Каква су овлашћења америчких председника за помиловање и како их користе

Амерички председник Џозеф Бајден завршава председнички мандат помиловањем више од 60 људи, међу којима и његовог сина Хантера.

Бајден у томе није усамљен.

Председници пре њега знали су да одобре помиловање не само да би криминалцима дали другу шансу, већ и да би заштитили људе који су им блиски.

И док се Доналд Трамп спрема да се врати у Белу кућу, он је наговестио да ће један од његових првих чинова бити да помилује осуђене у вези са нападом на амерички Конгрес у јануару 2021. године, мада је његов потпредседник Џеј Ди Венс у међувремену ублажио ту изјаву.

Овлашћења председника да помилује уписана су у амерички Устав и веома су широка у поређењу са онима других шефова држава у свету.

Каква су овлашћења америчког председника за помиловање?

Она су дефинисана у Параграфу 2, члану 2 америчког Устава, према којем председник „има овлашћење да укида казне и издаје помиловања за прекршаје против Сједињених Америчких Држава, сем у случајевима опозива."

Председници могу да помилују људе који су прекршили федералне и војне законе, али не и законе савезних држава.

Ова овлашћења проистекла су из „прерогатива милости" који су користили енглески монарси.

Понекад би монарси издавали помиловања појединцима да би били милостиви, а понекад су нудили општа помиловања групама како би умирили народни устанак.

„Колонијални гувернери користили су прерогативе милости у име британског краља у Америци пре независности, тако да је то већ постојало као право за тамошње људе", каже Ајван Морган, професор америчке историје на Универзитетском колеџу у Лондону.

„Очеви америчке нације сматрали су да он треба да се задржи."

Док је израђиван нацрт америчког Устава, повела се расправа око тога да ли помиловања треба да издаје председник или Конгрес.

Александар Хамилтон, први амерички министар финансија, убедио је колеге да је председник тај који треба да има то овлашћење.

У збирци есеја написаној у колаборацији - Федералистички списи - он је написао да „један човек делује као подобнији удељитељ милости владе, него група људи".

Навео је и да би председници могли да издају помиловања брзо како би помогли у умиривању народних устанака, док би Конгресу за то требало много више времена.

„Спори процес окупљања законодаваца, или неког њиховог огранка, зарад обезбеђивања њиховог одобрења неке мере, често би представљао могућност да се пропусти златна прилика", написао је он.

Како су председници користили овлашћење за помиловање?

Прва помиловања одобрио је Џорџ Вашингтон, први амерички председник, и учинио је то да би смирио политичку кризу.

Он је ослободио двојицу људи осуђених за издају зато што су учествовали у Виски побуни из 1794. године.

Био је то устанак против новог пореза на дестиловани алкохол.

Ендрју Џонсон је 1868. године помиловао председника Конфедеративних држава Џеферсона Дејвиса и друге који су се противили Унији у грађанском рату.

Можда најконтроверзнија употреба овог овлашћења била је кад је Џералд Форд 1974. године помиловао претходника Ричарда Никсона, након што је овај поднео оставку, за било које злочине које је могао да почини у вези са афером Вотергејт.

Форд је изјавио да је то учинио да би залечио нацију.

„Овај пут су председничка овлашћења била употребљена да би се помиловао неко за злочине које је могао да почини уместо за злочине за које је осуђен", каже професор Морган.

„То је значило да никад не можемо да сазнамо зашто је Никсон стварно био крив."

Председник Бил Клинтон помиловао је 2001. његовог полубрата Роџера Клинтона за прекршај у вези са кокаином из 1985. године.

Клинтон је помиловао и бизнисмена Марка Рича траженог у САД због преваре, утаје пореза и илегалне трговине.

Обзнанио је помиловање након што је Ричова супруга донирала позамашну суму новца његовој председничкој библиотеци.

Клинтон је касније рекао да је зажалио због тог помиловања, али је негирао да је поклон утицао на његову одлуку.

Током његовог првог председничког мандата, Доналд Трамп је помиловао Чарлса Кушнера, оца његовог зета, осуђеног због пореских прекршаја.

Такође је помиловао политичке савезнике као што су Стив Бенон, Пол Манафорст и Роџер Стоун, који су осуђени за разне прекршаје.

У децембру 2024. године, Џозеф Бајден је помиловао властитог сина Хантера док је овај ишчекивао пресуде у два случаја - у једном за лагање о коришћењу дрога док је куповао пиштољ, а други пут за пореске прекршаје.

Подсетивши на Фордово помиловање Никсона, ово помиловање је такође дало Хантеру имунитет од било каквих будућих оптужница за прекршаје које је могао да почини уназад све до почетка 2014. године.

„Деловање председника из личног интереса свакако је много видљивије него што је било некада.

„Аутори америчког Устава сматрали су да се подразумева да је забрањено деловање из личног интереса.

„Можда је током година дошло до ерозије политичке норме", каже Ендрју Новак, доцент права на Универзитету Џорџ Мејсон у Вашингтону.

Каква су овлашћења за помиловање у САД у поређењу са другим земљама?

Многе државе света имају законе који омогућавају онима на власти да надгласају судове и донесу одлуку о милости, каже доктор Новак.

„У око две трећине земаља којима сам се бавио, њихов устав омогућава председницима да одобре помиловање само осуђеним криминалцима. Они спречавају помиловање за пресуде пре него што су се оне десиле", каже она.

То је у великом контрасту са САД, у којима су председници додељивали помиловање као штит од будућих кривичних гоњења.

„Постоји и светски тренд слања помиловања на одобрење неких секундарних актера", каже он.

„Уобичајено је за савете или одборе да дају препоруке."

У земљама као што је Индија, председник одобрава помиловања на савет кабинета министара земље, а та помиловања могу понекад бити подложна судској потврди.

У Великој Британији, моћ краљевског помиловања сада је делегирана министрима владе, као што је министар правде.

Комисија за ревизију кривичних случајева (ЦЦРЦ) основана је 1997. године да би преиспитала могуће повреде правде, на које потом могу да се уложе жалбе.

Како су амерички председници мењали употребу овлашћења за помиловање?

Од 1789. године, стандардна пракса у САД била је да државни тужилац и државни секретар саставе списак људи који заслужују да буду помиловани и да га потом проследе председнику на одобрење.

Од 1894. године, овај посао је обављао Правобранилац за помиловања.

Међутим, у протеклом веку председници би помиловали мање обичних криминалаца по савету правобраниоца за помиловања.

Френклин Д. Рузвелт је одобрио 2.819 помиловања између 1933. и 1945. године.

Хари Труман је одобрио 1.913 помиловања између 1945. и 1953. године.

Џорџ ХВ. Буш је одобрио свега 74 помиловања током његовог мандата 1989-93.

Од 2009. до 2017. године, Барак Обама је одобрио 212 помиловања.

Доналд Трамп је одобрио 143 помиловања између 2017. и 2021. године.

Закључно са 13. јануаром 2025, Џозеф Бајден је помиловао свега 65 људи.

Доктор Новак каже да су, иако су председници као што су Бил Клинтон, Џо Бајден и Доналд Трамп одобрили мање помиловања, били су склонији да их доделе ближим познаницима.

„Волео бих кад би председници више користили помиловање да би указали милост обичним криминалцима, уместо властитим пријатељима и породици.

„Има много случајева неправде који се само гомилају, а ово овлашћење би могло боље да се искористи", каже он.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]