Корона вирус и животна средина: Шта је вакцинални отпад и како га спречити

Малави је претходне недеље демонстрирао неприкосновену транспарентност кад је донео одлуку да јавно уништи скоро 20.000 доза вакцине против Ковида-19.

Здравствене власти земље саопштиле су да су спалиле 19.610 доза АстраЗенекине вакцине којима је истекао рок трајања како би уверили јавност у безбедност сваке инјекције коју добију.

Имајући у виду да је до сада мање од пет одсто светског становништва потпуно вакцинисано, према подацима Нашег света у подацима, зашто се вакцине уопште бацају?

„Већина се не баца", каже докторка Сара Шифлинг, виша предавачица из менаџмента ланца снабдевања на Универзитету Џон Мурс у Ливерпулу, у Великој Британији.

„Немамо још комплетне податке за вакцине против Ковида-19, тако да смо веома ригорозни што се тиче рока трајања.

„Имају веома кратак рок трајања и морају брзо да се искористе."

Малави је 26. марта од Афричке уније добио 102.000 доза Астразенекине вакцине са истеком рока трајања 13. априла и искористио је скоро 80 одсто њих.

Зашто уништавати вакцине?

„Заиста је жалосно видети како се уништавају", каже докторка Шифлинг, „и ја разумем разлог - Малави је земља са високим степеном оклевања у примању вакцине."

Малавијев главни министар здравства рекао је за ББЦ да жали што су морали да униште бочице, али су предности тога увелико надмашивале ризике.

„Кад се раширила вест да имамо вакцине којима је истекао рок трајања, приметили смо да су људи престали да долазе у наше клинике да се имунизују", рекао је доктор Чарлс Мвансамбо.

„Ако их не спалимо, људи ће мислити да у нашим установама користимо истекле вакцине, а ако не буду долазили, Ковид-19 ће их тешко погодити."

Доктор Мвансамбо каже да је један од разлога зашто здравствени радници нису искористили вакцине пре него што им је истекао рок трајања био тај што се показало да је тешко убедити одрасле људе да се вакцинишу.

Јужни Судан је у сличном положају са око 59.000 доза којима је истекао рок трајања, а које су биле дониране преко Афричке уније.

Светска здравствена организација првобитно је замолила да се вакцине сачувају док не истражи да ли рок може безбедно да се продужи, али сада каже да ипак треба да се баце.

„Иако је веома жалосно бацати вакцине у контексту програма имунизације, СЗО препоручује да са дозама којима је истекао рок треба то безбедно учинити", наводи се у саопштењу.

Гави, алијанса за вакцине одговорна за вођење програма Ковакс, истиче да су у случају АстраЗенекине вакцине произвођачи унапред произвели и нагомилали колико год доза да су могли, пре њеног општег званичног одобрења, што може да доведе до краћег животног века.

„Сви учесници Ковакса информисани су о датумима истицања рока трајања и дозе се испоручују тек кад се процени да ће земље моћи моментално да започну имунизацију", каже за ББЦ портпарол Гавија.

„Вреди напоменути и да ће рокови трајања највероватније бити продужени како подаци о стабилности на дуже временске периоде буду постајали доступни за сваки наредни контингент вакцина.

„Свака одлука донета у овом погледу биће пренета надлежним националним регулаторима."

Али бацање доза вакцине не дешава се само у афричким земљама.

Шта доводи до бацања вакцина?

Репортажа КНХ-а, америчке организације за вести из области здравства, каже да су Центри за контролу и превенцију болести у САД забележили 182.874 бачених доза закључно са крајем марта, три месеца откако је започео програм вакцинације у овој земљи.

Слично и у Француској, један доктор је недавно постао виралан кад је снимио себе како уништава Астразенекине вакцине којима је истекао рок трајања.

„Успео сам, током три дана консултација, да дам шест доза вакцина.

„Сви други пацијенти су је одбили", каже доктор Патрик Вогт у свом видеу.

„Немам никакве сумње да је ово најкорисније терапеутско средство које имамо против вируса, али вакцини је сада истекао рок и ја сам присиљен да је бацим."

„И тако ћу усред пандемије бацити у смеће вакцине зато што их нико више не жели."

Докторка Лиз Брин, експерткиња за менаџмент ланца снабдевања на Универзитету у Бредфорду у Великој Британији, каже да је бацање вакцина нормална ствар.

Она наводи предпандемијски извештај СЗО-а у ком се тврди да се чак 50 одсто свакодневних вакцина баца.

Та бројка је, међутим, много нижа у конкретним програмима вакцинације као што су глобални напори да се сузбије Ковид-19.

„Отпад постоји и надамо се да је минималан", објашњава она.

„Примењује се заштита да би се смањило бацање, као што је старање да су људи прошли одговарајућу обуку и планирање за вакцине, али тешко је сазнати колико се тога тачно баца."

Тешко је доћи до тачних цифара о баченим вакцинама против Ковида-19.

Докторка Брин верује да ће проћи још много времена пре него што сазнамо праве размере ове појаве.

„Огромна је потражња за њима током пандемије", каже она, „и нико не жели да чује како се бацају или да стоје нагомилане негде у некој земљи која их не користи."

„То нико не жели да чује, а може и да представи неку владу или организацију у лошем светлу.

„Случај у Малавију изузетно је транспарентан и могао би да се дешава и другде, само што то можда никад нећемо сазнати - а и видимо због чега можда неко не жели то да каже, зато што би изазвало општу панику."

Бацање отворених бочица

Бацање отворених бочица, као што је ситуација са којом се суочио доктор Вогт у Француској, дешава се кад је вакцина отворена за употребу, али нису све дозе искоришћене.

Ово може да се деси са вакцинама против Ковида-19, будући да стижу у бочицама са више доза, што је економичније за паковање и транспорт.

Тренутно се Фајзерова вакцина испоручује у бочицама са пет доза; АстраЗенека садржи осам до десет доза; бочица Модерне садржи десет.

Уобичајено је да произвођачи препуне бочице како би покрили мале количине редовног отпада који настаје током процеса припреме или убризгавања дозе.

Агенције за лекове у САД, Европи и Великој Британији измениле су регулативу како би дозволиле да се из Фајзерових бочица извуче и шеста доза као испомоћ у борби против бацања.

Недостатак шприцева праве величине био је други разлог бачених доза у САД, према извештају објављеном у часопису Наука.

Али докторка Шифлинг не верује да то представља превелик проблем у овом тренутку.

„Оно што морамо да схватимо јесте да постоји много тога што може да пође по злу са прекидима хладних ланаца, истицањем рока трајања и излажењем на крај са потражњом - колико људи дође на вакцинацију један дан напрема колико је доза доступно", каже она.

„Постоји индивидуална одговорност да се појавите ако имате заказано.

„Имате случајеве о којима слушамо да су људи били позвани у последњи час да добију преосталу дозу из отворене вакцине, што је помало као лутрија са поштанским бројем - ком дому здравља припадате."

Бацање затворених бочица

Случај Малавија, где је вакцинама истекао рок трајања пре него што су стигле да буду искоришћене, пример је бацања затворених бочица.

То се дешава и кад дође до прекида хладног ланца, кад се бочице не чувају на правој температури док се транспортују или чувају.

„За ланац снабдевања морамо да имамо одговарајућу инфраструктуру", каже докторка Шифлинг.

Богатије, мање земље, као што су Израел, Бахреин и Уједињени Арапски Емирати, организовале су успешне програме вакцинације, што је, бар делимично, приписано изврсној инфраструктури која је омогућила да вакцине буду транспортоване огромној већини њихових релативно малих популација.

„Проблеми са инфраструктуром је посебан проблем у земљама као што су афричке и у острвским земљама као што је Индонезија, које имају много заједница у забитим областима", каже докторка Шифлинг.

„Уме бити тешко одржати праву температуру и наместити да вакцине стигну у оквиру прозора снабдевања."

Као и у Малавију, и у неким другим афричким земљама залихама вакцине почео је да истиче рок трајања пре него што су оне стигли да их искористе.

АстраЗенекина вакцина може да се чува безбедно у фрижидеру и до шест месеци после производње, а Афричка унија је у фебруару преусмерила контингенте првобитно испоручене Јужној Африци, који су имали рок трајања до 13. априла.

Влада Јужне Африке одлучила је да не искористи овај контингент, забринута да вакцина не нуди довољно заштите против варијанте висурса доминантне у земљи и, крајем марта, милион доза које је имала препродала је Афричкој унији да их проследи другим афричким земљама.

Али неке, као што је Јужни Судан, кажу да им није указано на проблематику истека рока трајања.

Шта радити са вишком доза

„Програм вакцинације против Ковида огроман је подухват", каже докторка Шифлинг.

„Говоримо о милионима доза широм света, тако да у широј слици, наравно да ће бити бацања."

„Током пандемије можете боље да испланирате снабдевање и потражњу."

Неке земље које знају да неће успети да искористе вишак доза које би могле да се баце у сценарију затворених бочица прослеђују ссопствене залихе даље.

Нигерија је саопштила да неће успети да искористи све дозе на време тако да су неке преусмерене на суседни Того и Гану, а неке су завршиле чак на Јамајци.

Демократска Република Конго, за то време, каже да не може да искористи највећи део од 1,7 милиона доза Астразенеке које је добила преко глобалног програма Ковакс за сиромашније земље.

До краја априла дато је само око 1.000 доза.

Већина овог контингента - са истеком рока трајања од 24. јуна - сада се шаље у друге земље, а део је већ испоручен Гани и Мадагаскару.

Портпарол Гавија је рекао: „Тамо где није могуће - због истека рока трајања - преселити дозе најбрже што можемо, у крајњем случају, сарађујемо са земљама на реорганизацији доза да краткорочно вакцине не би пропале."

Стручњаци кажу да је одлука Малавија да уништи своје залихе којима је истекао рок трајања била исправна како би повратила поверење јавности у програм вакцинације.

„Узнемирава и разочарава што су информације о вакцинама којима је истекао рок трајања уопште стигле до становништва", каже докторка Брин.

„То је било довољно да нашкоди поверењу заједно са лошом репутацијом која је већ стекла АстраЗенекина вакцина."

„Можете да разумете зашто би људи више оклевали у случају да су добили дозу којој је истекао рок - али то се никад не би десило сем услед неког веома ретког пропуста."

Докторка Шифлинг додаје: „Вакцине не раде ништа лоше након што им истекне рок трајања - неће вас убити и неће вам израсти рогови - али зато губе снагу.

„Ако не функционишу пошто их неко добије, онда се та особа зарази Ковидом-19 и пренесе га неком другом, па и то може да доведе до губитка поверења."

Иако транспарентност у вези са бацањем вакцина није уобичајена, мали степен отпада нормалан је у програмима вакцинације великог обима.

„Шокантно је и жалосно", каже докторка Шифлинг, „али то је просто једна од ствари које се дешавају."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]