Србија: Двоструко више сиромашних, „сналази се ко како уме и може"

На омањој дрвеној столици, тик уз поређане гајбице разноврсног поврћа и тек убраног цвећа, седи стара жена набораног лица.

Има 80 година и готово свакодневно долази на малу пијацу једног београдског насеља, како би зарадила додатни новац, јер јој је пензија око 17.000 динара.

„Много се мучимо. Не можеш ништа.

„Све је поскупело, издаје снага, али шта ћеш - мораш", каже Ружица Латинковић за ББЦ на српском.

Сваки осми становник Србије располаже са мање од 12.000 динара на месечном нивоу, што је двоструко више него 2022. године, према последњем истраживању Дечијег фонда Уједињених нација (УНИЦЕФ).

Ових нешто више од 800.000 људи спада у групу апсолутно сиромашних, што значи да не могу да задовоље животне основне потребе, немају одговарајуће стамбене услове и приступ социјалној заштити, здравственим, образовним и комуналним услугама и не могу да се запосле.

Иако је претходних година забележен пад броја апсолутно сиромашних, трећина становника у Србији тешко „спаја крај са крајем", наведено је у истраживању Републичког завода за статистику (РЗС).

„Због ситуације у Украјини, скочиле су цене хране и енергената, тачно оно што најсиромашнији слојеви становништва највише и користе.

„То је један од разлога што су људи код нас највише склизнули у сиромаштво", објашњава економисткиња Лидија Кузманов за ББЦ на српском.

Извештај Уједињених нација Људска цена неактивности: сиромаштво, социјална заштита и враћање дугова показује да је 2023. године 165 милиона људи живело са нешто мање од 3,65 долара дневно (396,71 динара).

Десет одсто светског становништва или 700 милиона људи живи у екстремном сиромаштву са мање од два долара дневно (206,51 динара).

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

'Да станем не могу, од чега бих онда живела'

Ружица је некада имала тезгу на пијаци, али више не може да плаћа закуп, јер ни продаја није као некада.

„Пола производа бацимо, слабо купују, а да станем не могу - од чега бих онда живела?", слеже раменима ова пензионерка.

„Колико дана човек може да преживи у Србији са 17.000 динара?", питам је.

„Мало", одговара брзо.

„Мораш да једеш нешто, а све је поскупело, а ту је и струја, вода. Не остане ти динар", наставља она.

Минимална потрошачка корпа, у којој око половине трошкова одлази на храну и безалкохолна пића, коштала је 52.775,41 динара у јануару 2024. године.

Потрошачке цене у поређењу са истим месецом претходне године повећане су за 6,4 одсто.

Број људи који живи у ризику од сиромаштва смањује се у свим групацијама осим код старијег становништва, а у 2022. та стопа била је 22,6 одсто, што је за три одсто више него годину пре, подаци су РЗС-а.

У најугроженије групе спадају и млади између 18 и 24 године.

Стопа ризика од сиромаштва односи се на то колики су месечни приходи домаћинства и да ли прелазе неопходан праг.

Код једночланих домаћинстава, тај праг износи 26.509 динара, док је код четворочланих породица нешто виши од 55.500 динара.

Краткорочне мере

Руској инвазији на Украјину претходила је пандемија ковида-19, која је донекле, према неким истраживањима, погоршала квалитет живота угрожених група.

Ипак, број апсолутно сиромашних 2020. године био је нижи за око 35,000 у односу на 2019. годину.

„Ми смо тада имали једнократну новчану помоћ, ад хок мере, које јесу краткорочно 'угасиле пожар' и стопа сиромаштва заиста није расла.

„Гледајући дугорочно, ефикасност је изостала", каже економисткиња Лидија Кузманов.

Пандемија је највише утицала на живот најрањивијих група људи у Србији: старијих од 65 година, младих до 24 године и Рома, између осталих.

Око 42 одсто старијих, током пандемије куповало је само основне намирнице, показује истраживање о утицају вируса ковид-19 на положај осетљивих група Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва.

Четвртина њих куповала је и мање количине и јефтиније производе.

Највећи проблем онима који нису могли да измире неопходне издатке били су рачуни за комуналије.

Више од 56 одсто домаћинстава у којима живе млади узраста од 15 до 30 година је осетило погоршање у приходима током пандемије, показује истраживање урађено на територији Крушевца и Трстеника, места у Централној Србији.

Од око 200 ромских породица које су учествовале у истраживању, трећина је имала проблема са приходима и измиривањем редовних обавеза.

У овим истраживањима, скоро 60 одсто ромских породица, 40 одсто младих и скоро половина старијих је финансијска давања државе у протекле две године окарактерисало као адекватне.

'Некада је 1.000 динара било нешто'

На повећане цене хране и комуналија жали се и Анишора Маглов, пензионерка из Банатског Новог Села код Панчева, надомак Београда.

„Некада је хиљаду динара било нешто, могло је нешто и да се купи, а сада та сума не значи ништа.

„Само кафа од 250 грама кошта више од 350 динара", каже она за ББЦ на српском.

„Поскупели су и енергенти, то је тек друга прича", додаје.

Када је пре десет година отишла у пензију, први чек јој био на 18.000 динара.

Жалила се, али безуспешно.

Деценију касније, прима двоструко већу пензију, али је у међувремену и све друго поскупело.

Ако су цене и остале исте, смањила се грамажа производа, примећује она.

„Уместо пола килограма, добијеш 400 грама.

„Неко то и не уочава, а многи се вероватно воде и 'ако нема боље, дај шта даш', сналази се ко како уме и може", додаје у телефонском разговору.

Највећи удео у личној потрошњи домаћинстава чине издаци за храну и безалкохолна пића, око 36 одсто, док се на здравље најмање троши, свега 4,4 одсто, подаци су РЗС-а.

У Србији живи око 1,6 милиона пензионера, а чак милион прима мање од 45.739 динара, колико је просечна пензија.

Минималну пензију прима до 240.000 пензионера, а у марту 2024. износила је око 19.785 динара за пољопривреднике и око 20.494 динара за остале осигуранике.

'Стопа се само повећава'

Србија и даље нема Стратегију за смањење сиромаштва, јер је последња истекла 2015, али је у фебруару 2021. усвојен Закон о социјалној карти.

Поједини стручњаци и невладине организације тврди да компјутерски алгоритам донoси одлуку о томе ко ће добити помоћ, а ко не, због чега се дешава да новац буде укинут онима којима је потребна.

Из Министарства рада кажу да регистар само тачно и ажурно прикупља податке, а да одлуку доноси социјални радник.

Невладин сектор процењује да је због примене новог закона 28.000 људи остало без социјалне помоћи.

Из Министарства рада не споре да су поједини изгубили ово право, али наглашавају да се ради о случајевима у којима су постојале злоупотребе.

Oко 176.000 корисника социјалне новчане помоћи у Србији од априла 2023. године прима 11.122 динара.

Више о социјалним картама и да ли је компјутерски алгоритам прогутао хиљаде најсиромашнијих у Србији, прочитајте овде.

Нешто мање од половине људи, 48 одсто, каже да има тешкоће да „споји крај са крајем" сваког месеца, показују подаци о стопи субјективног сиромаштва РЗС-а.

Око 12 одсто каже да „веома тешко" изгура месец, а трећина наводи да „тешко" успева да покрије месечне трошкове.

Нешто више од осам одсто „прилично лако" покрива месечне издатке.

„Један од циљева одрживог развоја је да се сиромаштво искорени до 2030. године.

„Ближимо се тој години, а стопа се само повећава", каже економисткиња Кузманов.

Сиромаштво и Западни Балкан

Стопа сиромаштва у Албанији износи 34,2 одсто, подаци су Светске банке.

Број људи у Северној Македонији који је у 2020. живео испод границе сиромаштва је око 450.000, што је око 21 одсто укупног становништва.

У Црној Гори, држави са нешто више од 600.000 становника, сваки трећи становник се лишава основних животних потреба, а више од 45.800 деце живи испод границе ризика од сиромаштва.

Свако шесто домаћинство у Босни и Херцеговини је сиромашно, 15 одсто људи живи у апсолутном сиромаштву, док је половина становништва на рубу сиромаштва, подаци су Уједињених нација.

У ризику од сиромаштва или у сиромаштву у Хрватској 2021. био је сваки пети становник.

Погледајте и ову причу

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]