodni pogon fabrike bude završen u prvom kvartalu iduće godine, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić prilikom polaganja kamena temeljca.

U fabrici bi, prema tvrdnjama predstavnika vlade Srbije, trebalo da se proizvodi oko 30 miliona doza godišnje.

Kako deluju vakcine?

Vakcine koje su proizveli pekinški Sinovak Biotek i državni Sinofarm koriste inaktivirane viruse da pokrenu proizvodnju antitela koja se bore protiv korona virusa.

Virus se ubija pre nego što se ubrizga u tela ljudi, pa ne može da prenese Kovid-19.

U velikom ispitivanju u Brazilu, dve doze vakcine Sinovak, date u razmaku od 14 dana, imale su efikasnost od 51 odsto protiv simptomatskog Kovida-19.

U ispitivanjima u više zemalja, rezultati za Sinofarm su bili viši i iznosili su 79 odsto.

Vakcine imaju ključnu karakteristiku: mogu se čuvati na normalnoj temperaturi frižidera, što ih čini lakšim za upotrebu u siromašnijim zemljama koje nemaju pristup specijalnim skladištima.

Obe se koriste u skoro 100 zemalja Azije, Južne Amerike i delovima Afrike.

Egipat i Maroko su nedavno najavili da će biti prve zemlje u Africi koje će započeti proizvodnju vakcina.

Erfiniti (Airfinity), firma za analizu naučnih podataka, kaže da bi ove godine moglo da se proizvede čak 2,9 milijardi doza Sinovaka - već je isporučeno više od 943 miliona.

Gde se ljudi razboljevaju?

Čile, Mongolija i Sejšeli su među zemljama u kojima zaraze rastu uprkos masovnoj vakcinaciji kineskim vakcinama.

Čile je vratio policijski čas i ponovo uveo ograničenja za putovanja kao odgovor na varijantu Delta, koja je prenosivija od prethodnih sojeva.

Više od 70 odsto Čileanaca je potpuno vakcinisano, većina vakcinom Sinovak.

U međuvremenu, Sejšeli i Mongolija su nedavno zabeležili jedan od najvećih porasta slučajeva po glavi stanovnika, uprkos maloj populaciji.

Obe zemlje se u velikoj meri oslanjaju na Sinofarm i njihovi programi vakcinacije su napredni: 68 odsto odraslih osoba potpuno je vakcinisano na Sejšelima i 55 odsto u Mongoliji.

U međuvremenu u Indoneziji, glavno udruženje lekara i medicinskih sestara saopštilo je da je najmanje 30 zdravstvenih radnika umrlo uprkos tome što su primili dve doze vakcine Sinovak.

Na Tajlandu su odlučili da svi zdravstveni radnici, koji su prethodno imunizovani Sinovakom, dobiju i treću dozu ali AstraZeneka.

Svi koji budu dobili prvu dozu Sinovaka, dobiće drugu dozu AstraZeneka vakcine.

Ova odluka doneta je jer se zarazilo stotine imunizovanih zdravstvenih radnika.

Da li su vakcine neuspešne?

Vakcine nisu jedini faktor koji objašnjava šta se dešava u tim zemljama.

Glavno udruženje lekara u Indoneziji saopštilo je da su komorbiditeti možda igrali određenu ulogu u smrti zdravstvenih radnika.

Sa samo pet odsto potpuno vakcinisanog stanovništva, zemlja je „na ivici katastrofe", saopštava Crveni krst, a medicinski radnici suočeni su sa dugim smenama i većom izloženošću virusu.

U Čileu su neki stručnjaci za nagli skok optužili ljude koji su se prerano počeli kretati pošto su dobili vakcinu - naročito posle prve doze, koja nudi samo delimičnu zaštitu.

Zvaničnici i u Mongoliji i na Sejšelima su naglasili da većina ljudi koji su umrli od kovida ili nisu imali dovoljno dobru negu ili nisu bili vakcinisani.

Ali stručnjaci takođe ističu da nijedna vakcina ne pruža stopostotnu zaštitu, pa se mogu očekivati neki sporadični slučajevi.

„Najvažnija stvar u ovom trenutku je sprečavanje teških oblika bolesti i smrti.

Sve vakcine su imale vrlo dobre rezultate u sprečavanju teških oblika bolesti i smrti", rekla je profesorka Fiona Rasel iz Mardokovog Instituta za dečija istraživanja u Australiji za Čajna Dejli.

U ispitivanjima u Brazilu, Sinovak se pokazao 100 odsto efikasnim protiv teških oblika bolesti kao i hospitalizacija.

Efikasnost Sinofarma bila je 79 odsto u odnosu na hospitalizacije.

Profesor Ben Kauling, šef katedre za epidemiologiju i biostatiku na Univerzitetu u Hong Kongu, rekao je da, uprkos tome što imaju „skromnu efikasnost" protiv simptoma kovida, i Sinovak i Sinofarm pružaju „veoma visok nivo zaštite" od teške bolesti.

„To znači da su ove inaktivirane vakcine već spasile mnogo života", rekao je za BBC.

Kako sojevi utiču na vakcine?

Te studije su, međutim, testirale efikasnost vakcina protiv originalnog virusa pronađenog u kineskom gradu Vuhanu.

Nisu objavljeni novi podaci o tome koliko su uspešne protiv novih sojeva.

Na osnovu studija koje pokušavaju da modeliraju imunološku zaštitu od virusa, profesor Kauling procenjuje da bi zaštita koju pružaju inaktivirane virusne vakcine protiv Delta soja mogla biti čak 20 odsto niža u poređenju sa originalnim sojem.

Njegove kalkulacije sugerišu još veće smanjenje efikasnosti protiv Beta soja koji je prvi put pronađen u Južnoj Africi, a koji se najviše razlikuje od originalnog virusa.

Profesor Jin Dong-Jan, virusolog sa Univerziteta u Hong Kongu, rekao je za BBC da se „očekuje" da će se efikasnost kineskih vakcina smanjiti u odnosu na sojeve poput Delte.

Rekao je da su „Sinovak i Sinofarm dobre vakcine" i da ljudi koji nemaju pristup vakcinama veće efikasnosti i dalje treba da dobijaju ove injekcije.

Međutim, rekao je, oni bi trebalo da nastave da poštuju pravila socijalnog udaljavanja i druge mere za suzbijanje infekcija.

Da li treba ponuditi treću dozu?

Stručnjaci i vlade se takođe sve više zalažu za treću dozu iste vakcine ili za mešanje dve različite.

Profesor Jin rekao je da bi treća vakcina Fajzer ili Moderna mogla da poveća originalnu zaštitu koju pružaju vakcine Sinovak i Sinofarm.

Radnici u profesijama koje su najizloženije virusu u Indoneziji dobiće treću dozu Moderne posle dve Sinovaka, dok Bahrein poziva starije od 50 godina da prime treću dozu Fajzera nakon dve Sinofarma.

Ujedinjeni Arapski Emirati i Turska nude građanima treću dozu Sinofarma, odnosno Sinovaka.

Ali profesor Kauling je doveo u pitanje koristi nametanja treće doze u Indoneziji, gde je vakcinacija još uvek u početnoj fazi.

„Morate zaista dobro razmisliti o tome koja je dodatna korist treće doze u poređenju sa tim koliko bi dve doze mogle da pomognu starijoj osobi u zajednici koja još nije imala priliku da se vakciniše", rekao je on.

Sinovak Biotek saopštio je da sprovodi klinička ispitivanja efikasnosti treće doze i kaže da su rezultati ohrabrujući, ali insistira na tome da su dve doze dovoljne da ponude zaštitu protiv kovida-19.

Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Vang Venbi rekao je da su vakcine koje je proizvela ova zemlja „stekle dobru reputaciju u međunarodnoj zajednici svojom široko priznatom sigurnošću i efikasnošću".

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]