Србија и закони: Интелектуална својина - све што треба да знате

Фотографије, слике, песме, приче, препознатљиви накит и одећа, рецепти за нова јела, назив лека или чак продавнице, лого фирме и марка ципела или компјутера - сви ови производи људског ума и креативности потпадају под интелектуалну својину.

И све их, и у Србији и свету, од неовлашћеног копирања штити низ закона и подзаконских аката.

Ови прописи се тичу многих ствари у нашој свакодневици - од кафе коју ујутро пијемо до вакцине против корона вируса.

Ипак, повреде права нису реткост и дешавају се сваки пут кад неко објави фотографију и не потпише аутора, украде лого, дизајн, песму или само рефрен, као један њен део.

Светски дан интелектуалне својине у свету се обележава 26. априла, а ево како српски закони гледају на ову сферу.

Шта је интелектуална својина?

Према законима који важе у Србији, предмет заштите интелектуалне својине је „духовна, нематеријална творевина коју је створио човек" - музика, књижевна и ликовна дела, проналасци и остала дела.

Од материјалне својине попут компјутера, телефона, аутомобила и кућа разликују се по томе што се ради о заштити апстрактног концепта - производа људске креативности.

Свако ко жели да користи неко интелектуално добро које је створио човек мора да затражи дозволу.

Аутор може да дозволи, али има и право да забрани коришћење свог дела.

Закон дели интелектуалну својину на две области - ауторско и сродна права и индустријску својину.

Ауторским правима заштићени су филмови, компјутерски програми и игре, музика, књижевна и научна дела.

Шта све потпада под заштиту интелектуалне својине?

Извор: Стратегија развоја интелектуалне својине 2018-2022. године

Када се ради о индустријској својини, штите се патенти, жигови, индустријски дизајн, ознаке географског порекла и ознаке топографије полупроводничких производа.

Патент се односи на неки проналазак и може да се тиче и производа и технологије.

Један од најпознатијих спорова о патентима у науци се односи на проналазак сијалице - поједини верују да ју је измислио Никола Тесла, а патентирао Томас Едисон и тако покупио заслуге.

Жиг је правно заштићен знак - пантер у скоку који се налази на одређеној марки спортске одеће, лане на кутијама кекса једног домаћег произвођача или јабука која је заштитни знак америчке технолошке компаније.

Жигови су у жаргону познатији по њиховом енглеком називу - трејдмарк (trademark).

Индустријски дизајн је право којим се штити спољни облик неког производа - изглед аутомобила, на пример.

Ознаке географског порекла односе се на имена и локалитете - пиротски качкаваљ и ћилим, џемпер из Сирогојна на обронцима планине Златибор или чувено вино из француског града Бордо.

Прописи и судска пракса

У Србији је ова правна област веома разграната, а регулише је шест закона и више подзаконских аката.

Колико је ова област важна илуструје и чињеница да је у преговорима Србије са Европском унијом (ЕУ) посвећено поглавље 7.

Београдски адвокат и стручњак за ауторско и сродна права Андреја Чивтелић оцењује да је српски закон „уз мање рупе веома добар".

„Нема великих разлика између Србије и региона у том погледу, али су у земљама ЕУ закони нешто прецизнији", објашњава.

Међутим, један од проблема који постоје у судској пракси тиче се едукованости судија.

„Има судија које су врло упућене, али ако узмете у обзир да је део њих на факултету био пре 20 или 30 година, а у међувремену су дошле нове технологије, постаје јасно да је апсолутно потребно да судије пролазе кроз обуке, а битно је и ко их кроз то води", каже.

Који закони регулишу област интелектуалне својине у Србији?

Извор: Завод за интелектуалну својину

Шта су најчешћа кршења ауторских права?

„Најучесталија је крађа фотографија, јер су оне најлакше за украсти, а затим текст, музика и видео-радови", објашњава Чивтелић.

Он додаје да је по закону обавеза да аутор буде не само обавештен, већ и потписан када се користи његово дело.

Такође, дело се не сме мењати.

„Ако је оригинал фотографије у колору, а ви објавите црно-белу, то је такође кршење ауторских права", истиче.

Чивтелићева адвокатска пракса показује да ауторска права најчешће крше медији објављујући фоторафије без дозволе.

„Познато је да се у медијима често жури да се нешто објави, али неовлашћено објављивање фотографије је као када бисте на улици видели бицикл и превезли се њиме само зато што није закључан.

„Чињеница да је нешто доступно на интернету не значи да се може користити тек тако", каже адвокат.

Ако се на суду докаже повреда права, аутор добија накнаду штете.

„Многим ауторима је драже да их неко потпише када објављује њихово дело, него што имају сатисфакцију од накнаде, јер их то даље препоручује као ауторе и има већу цену него што материјална накнада може да пружи", наводи Чивтелић.

Спор око интелектуалне својине као једна од кочница вакцинације у свету

Веровали или не - на темпо имунизације у свету између осталог утиче и питање интелектуалне својине које се води око вакцина - једни покушавају да заштите вакцину као медицински патент, други се противе и кажу да „рецепт за вакцину" треба да буде доступан свима, пише ББЦ њуз.

Услед ове ситуације, Светска здравствена организација (СЗО) је упозорила да је свет на „ивици катастрофалне моралне пропасти" као последице онога што је назвала „вакциналним апартхејдом".

Наиме, иницијативама да се неким земљама у развоју дозволи да саме производе вакцине успротивиле су се богатије земље које желе да заштите право на интелектуалну својину.

Због овог спора, многе сиромашније земље још нису добиле право да саме производе вакцину против корона вируса.

Ковакс, глобална иницијатива да се земљама у развоју испоручи две милијарде вакцина, и Ц-ТАП, који заступа размену информација о Ковиду-19 и права на интелектуалну својину, надају се да ће постићи ширу и равноправнију дистрибуцију.

У фебруару је СЗО саопштила да је до тада утрошено око 200 милиона доза вакцина против Ковида-19, али да је 75 одсто њих дато људима у само десет најбогатијих земаља света.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]