Интервју петком: Рок музичар Борис Гребеншчиков о руској култури и идентитету у доба рата

Аутор фотографије, ББЦ / Лазара Маринковић
- Аутор, Јована Георгиевски
- Функција, ББЦ новинарка
Да пре скоро годину дана није почео масовни егзодус из Русије, у којем је у Србију стигло барем 140.000 држављана те земље, 'отац руског рокенрола' вероватно никада не би наступио у Београду са култним бендом Акваријум.
Борис Гребеншчиков - шездесетдеветогодишњи песник, кантаутор и икона руске поп-културе, спокојно грицка крушку у гардероби Дома омладине у центру главног града Србије.
А када га из безбрижне досаде тргне питање ББЦ новинара о томе шта га је довело у Београд и за кога ће свирати, музичар уздахне и заколута очима.
„Свирам за људе - могуће је да ће међу њима бити много Руса, ја то стварно не бих знао", кратко и одсечно каже Гребеншчиков, који је неколико месеци раније у интервјуу за ББЦ Хардток осудио руску инвазију на Украјину, због чега би у Москви могао да буде кривично гоњен.
„Али шта год урадио, никада нећу престати да будем Рус - културу и језик носим са собом", додаје музичар, који последње три године живи на лондонској адреси.
Неколико сати касније, када се у крцатој сали упале сценска светла, обожаваоци почињу полугласно да се домунђавају.
- Да ли ја умишљам, или намерно пуштају плава и жута светла? - каже дугокоси момак у кожном прслуку.
- Па, и мени личи на украјинску заставу, одговара му други младић.
На концерт су дошли људи свих узраста - млађи, старији, крупна и ситна деца, па и једна беба, која се љуљушкала у мајчином наручју.
Осим „добро вече" и срдачног „хвала" после сваке нумере, Гребеншчиков публици није упутио ни реч.
Први, али можда не и последњи концерт руске рок звезде у Београду, одржан је у среду 25. јануара - карте су брзо биле распродате, кажу из Дома омладине.


Ко су Борис Гребеншчиков и група Акваријум
Борис Гребеншчиков је један од најпознатијих живих рок музичара из Русије.
Групу Акваријум основао је 1972. године у Санкт Петербургу.
Угледали су се на Битлсе, испричао је Гребеншчиков у сопственој ауторској радио емисији Аеростат.
„Пре свега, он је велики песник, а затим и велики рок музичар - културна громада која је обликовала културну сцену Русије осамдесетих и деведесетих", описује га 38-годишњи Дмитриј из Москве, филмски продуцент који је посетио концерт у Дому омладине.
Каријеру су започели скоро деценију пре епохе Гласности, када је у Совјетском Савезу дошло до политичке и културне либерализације, а коју је осамдесетих година прошлог века предводио Михаил Горбачов, тадашњи вођа Комунистичке партије.
Ублажавање цензуре омогућило им је да од андерграунд бенда израсту у једну од најпопуларнијих руских рок група свих времена.
„Гребеншчиков је мост међу генерацијама Руса", каже 35-годишњи Николај, уметник из Новосибирска, који се у Србију доселио пре два месеца.
Поносно каже да је био на „свим концертима Акваријума" који су одржани у његовом родном граду, па је одлучио да не пропусти ни београдско издање.
„Увек буде шарено - од вршњака Бориса Гребеншчикова, преко људи мојих година, до тинејџера", додаје.


Аутор фотографије, ББЦ / Лазара Маринковић


Аутор фотографије, ББЦ / Лазара Маринковић


Аутор фотографије, ББЦ / Лазара Маринковић
Годину дана раније
Пре скоро годину дана, на истоку Европе почео је нови рат.
У ранојутарњем телевизијском обраћању, руски председник Владимир Путин је 24. фебруара 2022. године објавио почетак инвазије на Украјину.
Истог дана, прве гранате пале су на Кијев и друге украјинске градове.
Само неколико сати раније, Гребеншчиков је одржао концерт у једном клубу у Санкт-Петербургу.
„Целе вечери сам имао чудан осећај да свирам у Хамбургу 1939. године", каже музичар.
Санкт-Петербург је највећа руска лука на Балтичком мору, а Хамбург највећи лучки град у Немачкој - оба се диче великим бројем речних острва и мостова.
А у септембру 1939. године, Немачка је извршила инвазију на Пољску, што се сматра почетком Другог светског рата.
„Није ми било јасно зашто се тако осећам, а када сам се следећег дана пробудио - схватио сам", додаје.
Од почетка инвазије, стотине хиљада људи напустиле су Русију и распршиле се по свету.
Гребеншчиков, који је тренутно на турнеји по Европи, каже да се атмосфера на концертима од тада „није променила".
„Нема разлике - једноставно, по свету сада има више Руса, и то је све", тврди музичар.

'Култура се не може отказати'
У октобру 2022. године, Гребеншчиков је у интервјуу за ББЦ Хардток проговорио о сопственој антиратној позицији.
„Инвазију сам осудио јер сам навикао да говорим шта мислим, а не зато што сам осећао обавезу.
„За све што радим, одговарам пред богом - не постоји строжи суд од тога, а људски суд ме не занима ни трунчицу", каже Гребеншчиков.
Поједини концерти на актуелној турнеји су добротворног карактера - приход одлази на помоћ Украјини.
У октобру 2022, Гребеншчиков је у сарадњи са британским музичарем Дејвом Стјуартом и украјинским кантаутором Сергејем Бабкином објавио антиратну песму „Лице у лице" (Face to Face).
Приход од ове песме, чији је текст на три језика - украјинском, руском и енглеском, уплаћује се у фонд који је основао Владимир Зеленски, председник Украјине.
Једна од последица рата, који и даље траје, јесте отказивање руске културе у појединим земљама.
До сада су се на мети нашли водка, Фјодор Михајлович Достојевски, Александар Сергејевич Пушкин, други руски писци и уметници, па чак и сенф руске производње, пишеГардијан.
Гребеншчиков каже да на његов рад то за сада није утицало, али осуђује овакве потезе.
„То је апсолутна глупост - култура се не може отказати", оцењује.
За себе каже да је „дете руске културе" и сматра да је због тога имао „невероватну срећу".
„Одрастао сам у руској култури, васпитан сам у руској култури, руски је мој матерњи језик.
„Могу да певам на енглеском, санскриту, тибетанском и разним другим језицима, али ми је најприродније да певам на руском, јер тако боље упознајем самог себе.
„Док год сам у стању - ствараћу и певаћу", каже музичар, који ће у новембру ове године прославити 70. рођендан.

Аутор фотографије, ББЦ / Лазара Маринковић
'Не осећам се као емигрант'
Последње три године, Гребеншчиков живи у Лондону.
„Не осећам се као емигрант - станујем тамо где се осећам најпријатније", каже.
Одлазак из Русије, пред крај шесте деценије живота, не повезује са политичком ситуацијом у тој земљи.
„На пресељењу у Велику Британију радио сам читавих 15 година - Лондон је, по мом мишљењу, најбољи град за живот музичара", додаје.
Надам се да ћу се једног дана вратити кући, гласи један од стихова песме „Лице у лице", у делу који пева Гребеншчиков.
Али, овај рокер тврди да не пати од носталгије.
„Читава планета је мој дом - зато немам ни где да се враћам, схватате?", каже с дубоком смиреношћу и благим изразом лица.
Приклања се ставу Далај Ламе, тибетанског духовног вође, којег је пре извесног времена имао прилику да упозна у Риги, главном граду Летоније.
„Мудрац је том приликом рекао да проблема нема ако човек прихвата обичаје и културу земље у којој се налази - проблеми настају кад почиње против њих да се буни.
„И ја сам са њим сагласан", наводи Гребеншчиков.


Аутор фотографије, ББЦ / Лазара Маринковић

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеруи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]











