Економија и Србија: Ко су енергетски сиромашни становници

У дотрајалој пећи коју је одавно требало заменити, горе сирова дрва, а задимљена просторија и даље није довољно топла.

Породица зарађује месечно у просеку мање од минималца. Рачуне плаћају тако што додатно режу остале животне трошкове.

Овако изгледа живот у енергетском сиромаштву.

„Енергетски сиромашни становници нису у могућности да себи обезбеде довољну топлину у домаћинству нити да покрију трошкове потребних енергената, већ морају, што би се у народу рекло, да одвајају од уста да би загрејали животни простор", каже Александар Мацура из РЕС фондације за ББЦ на српском.

Довољно топао дом не може да приушти око десет одсто домаћинстава у Србији, док четвртина не може редовно да плаћа рачуне за комуналне услуге, пре свега струју, грејање, гас и воду, подаци су публикације Све што сте хтели да знате о енергетском сиромаштву РЕС фондације.

Процене су да 50 милиона домаћинстава у Европској унији нема приступ основним комуналним услугама, док је рат у Украјини, који траје већ седам месеци, изазвао велики раст трошкова живота у свету.

Главни енергенти у Србији, попут угља, дрва и струје су поскупели у последњих годину дана.

У сарадњи са Светском банком, власти Србије су процениле да ће око 200.000 домаћинстава ове године имати статус енергетски угроженог купца.

Последице енергетског сиромаштва су многобројне, од повећаног броја смртних случајева током зиме и здравствених проблема као што су прехлада, кардиоваскуларне и респираторне болести до проблема менталног здравља као што су анксиозност, стрес и депресија, каже Рената Слабе Еркер са Института за економска истраживања у Љубљани за ББЦ на српском.

Ратови, здравствене и економске кризе утичу на ментално здравље људи. Дешавања у свету протеклих неколико година директно су утицала на наш свакодневни живот, најчешће кроз раст трошкова и поскупљења.

ББЦ жели да исприча вашу причу: Како поскупљења утичу на ваше ментално здравље? Колико људи зависи од ваших примања и како се осећате када погледате у новчаник на крају месеца? Осећате ли стрес због све виших цена и како се носите са тим притиском?

Опишите нам ваша искуства попуњавањем формулара на ОВОМ ЛИНКУ, а наши новинари ће вам се убрзо јавити.

Ко је енергетски сиромашан?

Влада Србије дефинисала је појам енергетског сиромаштва крајем 2021.

„То је стање у којем домаћинство нема на располагању довољно могућности да обезбеди потребну количину енергије која је неопходна за здрав и достојанствен живот и то на начин који не угрожава друге основне животне потребе домаћинства или шире заједнице".

Према важећој Уредби Владе Србије, главни критеријуми за стицање статуса енергетски угроженог купца су: укупни приходи домаћинстава, број чланова домаћинства и имовно стање.

Овакав статус тренутно имају двочлане породице са месечним приходима мањим од 22.000 динара или трочлане са примањима мањим од 28.000.

Породице са четири и пет чланова спадају у ову категорију уколико имају мање од 29.994 динара, а са шест и више чланова уколико је њихов месечни буџет 37.719 динара.

Према уредби, сиромашни потрошачи у Србији имају право на умањење рачуна за струју, тако што одређену количину електричне енергије добијају бесплатно.

Из Министарства енергетике су током лета 2022. најавили измену Уредбе, по којој би биле подигнуте границе за месечне приходе, па би право на бесплатне киловате могло да добије два и по пута више домаћинстава.

Измењена уредба, међутим, још није усвојена, а струја је од 1. септембра скупља за 8,3 одсто.

Зоран Илић, помоћник министра за енергетику, рекао најавио је у марту да је предложена и измена уредбе која би обухватала још један критеријум - здравствени.

„Ако имате члана домаћинства који мора стално да буде на апаратима, дакле неопходна му је електрична енергија за одржање живота, таквом домаћинству, без обзира на материјални статус, ако се стекну услови, на пример због неплаћања рачуна, Електродистрибуција не би искључивала струју", рекао је тада Илић за РТС.

Минимална зарада у Србији тренутно је 35 хиљада динара, а министар финансија Синиша Мали најавио је да ће од 1. јануара 2023. бити 40.020 динара.

Цена енергетског сиромаштва: виши рачуни и загађење

Мацура каже да би, поред прихода, требало узети у обзир и друге параметре како би се заиста утврдио број енергетско сиромашних домаћинстава, као што су ефикасност грејних уређаја, врста огрева и загађење ком је домаћинство изложено због грејања.

Истраживање фондације из 2020. показује и да се социјално угрожена домаћинства греју старим, неефикасним уређајима, због чега троше знатно више енергената како би угрејали просторије, јер немају довољно новца да их замене.

Енергетски угрожена домаћинства за грејање углавном користе индивидуална ложишта на чврста горива - угаљ и дрво - али је и њихова цена ове године знатно скочила.

Тако је у мају објављено да је угаљ поскупео за 82 одсто у односу на прошлу годину.

Цена дрва је удвостручена, а пелет се тешко или уопште не може наћи, о чему је ББЦ раније писао.

Ложење сировог дрвета доводи до повећања емисија дима и других штетних материја, просторије у којима се ложи су задимљене и смањено је емитовање топлоте, наводи се у публикацији РЕС фондације.

Сирово дрво садржи више од 50 одсто влаге, док је та количина код сувог дрвета двоструко мања.

Због пораста цена енергената све више људи одлучује да се греју на струју.

Иако је и овај енергент поскупео, кућни буџет то још не осећа, каже Марко Јанушевић, директор јавног предузећа Топлана Прибој.

„Струја је поскупела десет одсто, али ми плаћамо десет пута мање у односу на реалну цену која је на тржишту, јер држава и даље одржава субвенционисану цену", навео је за ББЦ на српском.

У Прибоју, југозападној општини Србије, уз границу са Црном Гором, живи око 30.000 људи, према званичним подацима.

Пре само пет година, пет одсто становника грејало се на струју, а овогодишњи резултати анкете локалне самоуправе показују да се за овај начин грејања одлучује више од 20 одсто, каже Јанушевић.

Последњих неколико недеља све су учесталији и апели званичника за штедњом електричне енергије.

Пораст цена енергената довешће и до пораста загађења, сматра Мирјана Јовановић, програмска директорка Београдске отворене школе.

„Не можете неком ко нема новца да купи шпорет са еколошким карактеристикама, нити да замени столарију у кући да наредите да штеди и да се не греје.

„Грејаће се оним што им је доступно, отићи ће до бувљака купиће џак обуће или комаде старог намештаја и то ће ложити, јер неће моћи да приуште угаљ", рекла је Јовановић на трибини одржаној у главном граду Србије.

Индивидуална ложишта су трећи највећи загађивач ваздуха, после саобраћаја и великих енергетских постројења попут термоелектрана, рекла је раније Зорана Михајловић, доскорашња министарка рударства и енергетике Србије.

Њих у Србији има око 1,2 милиона, а за сагоревање користе и угаљ и мазут, а неретко и гуме и пластику.

Михајловић је тада најавила да ће у новим законима бити забрањено да се за ложење користе гума и пластика.

Могућа решења

За ефикасно решавање проблема, треба најпре кренути од ниске енергетске ефикасности и високих цена енергије, али се позабавити и социјалним питањима као што је немогућност домаћинстава да плате комуналне рачуне, каже Рената Слабе Еркер са Института за економска истраживања у Љубљани.

„Потребне су нам краткорочне мере за гашење проблема тако што ће се обезбедити енергетски ваучери за угрожене групе, али и дугорочне мере које се односе на побољшање енергетске ефикасности домова попут субвенција за енергетску обнову зграда", додаје.

У Србији је усвојен програм унапређења енергетске ефикасности у домаћинствима у оквиру ког је држава градовима и општинама доделила две милијарде динара за 2022.

Средства су намењена за замену столарије, уградњу изолације, инсталирање котлова и пећи на чистија горива у индивидуалним ложиштима, као и за уградњу соларних колектора и соларних панела.

Београђани су се пријављивали за субвенције у свим градским општинама осим Новог Београда, Раковице и Сопота, док је у претходном, пилот-пројекту, град средства доделио само Палилули.

У градовима са више општина - попут Новог Сада, Ниша, Крагујевца и Ужица - субвенције одобрава градска управа.

Ове године, највише новца добио је град Чачак ком је додељено скоро 45 милиона динара.

Домаћинства се могу пријавити за субвенције када општина или град објаве позив, што је ове године било почетком фебруара.

Међутим, Мирјана Јовановић указује да ни ове мере не помажу енергетски сиромашним потрошачима, јер субвенције покривају половину трошкова.

„Дакле, ако имате месечни приход од 16.000 динара, тешко да можете одвојити новац да доплатите остатак санације", додаје Мирјана Јовановић.

Прошле године, буџет општине Прибој за субвенције индивидуалних ложишта и санацију објеката био је пет милиона динара - два милиона доделила им је локална самоуправа, а три милиона Министарство за заштиту животне средине.

Део новца усмерили су социјално угроженим породицама у чему им је помогао Центар за социјални рад.

„Они су имали податке коме је новац најпотребнији тако да је 15 породица добило потпуно нова ложишта", каже Јанушевић за ББЦ на српском.

Остатак новца распоредили су на 61 домаћинство које се пријавило за субвенције.

У том случају, део трошкова покрила је општина, а део заинтересовани становници.

„Ако је неко трошио шест метара дрва, са новим уређајем то ће бити двоструко мање и то је суштина уштеде - да дупло мање купујете.

„Друга позитивна промена јесте да је у том делу града где су се мењала ложишта дошло до смањења загађења ваздуха", каже директор Топлане у Прибоју.

Кризе које су погодиле свет 2022. године

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]