Балкан и културно наслеђе: Шабачки Дом ЈНА и археолошко налазиште у Драчу на листи угрожене европске баштине

Шабачки Дом Југословенске народне армије (ЈНА) и античка лука у албанском граду Драчу, нашли су се у ужем избору овогодишње листе угрожене европске баштине.

Зграда дома некадашње војске СФР Југославије је у центру Шапца и од њене изградње 1962. деценијама је била стециште многих културних збивања и важно место окупљања Шапчана.

Међутим, зграда је годинама напуштена и „стоји као уклета", како су писали медији.

„Кад је подигнута, у тадашњој штампи је писало да ће то постати 'најрепрезентативнија установа културе у граду' и по сведочењу савременика, то је и био.

„Наш чувени панкер Иван Глишић је причао да, када нису могли из политичких разлога да свирају на другим местима, у Дому ЈНА су имали отворена врата", каже Марко Гавриловић, архитекта из Шапца који је покренуо иницијативу да се заштити овај споменик културе, за ББЦ на српском.

Листу од 11 угрожених локалитета у Европи објавила је невладина организација Европа Ностра, која се бави заштитом културног и природног наслеђа, као и Институт Европске инвестиционе банке.

У априлу ће одабрати седам најугроженијих.

Напуштена зграда са шабачких разгледница

Током протеклих пола века, у шабачком Дому ЈНА наступали су велики југословенски поп и рок бендови попут Индекса, Бијелог дугмета, Екатерине велике, ту је био и биоскоп, сала за јавне дискусије, а касније ресторан за прославе рођендана и свадбе.

„Гоблини (позната шабачка панк група) су ту држали књижевне вечери, било је многих дешавања", каже Гавриловић, додајући да бројне генерације Шапчана вежу лепе успомене за Дом ЈНА.

Као момак је тамо ишао на регрутацију за војску, али и на прославу пунолетства његовог друга.

Зграда је спој западноевропских утицаја и југословенске архитектуре и деценијама је била на разгледницама из Шапца.

Унутра је била и куглана, столови за билијар, стони тенис, као и библиотека са читаоницом.

Почетком 2000-их, Дом ЈНА је затворен, а 2008. овај војни објекат је продат локалним властима, које немају јасну одлуку шта ће са њим, сугерише саопштење организације Европа Ностра.

Главна претња сада је потенцијално уништење Дома ЈНА, у случају да га градски челници продају приватном инвеститору, саопштила је Европа Ностра.

„У случају приватног власништва, постоји опасност да ће напори за очување бити занемарени и да ће локација бити искоришћена како би се изградио други објекат, комерцијалне или стамбене намене, што би довело до непоправљивог губитка за културну историју Шапца", наводи се у саопштењу.

Потребно је без одлагања убедити градске власти да зграду обнове и на тај начин очувају њену културну и историјску важност, додаје се.

Објекат је из године у годину пропадао - разбијени су прозори, подови су оштећени, а изнутра је однето све што је вредело од намештаја до инсталација, каже Гавриловић.

Зграда је у процедури заштите као културни споменик, а 2019. је град одустао од продаје и издвајан је новац за обнову, додаје Гавриловић који је о Дому ЈНА писао и научни рад.

Уверен је да објекат није толико девастиран да захтева огромна улагања и да би се Граду исплатило да га поново отвори, ако буде постојала политичка воља.

„То је врло квалитетна градња и штета би било да даље пропада", каже Гавриловић.

Угрожено археолошко наслеђе у луци Драч

Од 11 угрожених локалитета, на Балкану је и албанска лука Драч на Јадрану, важно чвориште на раскрсници путева још од времена античких Грка, Римљана и Илира.

Грци су га звали Епидамнос, а Римљани Дирахијум, те Драч чува вековима старо археолошко наслеђе.

На налазишту Мурет е Портес и сад се налази зид дугачак 62 метра и торањ из римског доба, а воде до древне луке Порто Романо која је служила као један од најважнијих трговачких путева више од 2000 година.

Данас се у непосредној близини гради модерна лука, а кранови и грађевински радови прете да угрозе археолошко наслеђе од европског значај, јер је већ порушен један део одбрамбеног зида.

„Ерозијом и пропадањем како природним дешавањима, тако и поступцима човека, овај споменик је тренутно тешко оштећен.

„Становници ових подручја су протестовали због проширења луке угљоводоника - која ради од 2015. - и угрожава њихове заједнице", наводи се на сајту Европа Ностре.

Изградња нове теретне луке у Драчу, која би требало да постане важно стратешко и трговинско чвориште Западног Балкана, представља 390 милиона вредан пројекат Владе Албаније, како су саопштили званичници, а преноси Косово онлјан.

Локална организација Амфора центар покренула је иницијативу да се ово важно место заштити, како би подстакла владу и европске власти у области културе да делују, јер је антички споменик делимично порушен и у опасности да потпуно нестане.

„Симболични део на коме је некада стајала капија порушен је током радова на изградњи нове луке угљоводоника, али је могуће обновити кулу од утврђења, линију зида и споменик.

„Ово су једини трагови утврђења на северу града Драча, а ако антички споменик буде потпуно уништен, на овом простору неће остати доказа о археолошком наслеђу", каже у писаном одговору Гери Емири, извршни директор Амфора центра за ББЦ на српском.

Која су још места у ужем избору?

Одабрана места наслеђа угрожена су девастацијом, неодговарајућим интервенцијама, разорним утицајем природних катастрофа, небригом или недостатком финансирања, саопштила је Европа Ностра.

„Објављивањем листе, желимо да пренесемо снажну поруку солидарности и подршке активистима и локалним заједницама који су дубоко посвећени очувању ових места.

„Европско наслеђе мора да буде сачувано не само као сведочанство наше заједничке прошлости, већ и као катализатор одрживе и мирне будућности", поручио је Херман Парцингер, извршни председник ове организације.

Многи локалитети са Балкана нашли су се на њиховим листама протеклих година и од тога су имали практичне користи.

Међу њима су били синагога у Суботици, београдски Калемегдан, гробље Мирогој у Загребу, манастир Високи Дечани на Косову, зграда скопске Главне поште, острво Свети Стефан у Црној Гори, партизанско гробље у Мостару и многи други.

Европа Ностра је највећа мрежа наслеђа у Европи, која одржава блиске односе са Европском унијом, Саветом Европе, Унеском и другим међународним телима.

Када се од 11 предложених, одабере седам најугроженијих места, за њих ће бити предложена и решења за заштиту, као и грантови од 10.000 евра да би се спровеле договорене активности и помогло спасавање локалитета.

Погледајте видео о острву Свети Стефан:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]