Корона вирус и природа: Колика је опасност од инфекције од Ковида у водама

Дунав

Аутор фотографије, ББЦ/Немања Митровић

Потпис испод фотографије, Дунав у Београду
    • Аутор, Дејана Вукадиновић
    • Функција, новинарка сарадница

Годину и по дана откако је Ковид-19 први пут регистрован у кинеском граду Вухану, питање како се вирус појавио и даље је мистерија.

Од почетка пандемије, научници у више земаља утврђивали су и да ли корона вирус опстаје у водама и колика је опасност.

У мору извештаја и анализа који су имали исти циљ - открити на који начин се вирус преноси и како спречити његово даље ширење - потврђено је присуство молекула овог вируса у отпадним водама.

У малом београдском насељу Вишњица, на левој обали Дунава, где постоје три испуста отпадних вода, истраживачи су такође регистровали РНК (генетички материјал) корона вируса корона.

Истраживање Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић" (ИБИСС) у Београду које је рађено у сарадњи са партнерима из Мађарске, Аустрије и Холандије указује, међутим, указује да опасности за сада нема.

Становништво Београда може да дође у контакт са непречишћеном водом, јер места испуста често нису обезбеђена у смислу ограниченог приступа, каже Стоимир Коларевић, виши научни истраживач Института и један од учесника истраживања.

За сада нема бојазни да може доћи до заразе, додаје Коларевић за ББЦ на српском.

Вирус САРС-ЦoВ-2 први пут је откривен у Кини крајем 2019. године, а до јуна 2021. године, раширио се читавим светом, довевши до више од 180 милиона потврђених случајева заражавања и близу четири милиона смртних слулчајева.

Откуд корона вирус у рекама и можемо ли се заразити на тај начин?

Отпадне воде су природне воде којима се услед одређене употребе мењају хемијске, биолошке и физичке карактеристике.

Мешавина су воде и отпадака из станова, јавних грађевина, са јавних површина и индустрије.

Због садржаја токсичних материја штетне су по животну средину али могу угрозити и здравље људи.

Кроз измет особа оболелих од Ковида-19 са симптоматском или асимптоматском инфекцијом, али и кроз друге телесне излучевине, вирус корона се може излучити из организма и преко канализационе мреже стићи до отпадних вода.

У овом случају и до Дунава који са Савом има око 100 канализационих испуста.

Може ли се становништво заразити ако дође у додир са непречишћеном водом у којој се налази вирус корона?

„Инфективност корона вируса у отпадним водама је изузетно ниска и за сада нема забележених случајева са Ковидом-19.

„Истраживања показују да нема опасности.

„У отпадној води то није вирус у инфективној форми већ делови вируса тј. РНК молекула", појашњава Стоимир Коларевић.

Тамаш Петровић, научни саветник Научног института за ветеринарство „Нови Сад", наводи да налаз овога, као и других хуманих или и анималних вируса у отпадним водама и површинским водама сигурно представља ризик за здравље људи и животиња, али да је питање колики је то ризик.

„Из литературе је познато да су неки истраживачи потврдили да је САРС-ЦоВ-2 вирус који су нашли у отпадним (канализационим) водама инфективан, односно успели су да га изолују на култури ћелија, самим тим је и могућност инфекције људи које долазе у контакт са овим водама сасвим реална."

Дунав, Дунав у Будимпешти
Потпис испод фотографије, Дунав у Будимпешти

Због чега су ова истраживања онда важна?

Присуство вируса у становништву би могло да се препозна пре првих клиничких случајева, јер РНК корона вируса може да се открије у људском измету неколико дана пре појаве симптома.

То би пружило могућност да се делује превентивно пре него што ситуација ескалира, истиче Коларевић.

„Систем би омогућио рану изолацију одређених градова или општина што би спречило потпуно закључавање."

Предвиђања о току епидемије се могу радити за краћи наредни период слично као и фреквенција новозаражених по клиничким подацима, напомиње он.

Да оваква истраживања могу да помогну у даљем праћењу броја заражених Ковидом-19 сматра и Тамаш Петровић.

Поред превентивне улоге, надзор над отпадним водама може да указује и на то да ли епидемија јењава или се број заражених повећава.

„Такво праћење показало се веома корисно и у целости осликава брзину ширења вируса, односно повећање или смањење броја заражених људи, односно да је такав надзор довољно осетљив да може у реалном времену дати одговор на питање да ли се ширења вируса у становништву повећава, стагнира или смањује".

Истраживања могу да помогну у откривању нових сојева, који се свакодневно појављују услед мутације генетичког материјала вируса.

Управо те мутације доприносе да се вирус дуже задржи у становништву.

„Идентификацијом молекула корона сојева који се региструју у отпадним водама се веома ефикасно и тачно могу одредити све измене у вирусу који циркулише међу људима.

„Може се утврдити унос и присуство нових сојева вируса, а то су веома битни епидемиолошки подаци", сматра Петровић.

Како водена средина утиче на корона вирус?

Он појашњава да САРС-ЦоВ-2 не спада у изразито отпорне вирусе у спољној средини, те је увек питање после ког времена и у зависности од самих услова животне средине он више није заразан.

„Таква истраживања се спроводе и сигурно ће дати одговор на ово питање."

Када је реч о РНК вируса, Стоимир Коларевић наглашава да се не може рећи са прецизношћу имајући у виду да квалитет отпадне воде варира.

„Према неким истраживањима, РНК се у отпадној води распада за мање од 24 сата.

„Истраживање за површинске воде је још у току."

РНК концентрација зависи и од броја активних случајева у становништву, од величине канализационе мреже у смислу броја становника прикључених на њу, али и од типа канализације - да ли је искључиво за фекалне воде или прима и уличну канализацију.

Температуре и количина падавине су фактори који такође утичу на РНК.

„Спорије се распада на ниској температури.

„Киша може знатно да смањи количину вируса у отпадним водама, ако говоримо о канализацији на пример, која такође служи и за дренажу улица", додаје Коларевић.

дунав, река, вода

Недостатак система за пречишћавање

Највећи број становника Србије нема изграђене системе за пречишћавање отпадних вода.

Само осам одсто комуналне воде се пречишћује пре испуштања, наведено је у анализи Наледа.

Међу постојећим системима, највећи број користи технологије старе три деценије.

Проблем додатно отежава недостатак канализацијских мрежа.

Око 65 одсто становништа јесте прикључено али је то углавном у урбаним срединама док остатак домаћинстава користи септичке јаме, што је најчешћи случај у руралним крајевима.

Недовољан је и број инспектора на локалном нивоу.

Тренутно се овим проблемом бави шест инспектора, показује анализа Националне алијансе за локални економски развој са почетка ове године.

Помака има, али не довољно.

Последице недовољног система за пречишћавање воде су вишеструке.

Токсичне материје које се налазе у води и муљу негативно се одражавају на животну средину али и на здравље људи.

Многи системи за водноснабдевање везују се за коришћење речних вода и подземних вода или пак, алувијалних равни река.

Њиховим загађењем квалитет воде коју пијемо доводи се у питање, што је све већи проблем у Србији, посебно у Војводини.

Свако загађење реке мења и хемијски режим што се директно одражава на цеколупни екосистем, а то даље води до изумирања појединих биљних и животињских врста.

Последице се осећају и у пољопривреди.

Свака употреба загађене воде за наводњавање директно утиче и на човека.

Проблем отпадних вода највећи у Београду

Регион Београда предњачи по оптерећености отпадним водама, водама из домаћинства, прерађивачкој индустрији и броју септичких јама указује иста анализа, док је на супротном полу - Топличка област.

У Београду постоји око 100 канализационих испуста у Саву и Дунав.

У Саву и Дунав излије се „190 милиона кубика отпадних вода, што се може упоредити са 60.000 олимпијских базена или 19 милиона цистерни", изјавила је у јануару 2020. министарка Зорана Михајловић, најављујући изградњу система за пречишћавање отпдних вода у сарадњи са кинеским партнерима.

Највећи проблем јесте фабрика отпадних вода у Великом Селу - она покрива милион и по људи који живе на територији Београда.

Влада Србије потписала је уговор на основу споразума који су постигли председници Србије и Кине, којим почиње изградња прве фабрике за прераду отпадних вода у главном граду.

Вредност тог пројекта само у првој фази је 285 милиона евра, док ће друга коштати између 400 и 500 милиона евра.

Изградњом фабрике 80 одсто директних излива канализације у реке биће решено, пренео је енергетскипортал.рс.

Дунав, краве

Аутор фотографије, ББЦ/Предраг Вујић

Потпис испод фотографије, Дунав код Крчедина

Вируси у отпадним водама могу узроковати обољење људи

Последица ниског степена сакупљања и пречишћавања отпадних вода јесте висок садржај потенцијално токсичних елемената и према нивоу максималне дозвољене концентрације и учесталости њеног појављивања.

Ризик по људско здравље у том случају постоји.

„Опште је познато да су најчешћи вирусни микроорганизми који се могу наћи у површинским водама (реке, језера, потоци), у водама намењеним за рекреативне активности (базен), за наводњавање, хумани аденовирус и норовирус (а постоје и многи други: полиовирус, хепатитис А, хепатитис Е, ентеровируси, ротавируси…) и за оба је утврђено да могу узроковати и да узрокују обољења људи.

„Чак се често те инфекције и означавају у светској литератури као waterborn вируси, тј. инфекције", истиче Тамаш Петровић.

Како је у свету?

Да је канализациона вода значајан алат за рано откривање Ковида-19, потврдио је и Национални институт за здравље у Италији.

У студији, научници овог института испитали су 40 узорака канализације прикупљених из постројења за пречишћавање отпадних вода у северној Италији између октобра 2019. и фебруара 2020.

Налази указују да је вода из Милана и Торина садржавала трагове генетских вируса у децембру, док су отпадне воде из Болоње почеле да показују трагове вируса месец дана касније.

Први случај у Италији званично је забележен у фебруару.

Међутим, Ђузепина Ла Роса са института напомиње да истраживање „не подразумева аутоматски да главни преносни ланци који су довели до развоја епидемије у овој земљи потичу из ових првих случајева".

Слична студија рађена је и у Шпанији, држави која је током 2020, после Италије, била најпогођенија вирусом корона у Европи.

Она показује трагове вируса у отпадним водама прикупљеним средином јануара у Барселони, што је неких месец и по дана пре првог локалног случаја.

Још у априлу 2020. године истраживачки тимови у Холандији, Шведској и Сједињеним Америчким Државама проналазили су трагове корона вируса у отпадним водама.

Тим јужноафричког савета за медицинска истраживања је јуна 2020. године прошле године такође открио САРС-ЦоВ-2 у отпадним водама у пет постројења за пречишћавање.

Тестирање је проширио на још 19 постројења како би разрадио логистику за даља праћења пандемије.

Европска комисија у марту ове године даје препоруку о надзору присуства короне у отпадним водама.

Надзор би до октобра ове године требало да уведу све чланице ЕУ, у свим градовима који имају више од 150.000 становника.

line

Погледајте видео о чувеном Земунцу и љубитељу Дунава

Потпис испод видеа, Дон Кихот од Гардоша: Прича о Бранку Најхолду, земунском хроничару
line

Европски дан Дунава

Дунав има велики значај за Европу. Протиче кроз десет земаља и најзначајнији је транспортни коридор.

Извире у Немачкој код града Донаушинген, а улива се у Црно море.

Настаје од две мање реке - Брег и Бригах.

Дугачак је чак 2.857 километара и друга је најдужа река у Европи, после Волге.

Протиче кроз 10 држава (Немачка, Аустрија, Словачка, Мађарска, Хрватска, Србија, Румунија, Бугарска, Молдавија и Украјина), и чак четири престонице налазе се на обалама Дунава (Беч, Братислава, Будимпешта и Београд).

Дужина Дунава која протиче кроз Србију износи 587 километара.

Неке од највећих притока Дунава су Тиса, Морава, Ин, Вах, Драва, Сава, Олт и Прут.

Међународну конвенцију о заштити реке Дунав подунавске земље и Европска унија потписале су 29. јуна 1994. године у Софији, а тај дан се обележава као Међународни дан Дунава.

Обележава се у 14 европских подунавских земаља потписница конвенције, међу којима је и Србија.

Дунав је река која има највише различитих имена.

У Немачкој и Аустрији га зову Данау, Мађари га зову Дуна, у Турској је Типа, док је у Француској познат као Ле Дануб.

Као једна од најбитнијих европских река садржи многе заштићене врсте флоре и фауне.

У Србији се може наћи кечига, једна од заштићених врста рибе.

Када опадне ниво Дунава олупине се могу видети са обале.

Аустријски композитор Јохан Штраус компоновао је једну од најлепших композиција „На лепом плавом Дунаву".

line

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]