Корона вирус и вакцине: Ко је до сада добио две милијарде доза

То је изузетно позитивно достигнуће усред баражне ватре негативних догађаја током глобалне пандемије.

Од откривања новог смртоносног вируса и проглашење пандемије, у рекордном времену смо стигли до прављења две милијарде доза како би се спречило његово даље ширење.

Добра вест је, под претпоставком да се предвиђања остваре, да ће бити довољно доза да се до краја године потпуно вакцинише 5,8 милијарди одраслих људи.

Лоша вест је да географски концентрисана производња, заједно са малим бројем земаља које гомилају вакцине, угрожава идеју да вакцине сви равноправно користе.

Како тренутно изгледа ситуација?

Ево неких кључних фактора који утичу на доступност вакцине у свету.

Локација је важна

После климавог почетка, очекује се да производња вакцина порасте у трећем и четвртом кварталу године, према прогнозама.

Ове године могло би да се произведе 12 милијарди доза, према Дјуковом Глобалном здравственом иновационом центру (ГХИЦ).

А Ерфинити, аналитичарска фирма која надгледа производњу вакцина и њихово снабдевање, предвиђа да ће производња 2021. године достићи више од 11,1 милијарди доза.

То би било сасвим довољно да се обезбеди 10,82 милијарде доза неопходних да се вакцинише 75 одсто глобалне популације старије од пет година, истиче Ерфинити.

Али пандемија показује да „немамо здраву, добро распоређену мрежу производње широм планете", каже за ББЦ Андреа Тејлор, помоћница директора програма у Дјуковом ГХИЦ-у.

„Локација производње је заиста важна.

„Већина наших производних капацитета је концентрисана у САД-у и Европи, а то су места која добијају дозе прва - зато што их они производе и могу да користе средства као што су ограничавања извоза, како би се осигурале да ће њихове популације стићи на ред пре светског тржишта."

Изазови ланца снабдевања

Ланац снабдевања производње вакцина има проблема кад је у питању приступ сировинама, као и време потребно да се подели технологија и експертиза међу земљама.

Као последица тога, многа места која би требало да производе нове дозе тренутно су неактивна.

А саме вакцине погођене су тим ограничењима на различите начине.

Ерфинити предвиђа да ће три вакцине доминирати глобалним снабдевањем ове године: Фајзер/Бионтек са 2,47 милијарде доза, Оксфорд/АстраЗенека са 1,96 милијарди доза и Синовак са 1,35 милијарди доза.

До сада су Фајзер и Синовак успевали да одрже корак са првобитно зацртаним циљевима.

Али АстраЗенека је првобитно објавила планове да ове године произведе три милијарде доза.

Да би се то десило, компанија се ослањала на партнере који би производили вакцине на више локација, што захтева трансфер технологије и експертизе.

Тејлор каже да је „АстраЗенеки требало много више времена да разреше те проблеме".

„И мислим да то почињемо да виђамо и код других вакцина које покушавају да раде преко трансфера технологије и глобалних партнера.

„Просто је потребно више времена да се то покрене."

Фајзер и Синовак, за разлику од њих, производе своје вакцине сами од почетка до краја.

Задржавање доза код куће

Ограничавања извоза такође утиче на географску расподелу вакцина.

Мет Линли, виши аналитичар Ерфинитија, каже за ББЦ да се проблеми посебно утичу на земље у развоју.

„Од Фајзера се очекује да произведе највише доза, али све вакцине одлазе богатим земљама које их купе.

„АстраЗенека се у великим бројевима производи у Европи и Индији, али те дозе остају тамо", каже он.

Према Ерфинитију, само Кина масовно извози вакцине, пославши 263 милиона доза у иностранство - што далеко надмашује програм дељења вакцина Уједињених нација Ковакс.

„Кина свакако има огроман утицај" на дистрибуцију, док је Русија „обећала много, али није то остварила", каже Линли.

Према Ерфинитију, до 17. маја произведено је више од 42 милиона доза руског Спутњика В, а извезено је 13 милиона.

Вакцина Спутњик В суочава се с истом оном врстом ограничења као последица споразума о размени технологије: Русија је првобитно склопила уговоре са 18 производних локација широм света, али само једна - у Казахстану - заправо производи дозе изван Русије.

Индијске власти најавиле су да ће се Спутњик В производити у Индији од августа, са циљем да буде произведено 850 милиона доза.

„Без резервног плана"

Велики део земаља у развоју рачунао је на залихе АстраЗенекиних вакцина из индијског Института за серум, која прави 60 одсто светских вакцина сваке године мимо пандемије.

Али Индија је почела да ограничава извоз вакцина како би се изборила са властитим смртоносним таласом Ковида-19, отказавши дозе које су биле намењене земљама са ниским и средњим примањима.

„Претерано ослањање на Индију веома је угрозило светско снабдевање", каже Тејлор.

„Неуспех овог плана је очигледан, а просто нема резервног плана.

„Не постоји неки Институт за серум негде другде на свету који то може да преузме."

Овај прекид је утицао и на Ковакс, који је требало да опскрби сиромашније земље и уравнотежи дистрибуцију вакцина широм света.

Ковакс планира да испоручи око две милијарде доза до краја 2021. године, омогућивши да буде вакцинисано најмање 20 одсто становништва сваке земље учеснице, са ризичним групама као што су здравствени радници као приоритет.

Али до сада је испоручено свега 72 милиона доза у 125 земаља, према подацима УНИЦЕФ-а.

Дељење вакцина

Упркос причи о „вакциналној дипломатији" и „вакциналној солидарности", није много земаља било вољно - или способно - да шаље вакцине у иностранство.

Ако испоруке буду следиле планове, Ерфинити процењује да ће до краја 2021. године бити 2,6 милијарди доза вишка по залихама широм планете - што је количина која премашује Коваксов укупни циљ дистрибуције за 2021. годину.

Европска унија и пет других земаља (САД, Јапан, Велика Британија, Бразил и Канада) имаће више од 90 одсто тог вишка.

Линли каже да би дељење тих доза преко Ковакса значајно поспешило иницијативу и осигурало да најугроженији у свакој земљи буду заштићени.

Међутим, он каже да је тешко знати шта ће се десити, зато што владе неких земаља са високим примањима већ размишљају о давању „бустер" доза својим популацијама и проширивању покривености вакцинама тако да обухвате тинејџере.

„Многе земље које су далеко испред у погледу вакцинисања популација склопиле су билатералне споразуме за вишкове у односу на њихове популације", каже за ББЦ преко имејла Ен Отосен, виша менаџерка Вакциналног центра при УНИЦЕФ-овом Одељењу за снабдевање.

Закључно са 21. мајем, земље са високим примањима извршиле су 54 одсто свих наруџби, иако чине само 19 одсто светског становништва, према Дјуковом ГХИЦ-у.

„Земље са вишим примањима морају хитно краткорочно да поделе своје дозе са земљама са нижим примањима како би се попуниле рупе у снабдевању", каже Отосен.

Земље су биле споре у одговарању на овај позив.

САД су најавиле да ће поделити 60 милиона доза АстраЗенекине вакцине, која још није одобрена за употребу код њих.

Амерички председник Џо Бајден изјавио је да ће бити подељено додатних 20 милиона доза вакцина одобрених у САД.

Француска је саопштила да ће донирати 500.000 доза Коваксу до краја јуна.

„Налазимо се усред највећег и најбржег омасовљавања израде, производње и испоруке вакцина у историји.

„Приступ залихама вакцина још увек је највећи изазов са којим се суочавамо", каже Отосен.

Иако се лидери глобалног здравља договарају око тога како проширити производњу - нарочито у земљама са ниским и средњим примањима - како би намирили потребе светске дистрибуције, краткорочно преостаје мање опција.

„Да би се зауставила пандемијска фаза, ограничено снабдевање вакцинама у овом тренутку мора бити боље дистрибуирано да би се постигла равноправност", каже Отосен.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]