Избори у Црној Гори: Како су се промениле партије које су срушиле власт ДПС-а, а шта доноси успон Покрета Европа сад

Сала Дома културе у Колашину, црногорском месту северно од главног града Подгорице, бели се од навлака којима су свечано пресвучене столице.

Белину убрзо кваре мештани и чланови Покрета Европа сад (ПЕС), који ужурбано испуњавају неколико десетина места, да би пар минута касније у њу ушао лидер покрета Милојко Спајић.

Присутни га поздрављају, верујући да ће баш Спајић предводити будућу владу Црне Горе после парламентарних избора 11. јуна након што је његов партијски колега Јаков Милатовић у априлу однео победу на председничким изборима.

Док говори о постизборним плановима и променама које чекају Црну Гору, присутни га прекидају аплаузом и понеким тихим „тако је", које се добро чује и на другим крајевима скучене сале.

„Ако добијемо прилику да формирамо владу", уз благи осмех оставља резерву Спајић, али не и утисак да верује у другачији сценарио.

Мање од три године раније, током изборне кампање за претходне парламентарне изборе, овај покрет није постојао, а данас његови чланови врше функције председника републике и градоначелника Подгорице.

Овај покрет је „производ политичких и друштвених околности" у Црној Гори, али је исто тако „понудио јединствену врсту популизма не само у Црној Гори, већ и у региону", каже Веско Гарчевић, професор Бостонског универзитета, за ББЦ на српском.

„Популизам у региону има форму национализма, праћеног ауторитаризмом и преточеног у корпоративни систем владања, што се код нас често назива 'стабилократијом'.

„Европа сад се усредсредила на животна питања и понудила лаке одговоре на тешке привредне и друштвене проблеме.

„Њихова идеја о повећању плата кроз преливање новца из друштвених фондова наишла је на одличну реакцију људи, који су жељни 'бољег живота' сад и овде, а не кроз 15 или 20 година", каже Гарчевић, који је претходно био амбасадор Црне Горе у Аустрији, Холандији, Белгији и Луксембургу.

До промена је дошло и у блоку партија које су у парламенту подржале владу Здравка Кривокапића 2020, а чинили су га Демократски фронт, Покрет УРА и Демократе.

Кривокапић, бивши премијер који је 2020. године предводио листу Демократског фронта (ДФ), на идућим изборима неће имати улогу, а коалиција коју је представљао разбијена је на неколико мањих листа.

Покрет УРА актуелног премијера Дритана Абазовића и Демократе бившег председника скупштине Алексе Бечића склопили су предизборну коалицију, упркос чињеници да је Абазовићев покрет гласао за смене Кривокапића и Бечића.

Политиколог Предраг Зеновић, професор Универзитета Доња Горица, каже за ББЦ на српском да би на овај начин могли да остваре бољи резултат на парламентарним изборима него у случају да су на њих изашли са одвојеним листама.

„Синергија ове две политичке опције даје добар сигнал, јер би се расуло доста гласова људи који би имали дилеме када би наступили појединачно.

„Заједничком листом шаљу поруку да су ту већ неко време, имају бившег премијера и бившег председника скупштине, што немају Европа сад и ДПС са новим лицима", објашњава Зеновић.

Покрет Европа сад: 'Популизам са резултатом'

Владо Радоњић, 39-годишњи Подгоричанин, добро се сећа децембра 2020, када је формирана експертска влада премијера Здравка Кривокапића.

Тада је први пут чуо за Јакова Милатовића и Милојка Спајића, данашње лидере Покрета Европа сад, прича он за ББЦ на српском.

„Ми тада нисмо имали појма шта је експертска влада, као да смо из пећине јуче изашли", смеје се Владо, покушавајући да упали цигарету, у чему га ветар омета.

Присећа се да је у почетку било „освежење" то што су у министарске фотеље сели „неки потпуно нови, млади, непознати људи, који су се вратили у Црну Гору из Јапана, Лондона и Калифорније".

Када је на њихову иницијативу усвојен економски план „Европа сад", за Радоњића је то била позитивна и конкретна промена, која је директно утицала на живот његове породице.

У оквиру овог плана, минимална плата у Црној Гори повећана је на 450 евра, пензије не могу бити мање од 250 евра, уведено је прогресивно опорезивање и ослобађање од пореза за оне са бруто примањима мањим од 700 евра, док су укинути доприноси предузетницима и радницима за здравствено осигурање.

„Доста година се побеђивало на изборима захваљујући поделама, цркви и националном идентитету, а раније нико није спомињао да минимална плата може да буде 450 евра, нити да просечна може да буде 1.000 евра.

„Људи су осетили тај стандард, радимо за новац једноставно и зато се сад потенцира нови план Европе сад - настављају да говоре о економији, напретку, будућности и ми млади смо то препознали и јуримо ка томе", прича Подгоричанин.

Андреј Миловић, потпредседник овог покрета насталог у јуну 2022. године, сматра то „победом" његове политичке групе.

„За разлику од оних који подижу заставе и тензије, ми подижемо плате и пензије.

„За разлику од оних који флоскулама и слоганима најављују борбу против мафије, ми нудимо конкретне мере новим програмом за правосуђе под називом Правда сад", тврди функционер покрета за ББЦ на српском.

Економски план јесте и главни разлог на којем се базира подршка бирача овом покрету, сматра политиколог Предраг Зеновић.

„Људи су то препознали као нешто што им мења живот.

„Након тога, они нису много тога урадили, нити су створили значајнију партијску инфраструктуру, али садашња подршка покрету је плод очекивања, па и једно 'хвала' од бирача, који су проценили да су урадили нешто важно за њих", описује политиколог.

Победа Јакова Милатовића на председничким изборима и тријумф на локалним изборима у Подгорици били су „додатне степенице у једном врло убрзаном и у кратком року оствареном успеху" покрета, додаје он.

Иако је ПЕС антитежа Демократској партији социјалиста (ДПС), некадашњој партији дугогодишњег лидера Мила Ђукановића, Зеновић сматра да је „очигледно" да је један део бирача партије која је дуги низ година опстајала на власти у Црној Гори почео да подржава Европу сад.

„Тај социо-економски моменат је био значајан за одлив дела бирача средње класе, којима је претходно ДПС нудио неку сигурност кроз инвестиције, запошљавање, па и кроз злоупотребе преко партијског запошљавања", објашњава.

Погледајте и ову причу:

Иван Добровић, 43-годишњи мештанин Тивта, као један од узрока брзог успона овог покрета види и начин на који је смењена влада Здравка Кривокапића.

„Они су искористили тај тренутак разочарења партијама које су дошле на власт после избора у августу 2020, па онда изгубиле подршку", описује Тивћанин за ББЦ на српском.

Према његовом мишљењу, „паметно су задржали спољну политику ДПС-а по питању Европске уније и чланства у НАТО алијанси и томе су придодали популистичке приче о економији и просперитету, које су многи загризли као мамац".

„Тако су направили оптималну причу, која се бави темама које свакога занимају без прозивања других - недирање химне, заставе, националних интереса уз задржавање некакве стабилности", говори Добровић.

Дозу популизма у деловању покрета примећује и Предраг Зеновић, који ипак наглашава да чланови покрета „нису ни једини, ни највећи популисти".

„Ту постоји једна велика разлика - они су њихово прво обећање већ остварили, због чега их грађани сада награђују", истиче политиколог, алудирајући на спровођење њиховог економског плана.

Током предизборне кампање лидер овог покрета Милојко Спајић најавио је пројекат „Европа сад 2", који би требало да донесе становницима Црне Горе минималне пензије од 450 евра, просечне плате од 1.000 евра и седмочасовно радно време.

Амбициозни економски план може бити и политички терет за овај покрет, посебно уколико се предизборна обећања не остваре, сматра Предраг Зеновић.

„Мислим да је, стратешки гледано, било мудрије изаћи са мањим обећањима када већ имате подршку - могли су да буду обазривији и чини ми се да су могли још да капитализују на спровођењу њиховог првог плана", објашњава.

Зеновић ПЕС описује као „типичну catch all (окупи све) партију".

„Покушавају да обухвате што већи број бирача и одустају од тема које поларизују", додатно појашњава професор.

„Променили су наратив, социо-економске теме су постале доминантне, што је добро, али још нико не зна колико у тим обећањима има популизма и колико ће то све да кошта државу", резервисан је професор Универзитета Доња Горица.

Веско Гарчевић увиђа и „два велика изазова" са којима би покрет могао да се суочи после 11. јуна.

„Први је везан за остварење њихових обећања - њихова популарност може бити њихов политички усуд.

„Други је везан за карактер самог покрета, који нема јасну идеолошку платформу и састављен је од разноразних политичких групација.

„Осим тога, број прелетача расте сваким даном, попут ДОС-а у Србији или сличних политичких конгломерата у другим земљама, и може се очекивати да ће разлике и поделе у покрету брзо изаћи на видело", сматра стручњак.

Разлаз Демократског фронта и 'политика консолидације'

Док је ПЕС бележио успехе на претходним локалним и председничким изборима, резултати странака Демократског фронта, коалиције сачињене од просрпских партија, као и његовог председничког кандидата Андрије Мандића нису били тако добри.

Мандић није успео да се пласира у други круг председничких избора, освојивши 19 одсто гласова, упркос очекивањима многих да он буде представник опозиције у другом кругу.

Владо Радоњић присећа се предизборне кампање за председничке изборе током пролећа ове године, када су многи његови познаници веровали да ће се Мандић наћи у другом кругу.

„Била је чак и предизборна дебата била у којој су учествовали само он и Мило Ђукановић, што мени није било у реду, јер су у првом кругу били и други кандидати.

„Верујем да је изгубио баш због те дебате, када су он и Ђукановић одједном почели да заговарају неко помирење, иако су годинама сукобљени, што је људима деловало као фолирање", сећа се Радоњић.

Као резултат неуспеха, овај политички савез, који су чиниле Нова српска демократија Андрије Мандића, Демократска народна партија Милана Кнежевића и Покрет за промене Небојше Медојевића, распао се после 11 година постојања.

Андрија Мандић није одговорио на позиве ББЦ-ја да прокоментарише скорашње догађаје у партијама које су чиниле Демократски фронт и очекивања од парламентарних избора.

Готово три године раније, ситуација је била потпуно другачија.

ДФ је био предводник опозиционе коалиције, која је успела да победи ДПС на изборима 2020. и формира владу предвођену Здравком Кривокапићем, али после нешто више од годину дана она је смењена услед несугласица у коалицији.

Тивћанин Иван Добровић сматра да су некадашњи ДФ и партије које су га чиниле „кажњене" због пада Кривокапићеве владе.

„Мислим да су због тога изгубили и подршку Црногораца и оних умерених Срба, којих има више него екстремних."

„Сада им то излази на нос - народ у Црној Гори је сурово реалан и исто тако сурово кажњава петљавине", додаје 43-годишњак.

За само неколико месеци, између председничких и надолазећих парламентарних избора, променила се и реторика Андрије Мандића и Милана Кнежевића, бивших лидера ДФ-а, наглашава политиколог Предраг Зеновић.

„Пут којим је Андрија Мандић кренуо током кампање за председничке изборе био је добар у смислу умеренијих порука, а овај повратак на првобитну реторику пред парламентарне изборе мени изгледа као 'игра на сигурицу'", сматра он.

У оваквом заокрету види „покушај консолидације", односно напор да задржи бирачко тело које се од избора 2020. осипа, а не као потез којим би придобио нове гласаче.

„Као да сада жели да поручи бирачима да су они који ти који заступају интересе који се односе на релације са Србијом, на Косово и све те теме које су битне за етничке Србе у Црној Гори", прича Зеновић.

Демократе и Покрет УРА: Савез за 'политички спас'

Амплитуде политичког ролеркостера, кроз који су од августа пролазиле партије и грађани у Црној Гори, посебно су биле велике за Дритана Абазовића и Алексу Бечића.

Лидер Покрета УРА прешао је пут од „таса на ваги" за формирање владе Здравка Кривокапића 2020, преко повлачења подршке тој власти и председнику скупштине Алекси Бечићу, до обављања премијерске функције уз мањинску подршку дојучерашњих политичких противника из ДПС-а.

Уочи парламентарних избора дошло је до новог обрта, па су Бечић и Абазовић склопили нову предизборну коалицију.

Професор Веско Гарчевић оцењује да се УРА склапањем овог савеза „политички спасила", али и да ће улога овог покрета „бити много мања него досад".

„Многи гласачи УРА-е су разочарани оним што се догађало у протекле три године, а премијер Абазовић се показао као добар политички опортуниста, јер је успео да вешто користи разлике на црногорској политичкој сцени како би задржао своју улогу 'таса на ваги'.

„Међутим, то неће бити могуће после ових избора и не мислим да други политички субјекти гледају на УРА-у као онога ко ће диктирати правила игре", објашњава Гарчевић.

Његов колега Предраг Зеновић, Абазовића описује као „популарног политичара, чији проблем настаје када ту популарност треба да претвори у мандате", па је савез са Алексом Бечићем прагматичан избор.

Подршка коју он има „значајно је већа" од оне коју ужива његов покрет, чије функционисање Зеновић објашњава као „шоу једног човека", алудирајући на улогу Дритана Абазовића и недостатак унутарпартијске демократије.

За савез са Демократама одлучио се „знајући да је упитан прелазак цензуса самосталним наступом на изборима", сматра политиколог.

„Демократе више делују тимски, постоји већи број лица који представљају странку и никада не бисте рекли да је то партија једног човека.

„Они немају проблем да прихвате некога, посебно ако знају да ће им то донети бољи резултат, а згодна позиција за наступ на изборима је то што ће на њиховој листи имати Абазовића који је актуелни премијер", каже професор.

Из кабинета Алексе Бечића нису одговорили на позиве ББЦ-ја на српском како би прокоментарисали промене које је њихова коалиција претрпела у претходне три године, као и очекивања од наредних избора.

Повећан број изборних листа: Широк избор или 'све ти је то исто'

Подгоричанин Владо Радоњић сматра да је „ненормално" то што ће се на идућим изборима надметати 15 изборних листа.

„Постало је пресмешно, људи размишљају 'ајде да направим партију, да узмем мало пара'", оцењује 39-годишњи Црногорац.

Бирачи ће на наредним изборима имати „само наизглед већи избор", додаје.

„Али, то су опет све исте ствари - могло је да их буде четири и све би било исто", прича Подгоричанин.

Тај број изборних листа, уз неколико мањинских, види и у скупштини после избора - ДПС, Демократе, Покрет Европа сад и листу За будућност Црне Горе предвођену Андријом Мандићем и Миланом Кнежевићем, бившим лидерима расформираног Демократског фронта.

Тивћанин Иван Добровић у плурализму види и нешто позитивно.

„Више никоме ништа није сигурно, имаћемо политички клинч и то је боље него што је било", оцењује он.

После одласка ДПС-а из владе 2020, Иван је приметио и да је јавна дискусија о политичким и државним питањима постала отворенија.

„Нису сада људи уплашени да ће им се нешто догодити или да ће добити отказ ако причају јавно, што непосредно, што на друштвеним мрежама", прича 43-годишњак из Тивта.

Главне теме предизборних разговора у Црној Гори сада су економске реформе, као и раст плата и пензија, док су партије са најбољим резултатима на изборима 2020. кампање базирале на верским, националним и другим идентитетским питањима.

Политиколог Предраг Зеновић сматра да је ПЕС „тему економије променио за све, чак ју је и задао другима".

То је довело до негативне појаве да се „сви утркују ко ће више да понуди" бирачима уочи избора, додаје.

„Ово је као нека лицитација обећањима, што наравно није добро и вероватно ће им се обити о главу, уколико се покаже да то није изводљиво", закључује он.

Чека ли Црну Гору нова политичка нестабилност?

После успеха на претходним локалним и председничким изборима, многи виде Покрет Европа сад као листу која би и на парламентарним могла до највећег броја гласова и кључне улоге у будућој влади.

Међутим, има и оних који страхују да би и трећа влада у којој неће бити ДПС могла да се суочи са нестабилношћу и размирицама унутар постизборне коалиције, али и међу политичарима који су на изборе изашли са заједничком листом.

После победе Милатовића на председничким изборима, медији су извештавали о наводним несугласицама унутар Европе сад, превасходно између Спајића и њега.

Андреј Миловић, члан Председништва покрета, одбацује те наводе, тврдећи да су чланови „слободни људи, који имају своје погледе и идеје, али да све одлуке доносе консензусом".

„Наше разлике у мишљењима и по одређеним питањима су нешто нормално у демократским друштвима, док се код нас оне презентују као поделе, јер смо навикли на једноумне партије где се лидер слепо прати", сматра он.

Али, хоће ли консензус бити могућ и са будућим коалиционим партнерима, уколико их овај покрет стекне после избора?

Миловић, не желећи да открије ко би за Европу сад био прихватљив коалициони партнер после избора, истиче да ће „стабилност нове владе зависити од њених конституената и изборног резултата".

„Наши партнери могу бити само оне политичке опције чији функционери нису повезани са организованим криминалом и високом корупцијом, а са друге стране поштују наше међународне обавезе и спољно политичке магистрале Црне Горе, пре свих ЕУ и НАТО", додатно објашњава он.

Веско Гарчевић са Универзитета у Бостону сматра да „Црна Гора улази у фазу политичке нестабилности као производ закаснеле политичке транзиције".

„То ће се огледати у новим коалицијама које ће се лакше стварати, али још лакше разграђивати", оцењује.

Када се поведе прича о нестабилности, која је одликовала претходне две владе Црне Горе, Подгоричанину Владу Радоњићу враћају се непријатна искуства везана за њихову судбину.

Како каже, после 11. јуна не би волео да види исти сценарио.

„Стварно је време да добијемо проевропски и економски оријентисану, стабилну, праву владу", закључује 39-годишњи Подгоричанин.

Можда ће вам и ова прича бити занимљива:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]