Глово у Србији и наплаћивање у девизама: Грешка у програму и проблеми са законом

Миљан Танић је редовни корисник Глово апликације за доставу, али можда то више неће бити, пошто је приметио да му апликација при наплати скида новац са девизног рачуна.

„Приметио сам пре неколико дана да ми је наплаћен рачун у еврима и износ скинут са девизног рачуна.

„Онда сам проверио банковне изводе од претходних месеци и прва оваква трансакција била је у фебруару, а од тада их је било још шест", прича за ББЦ на српском Танић.

У банци му је, каже, потврђено да је тих седам наплата извршено из иностранства - са рачуна матичне компаније у Барселони.

У писаном одговору из седишта матичне компаније у Шпанији, за ББЦ на српском наводе да је реч о техничком проблему на апликацији.

„Извињавамо се корисницима који су погођени погрешно обрађеним уплатама. Иако можемо дa потврдимо да је овај проблем ограничен на мали број налога, ово није услуга коју желимо да корисници доживе", наводе у писаном одговору за ББЦ.

Из Народне банке Србије за ББЦ на српском објашњавају да је могуће да код компанија које послују у више земаља дође до „техничких проблема на апликацији", али да се наплатом у девизама и са рачуна из иностранства крши Закон о девизном пословању.

Компанија Гловоеп технолоџи (Glovoapp Technology d.o.o.) која послује у Србији, регистрована је као друштво са ограниченом одговорношћу са седиштем у Београду, а део је глобалног ланца са седиштем у Шпанији.

Шта се догодило?

Београђани Миљан Танић и Марија Мајкић користе апликацију Глово, а картица са које плаћају услугу, повезана им је са динарским и девизним текућим рачуном.

Обоје су приметили да им се услуга наплаћује и са девизног рачуна.

Тврдње поткрепљују изводима из банке у које су ББЦ новинари имали увид.

Марија је пажњу обратила тек када је видела да је на рачуну, где јој је лимит задужења заједнички и у динарима и у еврима, у све већем минусу у еврима, а у све већем плусу у динарима.

„Картицу користим за плаћање на интернету. Девизним делом плаћам редовно два рачуна, а све време мислим да ми се Глово наплаћује са динарског дела.

„Та картица има заједнички лимит задужења и у девизама и у динарима, међутим, да бих надокнадила то задужење, за динарски део морам да уплатим у динарима, за део у еврима морам да платим евре", прича Марија.

Пошто јој Глово шаље рачун у динарима, банци је уплаћивала динаре, мислећи да тиме покрива трошкове наруџбина преко ове апликације.

Тако јој је новац који је уплаћивала у динарима остајао на рачуну, док је, због наплате апликације у еврима, дуг на том делу рачуна бивао све виши.

„У изводу сам онда видела да је обрачунска валута за Глово у еврима.

„Звала сам банку да ми објасне о чему се ради, јер ништа нема смисла. Рекли су ми да је у питању Глово, да они раде код стране банке и да се у мојој банци раздужују у еврима", прича Марија за ББЦ на српском.

У последњих неколико месеци имала је неколико поруџбина и све су, каже, извршене у еврима.

ББЦ није одговоран са садржај треће стране

Погледајте и причу о узбекистанским достављачима у Србији

За разлику од Марије, Миљану су са истог рачуна услуге некада наплаћиване у динарима, а некада у еврима.

„Од фебруара до данас књижено ми је седам трансакција у еврима, а имао сам и наплате у динарима.

„То сам видео по кодовима трансакције.

„Банка ми је потврдила да су трансакције које су књижене у динарима, дошле са постерминала који је регистован за Србију, а да су оне које су књижене у еврима, дошле са постерминала који је регистрован за иностранство.

„Као када купујете нешто на интернету на иностраном сајту", прича Танић.

Међутим, овде није реч о куповини у иностранству.

Глово технолоџи (Glovoapp Technology d.o.o.) ћерка је фирма матичне компаније из Шпаније и регистрована је у Србији као друштво с ограниченом одговорношћу.

Како за ББЦ на српском објашњавају у Народној банци Србије, не постоји законски основ да Глово за услуге које пружа резидентима у Републици Србији врши наплату у девизама.

За овакве прекршаје правном лицу може се изрећи новчана казна у распону од 100.000 до 2.000.000 динара, а одговорном лицу од 5.000 до 150.000 динара.

ББЦ новинари нису успели да добију званичан коментар из банака у којима Марија и Миљан имају рачуне.

У неким банкама, попут ОТП, задужење девизног рачуна је могуће, уколико нема довољно средстава на динарском.

Како у писаном одговору за ББЦ објашњавају, Глово апликација задужује картицу корисника која је регистрована у тој апликацији.

Ако је то картица која је издата у Србији „онда се задужење врши онако како то определи банка издаваоца, што у случају ОТП банке Србија значи да за картице која је издала ОТП банка задужење се врши са динарског рачуна, а ако нема довољно средстава на динарском, задужује се девизни", наводе.

Ни Марија ни Миљан нису корисници ове банке, а тврде да су на динарским рачунима имали средстава.

Како је због грешке у Глово апликацији прекршен Закон о девизном пословању?

Према Закону о девизном пословању, наплата за услуге доставе хране у Србији може се вршити искључиво у динарима.

Из Народне банке Србије, која је задужена за надгледање платног промета, за ББЦ на српском су рекли да је „чланом 34. Закона о девизном пословању прописано као правило да се плаћања, наплаћивање и пренос између резидената и између резидената и нерезидената у Републици врши у динарима, осим у случајевима који су експлицитно прописани овим чланом закона када се могу вршити и у девизама".

„Имајући у виду да су корисници указали да је Глово вршио наплате за услугу доставе хране која се пружа у Републици Србији и у еврима, указујемо да је овакво поступање супротно наведеном члану Закону о девизном пословању", наводе у НБС.

Ово није једини случај да достављачи хране наплату врше у иностраној валути, кажу у НБС.

Током 2020. године та институција је извршила контроле девизног пословања више фирми које се баве доставом хране и тада је утврђено да су вршили наплате у девизама, преко страних пружалаца платних услуга, речено је из НБС.

То је, наводе, „супротно одредбама Закона о девизном пословању и Закона о платним услугама и против тих фирми су поднети захтеви за покретање прекршајних поступака надлежном суду, а прекршајни поступци су у току".

Бранимир Ђуровић, директор фирме Глово у Србији, за ББЦ на српском каже да су по налогу НБС јуна 2020. прешли на локални сервис за наплату.

Пре тога су им се, каже, јављали клијенти којима је новац скидан са девизног рачуна и у страној валути.

„Нисам упознат да је од јуна прошле године, када смо прешли на локални сервис, било оваквих случајева.

„Клијенти који имају проблем, могу да нам се обрате, како бисмо утврдили шта се догодило", каже Ђуровић.

У међувремену, стигао је и одговор из седишта компаније у Барселони у коме за ББЦ на српском наводе да је у питању техничка грешка.

„Извињавамо се корисницима који су погођени погрешно обрађеним уплатама.

„То је резултат техничке погрешне конфигурације која је довела до тога да се мали број трансакција усмери преко међународних платформи за плаћање", наведено у писменом одговору компаније.

Из Народне банке напомињу да код оваквих сервиса, који послују на више тржишта, може доћи до проблема са самом апликацијом - било да „корисник иницира трансакцију избором неке друге земље" у самом програму, па да „трансакција буде прослеђена иностраном прихватиоцу" или да до грешке дође због „техничког проблема на апликацији".

„У том случају, издавалац платне картице ће добити трансакцију која је извршена у иностранству и као такву је процесирати, односно задужити корисника и извршити наплату у складу са уговором који имају за плаћање платном картицом у иностранству", објашњавају у писаном одговору у Народној банци Србије.

Треба имати у виду, додају, да „ни банка корисника ни банка трговца не могу да утичу на то како ће трговац извршити наплату услуга коју пружа на интернету, односно да ли ће одређену услугу наплатити као домаћи трговац или као страни трговац, а што за последицу има и то да ли се трансакција врши и обрађује у динарима или у еврима".

„Трговац (у конкретном случају Глово) је одговоран за примену прописа, имајући у виду да се у овом случају поред услуге доставе, најчешће истовремено плаћа и сам производ који се доставља, а који продају домаћи трговци", наводе у писаном одговору из НБС.

Компанија Глово регистрована је у Агенцији за привредне регистре за консултантске делатности у области информационе технологије.

То, ипак, не значи да је наплату могуће вршити у девизама, према Закону о девизном пословању, објашњавају из НБС.

„С тим у вези, не постоји законски основ да Глово за услуге које пружа резидентима у Републици Србији врши наплату у девизама, укључујући и услуге за које је регистрован у АПР-у", додају.

Шта могу да ураде оштећени корисници?

Корисници који су имали овакав проблем, могу да се обрате Народној банци Србије, која ће, како се наводи у одговору достављеном ББЦ-ју, „предузети све неопходне радње да обезбеди поштовање прописа и заштиту потрошача, а у циљу заштите финансијског система Републике Србије".

У компанији Глово у Београду такође кажу да оштећени клијенти могу да им се јаве како би решили проблем.

Из матичне компаније у Шпанији наводе да раде на отклањању проблема.

„Желели бисмо да уверимо наше кориснике да смо предузели кораке да одмах поправимо ову ситуацију", пише у одговору достављеном ББЦ-ју.

Корисници са којима су ББЦ новинари разговарали наводе да им је са рачуна скинут износ који је и наведен у динарима приликом поруџбине, односно да нису оштећени због курсне разлике.

Дејан Гавриловић из организације потрошача Ефектива каже за ББЦ да у случају да је корисницима наплаћен већи износ због курсне разлике, имају право да се жале по основу Закона о заштити потрошача.

„Из угла заштите потрошача, ако му је речено да кошта 200 динара и скинуто му је 200 динара, то је то.

„Битно је да је наплаћено како треба и да је скинуто како треба.

„Ако је скинуто више, онда има право на надокнаду штете и повраћај новца", каже Гавриловић.

Како апликација функционише?

Апликација Глово повезује „понуду града" и курирске службе, објашњава Ђуровић, директор компаније у Србији.

Корисници преко апликације могу да поруче производ из малопродајног објекта или ресторана и да очекују курира у наредних пола сата.

Плаћање се може вршити на лицу места у готовини или безготовински преко апликације.

Када корисник изабере безготовинско плаћање, региструје картицу и приликом наплате добија обавештење о износу у динарима.

У Народној банци Србије кажу да на тржишту Србије постоји шест банака које пружају платну услугу прихватања платних картица на интернету.

„Према расположивим информацијама, пружалац те платне услуге за Глово је домаћи прихватилац који може да пружа услуге у Републици Србији сагласно важећим прописима", наводе.

Глово је апликација која послује у 23 земље и има 3,7 милиона корисника, наведено је на њиховом сајту.

Погледајте и причу о новим ресторанима отвореним у доба короне

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]