Корона вирус и вакцине: Зашто САД више не штите тајне фармацеутских компанија и хоће ли то зауставити пандемију

Производство вакцины Pfizer-BioNTech в Германии

Аутор фотографије, Reuters

Потпис испод фотографије, Производни погон вакцине Фајзер/БионТек у Немачкој
    • Аутор, Алексеј Калмиков
    • Функција, ББЦ руски сервис

САД више нису против тога да произвођачи вакцина против корона вируса остану без права на заштиту патента.

Амерички председник Џо Бајден рекао је да ће ова одлука допринети заједничком циљу - сузбијању пандемије, али и да може негативно утицати на пословне партнере и фармацеутске компаније.

Да ли је у праву?

Преговори да се привремено укину патенти безуспешно су трајали од јесени прошле године и били су тема спорова 164 државе чланице Светске трговинске организације (СТО).

Одлука је донета пошто је мишљење променио најутицајнији противник укидања патената - Сједињене Америчке Државе (САД).

„Ванредни услови пандемије Ковида-19 захтевају ванредне мере", саопштено је из Беле куће.

„Циљ (Бајденове) администрације је да снабде безбедним и ефикасним вакцинама што већи број људи у што бржем року", додали су.

Бајден је најавио и да ће до 2022. године 500 милиона доза Фајзер вакцина бити послато у око 100 земаља света.

Фармацеутски гиганти су ван себе - губе новац и упозоравају да ће укидање патената довести до непотребне навале за компонентама вакцина, пада квалитета, али и поверења у њихову припрему.

Укидање патената омогућило би другим компанијама да производе вакцине, али за изградњу капацитета и организацију читавог процеса биле би потребне године.

Поједине државе и компаније тврде да постоје ефикаснији начини - увећати постојећу производњу, скинути ограничења на испоруку вакцина и решити проблеме недостатка компонената, транспорта и организације вакцинације.

ББЦ руски сервис проверио је да ли ће заиста доћи до привременог укидања патената након што су ову одлуку подржале САД и да ли ће ово бити преломни моменат у борби човечанства против корона вируса.

Ко и зашто тражи укидање патената?

Јужна Африка и Индија су октобра 2020. године затражиле укидање патената и од тада их је подржало око половине држава чланица СТО, углавном оних у развоју.

Индию накрыла катастрофическая волна пандемии

Аутор фотографије, Reuters

Потпис испод фотографије, Индију је захватио катастрофални талас пандемије

Једни се надају да ће тако бити више вакцина, те да ће на тај начин и они доћи до својих доза.

Други, попут Египта, Индонезије, Пакистана, спремни су сами да производе вакцине, обезбеде себе и зараде на извозу.

Транспарентни приступ свим технологијама борбе против коронавируса заговорали су Лекари без граница и Светска здравствена огранизација (СЗО).

Генерални директор СЗО није сакривао радост због промене става САД.

„Поздрављам историјску одлуку Сједнињених Држава за обезбеђивање добробити и једнаког приступа вакцинама за све људе широм света у ова тешка времена", рекао је Тедрос Адхан Гебрејесус.

Патент штити интелектуалну својину и привремено ограђује изумитеље од конкурената који нису улагали у истраживања и развој технологије, али су спремни одмах да је употребе и зараде.

Захваљујући таквој заштити фармацеутске компаније током трајања патента добијају екслузивно право да производе лек и одлучују са ким ће и под којим условима делити пословне тајне и, сходно томе, зараду.

Grey line
Потпис испод видеа, Зашто не можемо да поредимо вакцине против Ковида- 19
Grey line

Да ли ће то ставити тачку на пандемију?

Већина патената вакцина и капацитета за њихову производњу налазе се у богатим земљама.

Док оне не вакцинишу своје, остали морају да чекају и да се уздају у сопствену производњу (као у Индији, Русији и Кини) и снебдевање кинеском или руском вакцином.

Зато они траже да им се подели ако не већ вакцина, онда технологија.

Према проценама епидемилога, укључујући и Американца Ентонија Фаучија, за победу над пандемијом потребно је да више од 70 одсто становништва буде вакцинисано.

Тренутни темпо није задовољавајући.

У свету је направљено преко 1,2 милијарде цепива и фармацеутске компаније обећавају да ће произвести 10 милијарди дози вакцина до краја године.

Ипак, 40 одсто цепљења отишло је на 11 одсто становништва из 27 богатих земаља.

Са друге стране, земљама у којима пак живи 11 одсто најсиромашнијих припало је свега 1.6 одсто.

Дакле, богата десетина човечанства вакцинише се 25 пута брже од сиромашније, срачунао је економски магазин Блумберг.

Овим темпом ће поједине развијене земље достићи број од 70 одсто вакцинисаних већ у августу, док ће већини мање богатих земаља за исти број бити потребно још три године.

Ко се брже вакцинише, брже ће надоместити губитке које је донела пандемије.

"Вакцинированы". Зрители на бейсбольном матче в Бостоне, США

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Због начина спровођења вакцинације у свету, јаз између богатих и сиромашних земаља прети да се увећа

Земље богате новцем, универзитетима и фармацеутском индустријом обезбедиле су себи огромне количине вакцина.

Лекари, филантропи и политичари позивају их на расподелу.

Они су покренули опсежни програм Ковакс под покровитељством Уједињених Нација, али за сада им не иде баш најбоље.

Зато их радује вакцинација богатих земаља, као и укидање патената.

„Власти свих држава теже прво да вакцинишу медицинске раднике и старије генерације. То јесте исправно", недавно је изјавио генерални директор СЗО Гебрејесус.

„Међутим, није исправно када се млади и здрави људи богатих земаља вакцинишу пре лекара и старих у сиромашним земљама".

Grey line

Корона вирус: Пет најчешћих лажних тврдњи о вакцинама

Потпис испод видеа, Све више вакцина против корона вируса се дистрибуира сваког дана.
Grey line

Ко је против укидања патената и зашто?

Пре свега фармацеутске компаније.

Они који осмишљавају и продају лекове навикли су на патентну заштиту, те су веома незадовољни могућношћу да је изгубе, макар то било и привремено.

„Овакав заокрет америчке политике неће спасити људе", - одговорила је Америчка асоцијација произвођача лекова (PhRMA).

„Ово пусто обећање неће отклонити главне препреке на путу вакцинације, пре свега недостатак сировина за производњу вакцина и потешкоће са локалном организацијом кампање вакцинације".

У сличном тону реаговала је и Међународна федерација фармацеутских произвођача и удружења IFPMA, која је став САД назвала разочаравјућим и погрешним покушајем да се дође до једноставног решења сложеног проблема.

Планови фармацеутских компанија да зараде на заштићеном патенту вакцине постали су упитни, због чега им је посао знатно изгубио на вредности - њихове акције на берзама пропале су одмах након саопштења Беле куће.

Осим што би изгубиле очекивану велику зараду, привремено укидање патената угрозило би могућност да нешто зараде на сопственом изуму јер би им тако друге компаније биле конкуренција у набавци компонената вакцина, који су већ у дефициту.

Другим речима, фармацеути би се можда и помирили са тиме да би поред њих још неко правио вакцине по њиховој формули, али у условима недостатка компонената они ризикују да добију неочекивану конкуренцију не само у борби за клијенте, него и за сировину, без које неће имати шта да продају.

Байден расстроил союзников и фармкомпании

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Бајден је разбеснео партнере и фармацеутске компаније

Други проблем који наводе лобисти PhRMA су потешкоће са организацијом кампање имунизације, посебно америчком вакцином Фајзер с обзиром на то да та вакцина захева дубоко замрзавање, што отежава логистику.

Додају да је организација масовне и ефикасне имунизације, по израелском, британском или америчком моделу, проблематична чак и у не толико сиромашним земљама због непостојања ефикасног здравственог система и државне управе.

Напунити теретне авионе кутијама замрзнутих вакцина и послати их у сиромашну земљу погођену пандемијом половина је посла.

Потребно је да их неко убризга у милионе рамена, што представља проблем.

Grey line

Погелдајте видео: Зашто лекр из Француске баца вакцине

Потпис испод видеа, Зашто доктор из Француске баца вакцине против Ковида-19
Grey line

Због чега су се САД предомислиле?

Из два основна разлога, унутрашње и спољно-политичке природе.

Са једне стране, кампања вакцинације у САД-у губи замах: сви који су хтели, већ су се вакцинисали, а оне који нису маме картама за бејзбол, пивом и новцем.

Вакцина не фали, а глас бораца за равноправност и глобално здравље све се више чује.

Посебно сада, када се један од иницијатора предлога укидања патената, Индија, сусреће са катастрофалним таласом пандемије.

Са друге стране, Бајден активно враћа САД на светску сцену после четири године проведене под слоганом Америка пре свeга, током којих је Доналд Трамп успео да саботира рад СТО, као и СЗО.

Бајден има други слоган - Америка се вратила.

Повукао је излаз из Паришког климатског споразума, престао је да штити америчке интернет-гиганте од пореза у другим земљама, а сада је још преузео и решавање спора око патената на вакцине у СТО, упркос замеркама фармацеутске индустрије.

Выгрузка "Спутника V" в аргентинском аэропорту

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Док Запад седи на залихама свог цепива, Русија и Кина освајају срца партнера дистрибуцијом својих вакцина

Чак и уколико одлука о укидању патената не заживи, Бајден је тиме добио нове политичке поене у спору са онима који се плаше да ће дипломатија вакцина из Кине и Русије пољуљати већ ослабљену моћ САД-а.

Ко подржава став САД?

До сада су развијене земље, на челу са Американцима и Европљанима, биле спремне да не дозволе икакво попуштање у питањима заштите интелектуалне својине све док не добију повод да оптуже Кину и друге земље за крађу технологије.

Зато су предлог Индије и Јужне Африке дочекали хладно.

Посебно су биле против државе у којима је развијена фармацеутска индустрија. Велика Британија, Швајцарска, Јапан, Немачка, Норвешка, Бразил и САД нису желеле да покрену случај.

Ипак, после неочекиване промене у ставу Бајдена, поједине земље спустиле су лопту.

Европска унија поручила је да је спремна да размотри предлог САД-а, а Норвешка, која није чланица ЕУ, дала је знак да се не противи попуштању.

Француска, која још увек није направила одобрену вакцину, оберучке је прихватила одлуку Американаца.

Једино је Немачка негодовала и изјавила да подржава општу доступност вакцинама, али да проблем није у патентима него у недостатку производних капацитета и контроле квалитета.

Када ће пасти одлука?

Не ускоро.

Све 164 државе чланице Светске трговинске организације (СТО) треба да се договоре, а чак и у нормалним условима за то би биле потребне године.

Пандемија и став САД-а помоћи ће да се тај рок сведе макар на месеце.

Вакцины в суданском Хартуме. Covax - главная международная программа поставки вакцин бедным странам

Аутор фотографије, AFP

Потпис испод фотографије, Вакцинe у суданској престоници Картуму. Ковакс је главни међународни програм испоруке вакцина сиромашним земљама

Бајден је пристао да повуче приговоре само у случају да Индија и Јужна Африка такође изађу у сусрет и преиспитају своје првобитне захтеве.

Они су тражили права не само на вакцине, него и на лекове и опрему за лечење Ковида, као и на приступ подацима клиничких испитивања све док се пандемија не заврши.

Бајден предлаже само привремено укидање патената за вакцине.

Чак и да се сви договоре на нивоу држава, компаније задржавају право одлагања и чак преокрета читавог процеса тако што ће поднети тужбе за кршење локалних закона и међународних споразума.

Одрицање од патената нити је панацеја, нити плацебо.

Могућност губитка заштите интелектуалне својине, макар и привремено, држаће фармацеутске компаније на ногама и може подстаћи цео Запад да потражи друга решења главног проблема - како брзо направити вакцину против корона вируса доступном за све заинтересоване широм света.

Grey line

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]