Корона вирус: Зашто мушкарци ређе носе маске

После много свађе, Моника* је одлучила да предузме драстичне мере.

Њен муж Едуардо упорно је одбијао да носи маску како се пандемија Ковида-19 ширила у Бразилу - земљи са другим највећим бројем смрти од корона вируса, одмах иза САД.

И зато је она одлучила да напусти породични стан у Нитероију (граду од 480.000 становника крај Рио Де Жанеира) и пресели се у кућу њених родитеља заједно са њиховим седмогодишњим сином.

„Астматична сам и то ме чини посебно рањивом на корона вирус. Али мој муж је сматрао да сам параноична", каже она за ББЦ.

„Његов резон био је да њему не треба маска, јер кад изађе из куће не иде никуда у затворене просторе."

„Није размишљао о томе да тиме излаже већем ризику мене и мог сина", додаје Моника.

Више мушкараца умире од Ковида-19... али више њих и одбија да носи маску

Не знамо да ли су се други парови широм света нашли у сличној пат-позицији, али прича о Моники и Едуарду огољава родни јаз примећен током пандемије кад је у питању став према ношењу маски за лице.

До сада је корона вирусом у свету заражено око 13,5 милиона људи, а више од 580.000 је умрло, показују подаци Универзитета Џонс Хопкинс.

У огромној већини земаља у којима су такви подаци доступни, стопа смртности сматра се вишом међу мушкарцима.

Међутим, студије и анкете показале су да су мушкарци мање склони од жена да носе личну заштитну опрему и прекриваче за лице - а слични ставови примећени су и током претходних епидемија.

Ношење маске је мера коју нашироко препоручују здравствене власти како би се помогло у спречавању ширења Ковида-19.

Препоруке су се промениле у последњих неколико месеци, после нових научних открића како се епидемија мењала.

СЗО подржава коришћење маски „у склопу свеобухватне стратегије мера за сузбијање ширења заразе" и, иако кажу да постоје ограничени докази о ефикасности немедицинских текстилних маски у широј јавности, подстиче на њихову употребу кад год физичко дистанцирање није могуће.

Велики број земаља и градова такође позива на њихову употребу, а у некима је маска чак и обавезна у затвореним или натрпаним просторима, као што су јавни превоз или кафићи и продавнице.

Гордост и предрасуда

Дакле, уколико маске могу да буду од помоћи у борби против корона вируса, зашто су мушкарци мање склони да их носе?

Једну од најскоријих - и најпубликованијих - анализа понашања мушкараца спровели су Валерио Капраро, виши предавач економије на Универзитету у Мидлсексу, и канадска математичарка Хелена Барсело, са Математичко-научног истраживачког института на Берклију.

Ови научници су анкетирали скоро 2.500 људи који живе у САД и открили да мушкарци не само да су мање склони ношењу маски за лице од жена, већ и сматрају да је ношење маски „срамотно, да није кул и да је знак слабости".

„Ово се посебно дешавало у земљама у којима ношење маски није обавезно", објашњава Капраро.

Учесници су испитивани о њиховим намерама да носе маске док учествују у друштвеним активностима или се срећу са људима из других домаћинстава.

Жене су биле двапут склоније него мушкарци да кажу како намеравају да „носе маску изван свог дома", показала је анкета.

„Мушкарци су мање склони ношењу прекривача за лице, а један од главних разлога је тај да су склонији да верују да ће их релативно мање погодити болест него жене."

„Ово је посебно иронично зато што званичне статистике показују да корона вирус заправо погађа мушкарце много озбиљније него жене", додаје научник.

Друге студије доследно су показале да су мушкарци исто тако мање склони прању руку, једној од основних хигијенских мера за спречавање ширења заразе - једна скорашња анкета показала је да 65 одсто жена, али само 52 одсто мушкараца, признаје да редовно пере руке.

Кад род надјача политичке ставове

Прилично су занимљиви налази Капрара и Барсело засновани на њиховом истраживању спроведеном у САД.

Последњих недеља у овој земљи постало је очигледно да политичко опредељење снажно утиче на то како се мушкарци и жене понашају током пандемије.

Подржаваоцци Републиканске странке Доналда Трампа мање су склони од присталица Демократске странке да носе маске или одржавају социјалну дистанцу, резултати су више анкета.

Али чак и у том контексту, чини се да је род јачи фактор кад је у питању понашање које вас дефинише: најскорија национална анкета, из јуна ове године, показала је да 68 одсто жена које подржавају републиканце често носи маску ван свог дома.

Мушкарци? Само 49 одсто њих рекло је да ставља маску кад излази из куће.

Сам Трамп је тек у недељу, 12. јула, први пут у јавности виђен с маском.

Више маски, мање смрти

Очекује се да ће важност ношења маски за лице у будућности само расти, пошто је све више доказа да се корона вирус преноси ваздухом и да могу да га пренесу сићушне честице које лебде у ваздуху уместо само веће капљице које излете кад људи кашљу или кијају.

Штавише, студија јапанских научника која тек треба да буде објављена тврди да постоји језива корелација између коришћења маски за лице и стопе смртности у 22 земље.

Анализирајући анкете истраживачког института ЈуГов, научници Даисуке Мијазава и Ген Канеко открили да су земље у којима је више људи носило маске имале мање смрти на милион становника.

Мијазава и Канеко су открили и да је ношење прекривача за лице у тим земљама имало једнако снажан утицај на стопу смртности као и годиште, што су они забележили у свом чланку (који још није прошао потврду код колега научника).

Још занимљивије, неке од 22 земље са вишом стопом смртности су и оне које су у анкетама ЈуГова показале да је у њима мање мушкараца носило маске - као што је, на пример, Велика Британија.

Јесу ли мушкарци претерано самоуверени?

Кристина Граверт, бихевиорална научница са Универзитета у Копенхагену, није шокирана родним јазом око ношења маске који откривају истраживања и докази из искуства.

Она помиње да постоји велики корпус академских радова који указује на то да мушкарци и жене приступају ризику другачије.

Али Граверт за ББЦ каже да јој је једна проста опсервација у данском главном граду пружила снажан увид у то како се жене много више придржавају напора да се заустави ширење Ковида-19.

„Пешачке стазе у Копенхагену претворене су у једносмерне улице (током пандемије) да људи не би ишли у сусрет једни другима док трче или ходају", каже Граверт.

„Стекла сам утисак да је много више мушкараца него жена ишло погрешним смером."

Ова родна подела примећена је у другим земљама и током претходних епидемија.

На пример, студија понашања путника у превозу у Мексико Ситију током епидемије свињског грипа 2009. године - у ком је страдало скоро 400 људи - показала је да је већа пропорција жена него мушкараца виђена како носи маске за лице на дневној бази.

Истраживачи су приметили да у периоду од две недеље хиљаде људи користи метро систем главног града.

Постоје родне разлике чак и у азијским земљама где је ношење маски за лице одавно установљена и нашироко примењивана друштвена норма.

Студија става јавности током епидемија Сарса 2002-03. у Хонг Конгу показала је да су жене биле много склоније предузимању мера предострожности у које је спадало и прање руку и ношење маски.

„Наши подаци показују да су у већини земаља мушкарци мање склони ношењу заштите за лице", каже Метју Смит, водећи новинар за податке при ЈуГову.

Током епидемије грипа 1918. године који је изазвао смрт десетине милиона људи, мушкарци и младићи били су посебне мете кампања јавног здравља којима се препоручивало да носе маске за лице.

Али да ли су мушкарци заиста немарнији?

Поред академског рада који помиње Кристина Граверт, чини се да и стварни живот пружа доказе који поткрепљују ову перцепцију.

Продавци осигурања за кола су током историје наплаћивали мање премије женама, зато што мушкарци стоје иза већине несрећа на путевима широм света - мада постоји ограда да у свету има више мушких него женских возача.

Други необичан пример је озлоглашена Дарвинова награда, која истиче најапсурдније смрти на свету (које су се могле избећи). Подаци од 1995. до 2014. године показали су да су мушкарци чинило скоро 90 одсто „добитника".

Чак и лондонски истраживач Валерио Капраро признаје да је био опуштен по питању ношења маске.

„Почео сам да је носим тек кад сам пре неколико месец отишао на пут у Италију, где је ношење маске обавезно у великом броју ситуација", каже он.

„Био сам веома опрезан и придржавао сам се социјалне дистанце. То ми је помогло да оправдам себи зашто не носим маску."

Капраро сада верује да ако ношење маски буде постало обавезно, више мушкараца ће следити савет јавног здравља.

„Студије су показале да родна разлика скоро нестаје на местима на којима је ношење прекривача за лице обавезно."

Кристина Граверт, међутим, види више потенцијала у кампањама усмерених ка мушкој публици.

„Уколико је проблем претерана самоувереност, онда би могло да помогне ако се мушкарцима укаже на статистику и покаже им се да их Ковид погађа више него жене", каже она.

„Уколико схватимо озбиљно да су мушкарци у просеку мањи алтруисти и да су себичнији, онда комуникација треба мање да се осврће на заштиту других, а више на заштиту самих себе", закључује она.

Срећан крај

Али постоје докази и да притисак околине може да функционише - као што се показало у причи о Едуарду и Моники, пару ког је раздвојила маска за лице.

Пошто је строго казнила мужа, Моника је доживела драстичну промену. И срећан крај: Едуардо већ неко време носи маску.

„И даље мислим да мој муж верује да неко ко је здрав као он не може да се разболи", признаје она.

„Али сада је прилично свестан тога да ће његова добра дела заштитити његову породицу."

*Имена су измењена на захтев саговорника.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]