Парламентарни избори у Црној Гори: Нико нема већину да самостално направи владу - привремени резултати

Само два месеца после председничких избора на којима је Мило Ђукановић, најважнија политичка фигура у балканској држави последњих деценија, изгубио власт, одржани су ванредни избори за Скупштину Црне Горе, али ниједна странка или коалиција неће моћи сама да направи владу, показују привремени резултати Државне изборне комисије.

До сада ванпарламентарна странка, Покрет Европа сад освојила је највише гласова, а за њом следи коалиција коју предводи Демократска партија социјалиста, на чијем је челу до скора био управо Мило Ђукановић.

Државна изборна комисија (ДИК) саопштила је привремене резултате избора, а Покрет Европа сад, чији је кандидат Јаков Милатовић победио Ђукановића на председничким изборима, освојио је 25,55 одсто гласова, а коалиција Заједно, коју предводи ДПС, 23,26 одсто.

Ово је први пут да је неко испред ДПС-а од увођења вишестраначја у Црној Гори, али су резултати избора и даље незванични.

Били су ово избори које је обележила најмања излазност од осамостаљења Црне Горе 2006. године - гласало је тек нешто више од половине уписаних бирача.

Поређења ради, у другом кругу председничких избора ове године одзив је био 70 одсто, на парламентарним изборима августа 2020. 76,6 одсто, а на изборима за Скупштину Црне Горе 2016. године 73,3 одсто.

Према незваничним пројекцијама посматрачке организације ЦЕМИ, коалиција „За будућност Црне Горе", коју предводе Андрија Мандић и Милан Кнежевић, 14,76 одсто, а коалиција „Храбро се броји" Демократа Алексе Бечића и УРА, досадашњег премијера Дритана Абазовића, 12,5 одсто.

Бошњачка странка има 7,09 одсто, коалиција Социјалистичке народне партије и Демос 3,13 одсто.

Још три мањинске странке и коалиције улазе у нови сазив скупштине.

Испод цензуса од три одсто остала Социјалдемократска партија (СДП) са 2,9 одсто, као и покрет Правда за све са 2,77 одсто.

Претворено у посланичке мандате нови сазив Скупштине Црне Горе изгледао би овако:

Скупштина Црне Горе има 81 посланичко место.

Извор: Пројекције резултата организације Цеми

Ванредни парламентарни избори су одржани десет месеци после изгласавања неповерења влади Дритана Абазовића која је до данас радила у техничком мандату.

Европа сад, према пројекцији резултата, јесте добила највише гласова, али мање него у првом кругу недавних председничких избора када је њен кандидат Јаков Милатовић учествовао у трци.

У другом кругу председничких избора, Милатовић је добио подршку других странака, политичких противника ДПС-а и Ђукановића.

Демократска партија социјалиста и блок странака око ње бележи најслабији учинак до сада, чиме је само потврђен негативан тренд са претходних изборних циклуса.

Пре три године, на парламентарним изборима у августу 2020, ДПС је добио 35 одсто гласова.

Ера Ђукановића, једног од политички најдуговечнијих државника у Европи, окончана је на недавним председничким изборима, а потом се он повукао и са места председника ДПС-а, после тачно 25 година.

На изборима за Скупштину Црне Горе пре три године, ДПС је остао најјача странка, али је то гласање означило и постепено круњење власти до тада неприкосновене партије.

Блок опозиционих партија, различитих програмских опредељења, успео је да направи договор против ДПС-а и Ђукановића и оснује владу.

Али од те владе, коју је предводио Здравко Кривокапић, до данас, Црна Гора је ушла у институционалну кризу, а све до ових избора влада премијера Дритана Абазовића била је у техничком мандату, јер је изгубила подршку у скупштини.

У међувремену, ДПС је почео да губи власт и у појединим градовима и општинама.

Ко може да направи владу?

Судећи према изјавама носилаца листа на парламентарним изборима, могуће је да ће странке које су пре три године направиле договор и смениле власт ДПС-а, то учинити и сада.

Поједини посматрачи не искључују могућност договора две најјаче странке Европа сад и ДПС, с обзиром да деле слична програмска опредељења.

Али такву могућност је током изборне вечери отклонио Милојко Спајић, лидер Покрета Европа сад.

На питање с ким би могли да направе владу, одговорио је да је јасно са ким неће - ДПС-ом и Покретом УРА, који предводи досадашњи премијер Дритан Абазовић.

Додао је да је Европа сад отворена за разговоре „са свима који деле заједничке вредности".

„Што се мене тиче, одговор је јасан, али су програмски принципи најважнији, да видимо ко хоће да помогне програм Европа сад 2...

„Ми смо овде да дамо резултате за грађане у наредне четири године и то је једино што ме интересује", рекао је Спајић окружен сарадницима, међу којима је био и некадашњи премијер Здравко Кривокапић.

ДПС: „Јачи смо од челика"

У коалицији „Заједно", односно водећој странци тог блока, ДПС-у, у изборној ноћи владало је задовољство.

„Чињеница је и околност да је ДПС јачи и од челика. Ова коалициона листа је најјача у десет општина, од Покрета Европа сад јача у 14 општина...

„То потврђује снагу наше коалиционе листе", рекао је Данијел Живковић, нови лидер ДПС-а после повлачења Мила Ђукановића.

И из ДПС-а поручују да без њих „нема стабилне, европске и реформске владе".

„Ми ћемо диктирати темпо промена у Црној Гори", уверен је Живковић.

Коалиција За будућност Црне Горе: „Неуништиви смо"

Милан Кнежевић, носилац листе „За будућност Црне Горе", изјавио је да „не види Демократску партију социјалиста и њене коалиционе партнере као било какву опцију за формирање владе".

„Без нас се не може направити влада. Претходна искуства од 2020. нам говоре да је неопходна стабилна влада. Спремни смо да формирамо владу са свим субјектима који су чинили парламентарну већину након 30. августа (2020.)", рекао је Кнежевић новинарима после гласања.

На питање да ли је и Покрет Европа сад могући партнер, одговорио је да јесте, јер је настао из власти после избора 2020.

„Очекујем да се и они изјасне", рекао је Кнежевић.

Исте поруке имао је и у изборном штабу после гласања.

„Показали смо да смо неуништиви. Нема стабилне владе без наше коалиције", рекао је Кнежевић.

Поручио је да очекује да их Покрет Европа сад позове на разговоре „или да ми позовемо њих".

„Они сад немају већину. Мислимо да и ми имамо неке принципе и желимо на основу њих да се договарамо.

„Исто као што Европа сад има своје принципе, тако и ми имамо своје. Нико нема монопол да формира владу без озбиљних компромиса.

„Ако неко жели да иде с Демократском партијом социјалиста и изопштава српски народ, онда то води озбиљној нестабилности", рекао је Кнежевић.

Кнежевић је недавно говорио на митингу „Србија наде" владајуће коалиције у Србији.

Он и Андрија Мандић предводе коалицију „За будућност Црне Горе" и имају подршку власти у Београду.

Донедавно су водили блок странака Демократски фронт који је расформиран непосредно уочи ових избора.

Упитан да ли би са коалицијом „За будућност Црне Горе" направили договор и како би на то реаговала Европска унија, лидер Покрета Европа сад Милојко Спајић није директно одговорио.

Коалиција Алекса и Дритан: „Бићемо главна окосница владе"

Дритан Абазовић, досадашњи премијер и лидер Покрета УРА, рекао је да је коалиција „Храбро се броји" бити „главна окосница владе".

Изборни резултати још нису потврђени, а већ су почеле чарке између појединих партија.

Коментаришући изјаву носиоца листе Покрета Европа сад Милојка Спајића да са Уром формирати владу, Абазовић је рекао да „владу имамо, чекамо парламент".

„Спајић је добио највише, нека је састави", додао је Абазовић.

„Ко год жели да стави национални интерес на прво место, наш је партнер. Ми не видимо стабилну владу у којој ми не учествујемо.

„За нас нису прихватљиви само људи који имају везе са организованим криминалом и корупцијом", рекао је Абазовић.

Шта су рекли Милатовић и Ђукановић?

Црногорски председник Јаков Милатовић изјавио је да очекује да нова влада буде формирана брзо и ефикасно и да треба да настави реформски пут и у неким пољима да га убрза.

Милатовић је новинарима рекао да ту, пре свега, мисли на унапређење животног стандарда грађана, владавину права и убрзање европског пута.

Називајући ове изборе „вододелницом", Мило Ђукановић је после гласања новинарима рекао да под тиме мисли „да ли у Црној Гори постоји довољно политичких снага са парламентарним легитимитетом да могу да наставе да граде земљу као антифашистичку, грађанску и европску".

Победа Милатовића на председничким изборима дочекана је у Црној Гори, региону, али и у Европи као нови, свежи дах и замајац промена.

Ипак, Милатовић је у победничком говору, а потом и на преузимању дужности, поручио да у спољној политици Црна Гора остаје на истом курсу као чланица НАТО-а и опредељена за европске интеграције.

Његова прва званична посета одмах по преузимању дужности председника била је управо у Бриселу, седишту Европске уније.

А неће бити ни промена што се тиче Косова, што је била и главна замерка Београда, што показује и присуство Вјосе Османи, председнице Косова Милатовићевој инаугурацији у Подгорици.

Погледајте видео: Ноћ промена у Црној Гори

Ко је учествовао на изборима?

Укупан број бирача на овим изборима био је 542.468, саопштила је Државна изборна комисија Црне Горе, што је за неколико стотина више него на председничким изборима у марту ове године.

У трци за 81 посланичко место у Скупштини Црне Горе, надмезало се 15 странака и коалиција.

Црна Гора између два избора

„Освјежило", поручивали су лидери и присталице опозиционих странака после августовских избора 2020. године, схвативши да заједно могу да направе већину у скупштини.

То се и десило.

Први пут од увођења вишестраначја, Ђукановићев ДПС и његови коалициони партнери, прешли су у скупштинске клупе намењених опозицији.

Али прва влада Здравка Кривокапића трајала је тек нешто више од годину дана, да би улогу председника владе преузео Дритан Абазовић, лидер странке УРА, који је био један од најжешћих Ђукановићевих критичара.

Тешко је, заправо, и објаснити шта се све дешавало у политичком животу Црне Горе у претходне три године, све обрте и превирања.

Политички противници, одједном су постали савезници, дојучерашњи савезници су се раздвојили, па поново спајали.

Тако је Абазовић подржао смењивање владе Здравка Кривокапића у којој је и он био, са задужењима у ресору безбедности.

Потом је гласао и за смену тадашњег председника Скупштине Црне Горе Алексе Бечића, да би пред председничке изборе са њим направио пакт и подржао Бечићеву председничку кандидатуру, а сада њихове странке заједно учествују на парламентарним изборима.

Управо је Абазовић, после смене Кривокапићеве владе, добио подршку да постане премијер, а то му је било омогућено и гласовима Ђукановићевог ДПС-а, који је потом у парламенту давао подршку Абазовићевој влади, иако у њу није формално ушао.

Абазовићева влада пала је у августу 2022, када јој је управо ДПС ускратио подршку због потписивања Темељног уговора са Српском православном црквом, документа којим се СПЦ гарантује својина над црквама и манастирима на територији Црне Горе.

Ова влада од тада ради у техничком мандату јер парламентарне странке нису могле да се договоре ни о распуштању парламента, ни о избору нове владе.

Пред ове парламентарне изборе, престао је да постоји блок Демократски фронт (ДФ), просрпски оријентисан, и који има подршку Београда.

Иако је био један од значајнијих политичких фактора, ДФ се расцепкао, па тако његови досадашњи лидери Андрија Мандић и Милан Кнежевић предводе листу За будућност Црне Горе, а трећи лидер коалиције, Небојша Медојевић, на челу је листе Покрет за промјене.

ДПС не иде самостално на изборима, већ у коалицији под именом Заједно, што подсећа на блок опозиционих странака које су се супротставиле режиму некадашњег председника Србије и СР Југославије Слободану Милошевићу крајем 1990-их година у Србији.

Демократска партија социјалиста, коју сада предводи млади политичар Данијел Живковић, на изборима учествује у коалицији са досадашњим партнерима Социјалдемократа, као и мањинском странком Албанаца и Либералном партијом.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]