Србија, корона вирус и маске: Да ли се све мање људи придржава епидемиолошких мера

Када је у марту 2020. проглашена пандемија корона вируса и уведене заштитне мере, једна од главних брана од Ковида-19 била је заштитна маска за лице и у првих неколико недеља чак је владала несташица у апотекама у Београду и у Србији.

Скоро годину и по дана касније, маски има, али уочљиво је да их људи у продавницама и јавном превозу све мање носе.

Епидемиолошкиња Драгана Радојичић упозорава да ни у једном моменту од почетка пандемије није било речи о укидању правила о ношењу маски, држању дистанце и дезинфекцији руку.

„Све остале варијанте мера су постојале, али ове су од почетка биле на снази, јер су оне једине које су најсигурније за заштиту од респираторних инфекција", каже Радојичић за ББЦ на српском.

Али надлежни најављују пооштравање контроле.

„Кренули смо у ригорозну контролу поштовања свих мера.

„Биће контролисан број корисника услуга на одређеној површини - поштовање наредбе министра здравља да сваки објекат мора да има обавештење о површини, о броју могућих корисника у односу на квадратуру, у односу на могућност и пружање услуга.

„Посебно ћемо водити рачуна о дистанци и о ношењу заштитних маски", рекао је за РТС Горан Стаменковић, помоћник министра здравља за инспекцијске послове.

Наводи да су у првих 11 дана јула републичке и локалне инспекције извршиле 15.363 надзора, и како каже, није било изречених забрана коришћења објеката као што је то било у неком ранијем периоду.

Истиче да је посебан проблем јавни превоз у коме, како каже, део грађана али и возача не носи маске.

„Апелујем на сва правна лица која се баве јавним превозом да мало пооштре властиту унутрашњу контролу јер многи возачи не носе маске, што није добро, дају лош пример грађанима и путницима", истиче Стаменковић.

Осим санитарне инспекције и Комунална милиција надлежна је за контролу мера и издавање казни.

Из београдског Секретеријата за послове комуналне милиције наводе да су од почетка године њихове патроле на територији Београда поступале 3.595 пута, од чега је мало мање од пола било по пријавама грађана.

„Издато је 2.016 прекршајних налога којима су изречене новчане казне у фиксном износу лицима која се нису придржавала прописаних епидемиолошких мера", кажу из Секретеријата за ББЦ на српском.

Додају да је током јуна комуналној милицији у Београду упућено 110 пријава, а да су издата 24 прекршајна налога због непоштовања мера.

У Србији је од почетка пандемије заражено 717.549 људи, а преминуло је 7.092.

Према последњим подацима, у Србији је вакцинисано 48,9 одсто људи.

Шта кажу стручњаци?

Осим кључева, новчаника и телефона, месецима се из куће није излазило ни без маске.

Сада је ситуација нешто другачија.

„Људи су озбиљно непослушни, што доводи до погоршања епидемиолошке ситуације", изјавио је члан Кризног штаба Предраг Кон.

„Опуштање је узело замаха, а неке мере доживљавају се као непријатност, као да је срамота подсећати некога да носи маску", наводи он.

Истиче да важећа правила јесу добра, али да је проблем у томе што се не поштују.

Епидемиолошкиња Радојичић напомиње да ни вакцина није стопостотна заштита од корона вируса, као и да нисмо ни близу колективног имунитета.

„Вакцинисани могу да добију блажу клиничку слику, али зато могу да пренесу другоме", објашњава она.

Додаје да ако је та особа којој смо пренели вирус болесна, или има неку хроничну болест - може да прође много горе него вакцинисани преносилац.

„Не може човек да гледа само себе.

„То да ли ће продавнице радити до 20 часова или до поноћи је потпуно свеједно, јер ви морате да поштујете мере заштите и ношење маски", наводи.

Подсећа да се маска правило носи тако да прекрива нос, уста и браду, а не да стоји око врата или само на бради.

Све што треба да знате о новом Делта соју корона вируса:

Шта кажу грађани?

Утисак Вукашина Живковића из Београда је да су почетком јуна у градским аутобусима путници „буквално преко ноћи престали да носе маске".

„Исти случај је већ дуже време у кафићима и клубовима, а поготово у местима ван Београда", каже он за ББЦ на српском.

Додаје да му није јасно зашто је правило о ношењу маски у затвореном простору остало на снази од тренутка када је почела масовна вакцинација.

„Сада као да се очекује да су исти људи који су поступили одговорно и вакцинисали се, буду солидарни и одговорни са онима који то нису урадили", наводи Живковић.

Да се маске масовно носе неродовно приметила је и Ана Суботић из Новог Сада.

„У тржним центрима и продавницама видим корона редаре, али исто тако и велики број људи који после одређеног времена скидају маске или их уопште немају", каже она за ББЦ на српском.

Продавачица из великог ланца маркета у Србији рекла за ББЦ на српском да не схвата зашто морамо и даље да носимо маске.

„Ја јесам корона редар, али маске ми сметају.

„Људи све више улазе без маски и не реагују када их опоменем - не могу да се бијем са њима", каже она, не желећи да јој објављујемо име.

Ана Глигоријевић користи градски превоз и у Београду и у Новом Саду и тврди да су се током јуна повећале гужве у возилима.

„Можда је то последица великог замора због целокупне ситуације која траје већ скоро годину и по дана", говори она за ББЦ на српском.

Петар Марчић из Београда престао је да носи маску када је видео да их нико није има на кошаркашкој утакмици Црвене звезде и подгоричке Будућности крајем маја у дворани Пионир у Београду.

„Иако постоји и забрана окупљања у том броју, било је четири, пет хиљада људи, нико са маском, а онда нам говоре да морамо да их носимо.

„Погледајте Европско првенство у фудбалу, на утакмицама у Будимпешти, у Копенхагену, у Санк Петербургу, па и на финалу у Лондону, нисам видео да је неко носио маску", додаје он.

Наглашава да је у возилима градског превоза по врућинама и поготово када не ради клима, готово немогуће носити маску, јер је „пакао".

О сличним ситуацијама сведочи и таксиста *Милан из једног од највећих такси удружења у Београду, који за ББЦ на српском каже да се возачи труде да носе маске, али да не могу да натерају муштерије.

„Пола људи носи, пола не, а чини ми се да је најгоре викендом када се сви враћају из изласка, тад скоро 90 одсто муштерија не носи маске", наводи он.

Објашњава да по правилу не би смели да примају путнике који не носе маске.

„Али шта да радимо, гледамо сваки динар.

„Опомињем их, али муштерије зависе од мене, а ја од њих", наводи.

Каже да и њему маска смета, али је носи зато што верује докторима.

Епидемиолошкиња Радојичић истиче је да од почетка пандемије прописано да капацитет у градском превозу не сме да буде стопостотно попуњен.

„То није мењано - обавезно би требало да постоји ковид редар, који ће пуштати путнике да уђу", каже.

Додаје да је њихов задатак да провере да ли свако носи маску, да осигурају да је по једно седиште празно и да постоји удаљеност.

„Немамо довољан број инспектора, све те људе треба платити, а нико неће волонтирати", наводи.

Каква су правила на снази?

Матуре, свадбе, спортски догађаји и фестивали сада су у пуном јеку.

Од 16. јуна, малопродајне радње послују вез ограничења, угоститељски објекти на отвореном раде без забрана, а у затвореном до један час после поноћи.

Дозвољена су окупљања до 500 људи и у затвореном и у отвореном простору.

Могуће је присуство публике на стадионима и свим спортским догађајима, а капацитет објеката на отвореном повећан је на 50 одсто, у затвореним до 30 одсто.

Епидемиолошкиња Радојичић напомиње да уколико је 500 људи на једном месту, правила морају да се поштују.

„То значи да се поштује прописан капацитет, а не да је простор препуњен", каже она.

Епидемиолошкиња тврди да уз овакво понашање становништва и надлежних у Србији поново прети масовније обољевање и угрожен рад здравствених установа.

„Далеко смо од колективног имунитета, а пошто се ради о заразној болести, пацијенти не могу да бирају да ли хоће да се лече или не.

„Када је у питању заразна болест, ми угрожавамо здравље и других особа око нас, чиме можемо да им угрозимо и живот", наводи.

Ко је надлежан?

Комунална полиција и санитарна инспекција.

Новембра 2020. године измењен је Закон о заштити становништва од заразних болести.

Осим санитарних инспектора, надзор над применом мера дат је и комуналној милицији.

Такође, уведене су казне:

Ипак, Радојичић истиче да је упозната са примерима када локали не поштују мере и неколико дана узастопно плаћају казне.

„Зарада им је већа од казне, а не можемо тако.

„Не можемо да плаћамо казне у недоглед", наводи она.

Додаје да јој делује да људи „траже неку рупу у закону и да се често не придржавају прописаних мера.

Наводи да је то по принципу „знам некога ко зна некога, ако уопште добијем казну, прописаће ми најмању".

„Али највише ме боли то се што казнене одредбе које постоје не примењују", каже Радојичић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]