Култура, Балкан: Свети Стефан, партизанско гробље у Мостару и воденице на Бистрици део су угрожене баштине, наводи Европа Ностра

Острво Свети Стефан са парком Милочер, Паштровска гора у Црној Гори, воденице на Бистрици у Србији, као и мостарско Партизанско спомен гробље у Босни и Херцеговини нашли су се у овогодишњем ужем избору невладине организације Европа Ностра за избор „Седам најугроженијих" локалитета културног наслеђа.

„Већ чињеницом да су сви ови локалитети уврштени на ужу листу, Европа Ностра шаље јасан сигнал да су они вредни за читаву Европу и да су, из разних разлога, озбиљно угрожени.

„Као и да треба мобилисати грађане, стручњаке и доносиоце одлука да се покрене одговарајућа акција и обезбеде средства за спасавање ових локалитета и за њихову квалитетну и свеобухватну заштиту за садашња и будућа поколења", каже Снешка Kвадвлих-Михаиловић, генерална секретарка Европа Ностре.

Програм Европа Ностре у партнерству са Институтом Европске инвестиционе банке и уз подршку програма Европске уније Kреативна Европа ове године обележава десет година постојања.

И постигли су значајне резултате, додаје Kвадвлих-Михаиловић у изјави за ББЦ на српском.

Наводи примере рударског пејзажа у Трансилванији у Румунији који је очуван, уместо да мултинационална компаније тамо отвори рудник злата, као и изузетног моста у Диепу у Француској који је законом заштићен и сачуван иако је планирано да буде срушен како би се на том месту изградио нови мост.

Ко се све нашао у ужем избору ове године?

Свети Стефан, заједно са парком Милочер, представља културно наслеђе које је због изванредне лепоте често било на разгледницама, као симбол читаве Црне Горе.

Свети Стефан је утврђени град из 15. века, изграђен као културно и административно срце Паштровићког краја.

Острво од 1,2 хектара, са каменим кућама, четири цркве, уличицама, трговима и баштама, повезано је ниским мостом са копном у непосредној близини Милочерског парка.

Парк обухвата летњу резиденцију југословенске краљевске породице из 1930-их, коју чини неколико зграда, две прелепе плаже, француски мост из 19. века и ботаничка башта уређена у француском класичном стилу.

Средином 50-их, имовину локалног становништва је откупила држава да би се изградио јединствени град-хотел на Светом Стефану.

Монденско летовалиште је током 70-их и 80-их привлачило богате и славне.

Ово острво је већ две године закључано за посетиоце, а неконтролисани развој туризма и изградња некретнина на овом подручју.

Штавише, локална заједница је приметила да је на овом подручју било нелегалне градње, упркос изузетној културној и природној вредности Светог Стефана.

Мештани се жале да су изгубили право да учествују у сопственој култури, попут дружења на острву, фолклора и приредби за свечаности.

Паштровска гора је природна оаза на југу централне Црне Горе са древним селима, споменицима и пејзажима.

Обухвата подручје планина, долина и брда изнад приморја у области од Будве до Петровца.

Подручје је насељено од античког периода о чему сведоче многа гробља из претхришћанског периода, али се по селима могу наћи археолошки остаци и каснијих периода од илирског, средњовековног, венецијанског до аустроугарског.

Манастир Дуљево из 12. века, црква Пресвете Богородице из 14. и утврђење Космач, подигнуто у 19. веку, спадају међу најзначајније баштине на Паштровској гори.

Подручје Паштровске горе је страдало у земљотресу 1979. године.

Однедавно, овај пејзаж је угрожен могуће штетним плановима за изградњу ветропарка од 19 турбина, као и аутопута са четири траке, који би значајно утицали на животну средину.

Бистричке воденице су јединствени комплекс млинова за млевење жита и ваљање сукна, тканине од које се правила одећа.

Настао је у периоду између 19. и средине 20. века, а смештене су у селу Бистрица, дуж истоимене реке у Источној Србији.

Мале, дрвене куће на води чувају традиционалну архитектуру балканских села.

Од 14. века, када се село Бистрица први пут помиње, људи су у овим крајевима обрађивали земљу и живели у хармонији са природом, што може бити важно оруђе, како за очување европске баштине, тако и за актуелну борбу против климатских промена.

Данас су воденице под претњом уништења јер су дуго напуштене и изложене временским условима.

„Заједно са другим стамбеним, духовним и комерцијалним објектима народне архитектуре, воденице у Бистрици чине јединствен рурални пејзаж, који сведочи о важном процесу производње хране некада присутном широм Европе.

„Иако су неке воденице и даље у функцији, цео комплекс воденица у Бистрици је у процесу деградације услед различитих природних фактора, попут поплава, али и због неодржавања", наводи се у образложењу номинације.

„Када би се рестаурирале, обновиле и направио план одрживог културног туризма, воденице у Бистрици би могле постати одличан пример успешног оживљавања баштине", саопштено је у Саветодавном панелу Програма 7 Најугроженијих.

Партизанско спомен гробље изграђено је 1965. године у Мостару.

То је један од највећих антифашистичких споменика и локалитета на Балкану, са 300 метара дугом поплочаном церемонијалном стазом која се уздиже више од 20 метара уз брдо.

Гробље, на коме се налази око 700 појединачних надгробних споменика борцима за слободу из југословенског партизанског покрета, део је низа монументалних спомен обележја подигнутих на подручју бивше Југославије у знак сећања на партизане погинуле током Другог светског рата.

Пројектовао га је познати југословенски архитекта професор Богдан Богдановић из Београда.

Вешти клесари градили су га неколико година, користећи 12.000 комада кречњака, као и рушевине града од разарања током рата и традиционалне камене црепове рециклиране са старих мостарских кућа.

Споменик је 1965. свечано отворио председник Југославије Јосип Броз Тито, поводом 20. годишњице ослобођења Мостара од нациста и њихових локалних савезника 1945.

Већ деценијама, Партизанско спомен гробље на мети је вандала и разарања, како у време рата у Босни и Херцеговини, тако и у време мира.

Делило је судбину многих спомен-подручја која су последњих година запуштена или чак напуштена на Балкану.

Први конзерваторско-рестаураторски радови изведени су 2005. уз подршку Владе Холандије и Краљевине Норвешке, уз суфинансирање Града Мостара и Федерације БиХ.

Мементо Парк, такође познат као „Парк статуа" је историјски музеј, едукативни центар, уметничко игралиште и туристичка атракција са статуама које су симболизовале комунистичку идеологију на улицама Будимпеште између 1945-1989.

Променом политичког система 1989-90, у некадашњим источноевропским комунистичким дошло је до радикалног отклона од подсећања на то доба.

И у Мађарској су многи нежељени споменици премештани, али то није био хаотичан процес у којима су уметничка дела уништавана.

На конкурсу за премештање 41 уметничког дела победио је архитекта Акос Елеод.

Отворен 1993, Парк статуа „Једна реченица о тиранији" је прва европска и до данас једина збирка пропагандних статуа у политички неутралном окружењу.

Међутим, одржавање и нестручна конзервација довеле су до тога да је Мементо парк последњих година угрожен.

Музеј Херман Ото у Мишколцу је леп пример ренесансне архитектуре.

У њој је била смештена реформисана црквена школа између 1560. и 1902.

Зграда је реновирана и проширена у 18. веку, а обновљена је крајем 19. века, са неокласицистичким елементима, како би се сместио градски музеј.

Иако ју је мађарска влада 1951-1958. године прогласила спомеником од националног значаја, зграда је пропала, прокишњава, оштећени су зидови, прозори и подови.

Вила („Конаки") у Гидасу, која се налази у малом граду Александреји у близини Солуна, одличан је пример позне османске архитектуре у северној Грчкој.

Некада је била сеоска резиденција домаћег земљопоседника, административни центар и друштвени центар имања.

Назив локације потиче од турског израза „Конак", што значи вила.

Гидас је село које је сада део градића Александреја.

Четрдесет година је била напуштена, без било какве заштите.

У неком тренутку се значајно обрушила и пропадање се само наставило.

Преостали део крова штити унутрашњу дрвену конструкцију објекта, што је и спречило да се објекат потпуно уруши.

Међутим, крову је потребна стабилизација, да би се спречила даља оштећења на целој конструкцији.

Слегање или потонуће тла може узроковати даље проблеме са темељима, а у целој згради постоји неколико критичних пукотина.

Тврђава Чаквињи, која се налази на североистоку града Зугдидија, изграђена је између другог и петог века и коришћена је до 18. века.

Још од хеленистичког периода (323. п.н.е. - 33. пре Христа) тврђава је била на путевима свиле.

Овај значајан споменик био је живописан део историје Грузије, јер је служио и као склониште за мештане током предреволуционарног периода царске Русије.

У овом периоду утврђења су бомбардована топовима, што је изазвало значајна разарања.

Напуштен више од два века, споменик је пропадао и био је изложен тешким временским условима.

Током совјетског периода, експлоатација креча и стварање подземних вакуума изазвали су деградацију падине, утицали на природни пејзаж као и угрожавајући темеље споменика.

Академска заједница Грузије је била значајно ангажована око тврђаве од када су се тамо вршила ископавања 1968-69.

Ископавања су показала да је на локалитету постојало насеље још од касног бронзаног доба, појачавајући баштински значај пејзажа.

Влада Грузије је 2017. тврђаву Чаквињи ставила у категорију споменика од националног значаја.

Прва железничка станица у Кортријку на западу Белгије, у близини Лила, изграђена је 1839. године.

Претрпела је значајна оштећења током бомбардовања 1944. године, а обновљена је 1951. према новом дизајну Пјера Алберта Пауела.

Сада јој прети рушење ради изградње нове станице.

У Белгији је угрожен и Kраљевски музеј Маримон, некадашњи краљевски посед и ловачки парк за племиће који датира из 16. века.

Његова неокласична палата је уништена током Француске револуције.

Прети му рушење и није доступан посетиоцима.

Смештено на око 50 километара јужно од Брисела, ово прелепо имање од 45 хектара је и зелена оаза и простор светске културе у близини урбаних центара Валоније, јужног региона Белгије у коме се говори француски језик.

Међутим, скоро једна трећина поседа око рушевина је ограђена из безбедносних разлога.

Изграђена средином 18. века, Кућа сестринског ансамбла налази се у Клајнвелки, некадашњем моравском насељу у Саксонији у Немачкој.

Ансамбл се састоји од пет зграда: Сестрински дом, који је имао велике заједничке просторе, као што су конак, трпезарија, молитвена сала и просторија за здравство, „Апотека", „Праоница", „Ремиса" и „Вила Ана".

Моравска заједница, основана почетком 18. века, потиче од верских избеглица из Моравске у данашњој Чешкој.

Моравци су током година основали низ насеља у Немачкој, па и оно у Клајнвелки.

По њиховим црквеним правилима, овде су живеле и жене у такозваним „хоровима".

До 1770. у ансамблу зграда у Клајнвелки биле су углавном жене лужичког порекла, словенске мањине у Немачкој.

Сестре су живеле заједно у религиозним групама.

Успоставиле су образовни систем и пружале здравствену заштиту не само за себе, већ и за локално становништво.

Сестре су биле активне и у широј заједници Клајнвелке.

Отварале су апотеке, одржавале баште где су се гајиле лековите биљке, затим посластичарнице за продају домаћих слаткиша и здраве хране.

Штавише, сестре су школовале децу која су живела у колонији док су њихови родитељи путовали у иностранство као мисионари.

Клајнвелка је била колевка идеја, вредности и вештина које су у свет понела деца која су касније одлазила као мисионари када одрасту.

Међутим, већ читав век ово моравско насеље пропада.

Станари се исељавају због лоших стамбених услова, а напуштени објекти се готово и не користе и пропадају.

Зграде страдају од влаге, оштећени су плафони, прозори и подови.

Шта се променило током 10 година на Балкану?

Многи локалитети са Балкана нашли су се на листи Европа Ностре протеклих година и од тога су имали практичне користи.

Изузетно вредна Синагога у Суботици је рестаурирана, али се још ради на њеној што бољој употреби и одржавању у чему учествује локална заједница, подсећа Снешка Kвадвлих-Михаиловић.

„План да се између Kалемегдана и Ушћа изгради непримерена и законом недопустива жичара није реализован мада треба и даље наставити кампању да се од овог плана дефинитивно и званично одустане.

„Историјско гробље Мирогој је дошло на виши ниво приоритета у смислу финансирања хрватских власти тако да су у току радови на санацији штете настале услед снажног земљотреса", наводи генерална секретарка организације.

У Скопљу се и даље воде разговори о плану како и уз помоћ којих средстава спасити изузетну зграду бруталистичке архитектуре у којој је некада била смештена Главна пошта.

На листи се 2021. нашао и манастир Високи Дечани на Косову.

„Веома осетљива политичка ситуација у региону утиче и на стање и однос према културној баштини на Kосову тако да смо свесни да Европа Ностра на том плану треба и може да одигра посебно важну улогу, као организација која је убеђена да културна баштина треба да буде спона за узајамно познавање, поштовање и разумевање међу различитим заједницама и културама, а не као јабука раздора.

„Такав став подразумева инсистирање на поштовању историјских чињеница и на пуној заштити људских права и права мањина", закључује она.

Погледајте видео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]