Црна Гора, 13 година од независности: Европа, срастање и „Луди братски плес"

Аутомобили који круже градом и трубе без престанка, алкохол, прилично гласна народна музика, много застава и понеко пуцање у ваздух.

Тако је 21. маја 2006. на улицама Цетиња прослављена независност Црне Горе, освојена за само 0,5 одсто гласова.

У међувремену је Црна Гора ушла у НАТО, увела два нова „мека" слова, а првостепени суд је утврдио да је земља претрпела и покушај државног удара.

Шта кажу званичници?

Црногорски премијер Душко Марковић истиче да је 2006. „исправљена стогодишња историјска неправда", преноси агенција Бета.

Како наводи, успехе Црне Горе не виде само они који то не желе.

„Црна Гора је 2006. враћена на светску политичку мапу, када се наша уместо митоманској прошлости окренула будућности.

„Сви догађаји који су уследили потврдили су исправност нашег стратешког опредељења да Црну Гору интегришемо у најнапредније заједнице модерног света: Северноатлантску алијансу и Европску унију", рекао је он на пријему поводом Дана независности, који је организован на Цетињу.

Председник Црне Горе Мило Ђукановић казао је да је време потврдило да је та генерација направила „историјски подвиг".

„Ратничка земља славне хиљадугодишње традиције мирним демократским путем обновила је државно и национално име, сврставши се у ред модерних европских држава", навео је он у честитки поводом Дана независности.

Шта се све променило?

„Тринаест година касније Црна Гора је још увек далеко од прокламованих циљева за које се очекивало да ће бити остварени независношћу", каже за ББЦ на српском Никола Марковић, уредник подгоричког дневног листа Дан.

„Ту пре свега мислим на владавину права и борбу против организованог криминала и корупције.

„Но, ипак, мора се признати да су остварени неки од значајних спољнополитичких приоритета, попут уласка у НАТО, без обзира на то што је део јавности и даље против тога", истиче Марковић.

Изазови

И председник опозиционе Црногорске партије Владимир Павићевић сматра да се Црна Гора спољнополитички добро позиционирала, али да су изазови „унутрашња кохезија и демократска консолидација".

„Постоји проблем око великог начела владавине права који владајућа елита настоји да заобиђе у широком луку", каже Павићевић за ББЦ на српском.

„У овом периоду учвршћен је и клијентелистички систем због чега је међу грађанима широко распрострањен осећај тешке неправде".

Како наводи, кључно питање и приоритетни циљ Црне Горе требало би да буде „премошћавање подела које успоравају развој црногорског друштва и државе".

Марковић каже да је у данашњој Црној Гори кључни проблем „заробљавање државе, тј. срастање владајуће партије са државним институцијама".

„Први разлог за то је недостатак демократског капацитета власти да сама себе регулише и спречи такво понашање, а други је да Црна Гора једина од свих земаља Западног Балкана од почетка деведесетих није променила власт", сматра Марковић.

Државне институције су „крхке и нејаке да би успеле да се одупру партијском утицају и притиску", додаје он.

„Управо то спречава надлежне да раде свој посао... Нажалост, институције само формално испуњавају обавезе која Црна Гора има на путу ка Европској унији".

Преговори Црне Горе о приступању Европској унији почели су 2012. године, затворено је пет поглавља, а као могући датум приступања ЕУ помиње се 2025. година.

„Не верујем да ће Црна Гора наредних година успети да уђе у ЕУ, јер на то поред унутрашњих фактора утиче и компликована ситуација у самој Европи, попут одласка Британије и јачања деснице", сматра Марковић.

То користе други снажни политички актери - Русија, Кина и Турска, оцењује.

„Наравно, модалитети су потпуно другачији - с једне стране Русији одговара ситуација тихог сукоба у Црној Гори и унутрашње напетости, где она легитимно покушава да оствари своје спољнополитичке приоритете, док је утицај Пекинга пре свега на економском плану".

Луди братски плес

Односи Србије и Црне Горе су кроз историју често били братски и веома топли, али је у последњих неколико деценија дошло до наглог захлађења.

Један од најславнијих примера сарадње Срба и Црногораца виђен је током Првог светског рата, 6. и 7. јануара 1916. године током Мојковачке битке у којој је црногорска војска, уз велике жртве, спречила аустроугарску офанзиву и омогућила повлачење српске војске преко делова Црне Горе и Албаније.

Више од сто година касније, ситуација је знатно другачија.

Од скандала око „Лудог летњег плеса", No name бенда и Евровизије, преко свађе постоји ли црногорски језик или је само реч о варијацији српског, до статуса Косова и учешћа српских држављана у „случају државни удар" - много тога је хладило односе две земље.

Марковић односе Србије и Црне Горе данас описује као „компликоване", пре свега због Косова, које је Црна Гора признала убрзо након косовског проглашења независности.

„Никако не смемо упасти у замку да их сведемо на ниво личних и приватних односа два кључна политичка актера - Вучића и Ђукановића", истиче он.

Павићевић сматра да све функционише без много проблема, али само ако се посматра свакодневна комуникација грађана, промет и кретање роба и људи.

„Међутим, када се дође до званичних односа две елите, односи су веома лоши, а заслужују да буду много бољи".

Бројке

Два мора

Павићевић је српској јавности пре свега познат као доцент Факултета политичких наука у Београду, након чега је био заменик председника Нове странке, а једно време и посланик у Народној Скупштини.

Као неко ко је учествовао у политичком животу обе земље, Павићевић може да направи поређење политичког живота на обалама Панонског и Јадранског мора.

„Иако су две земље по култури и историји блиске, по основним карактеристикама политичких процеса су две веома различите средине", истиче он.

„У Црној Гори је на делу снажна поларизација по етничким линијама која у континуитету цео систем држи у тензији... Политичка комуникација је жустра, често на ивици толерантног".

За то време Србија има неке своје муке, које у Црној Гори нису тема.

„Српска политика је пре свега везана за нерешено питање Косова, уставно питање је једно од важнијих и одмах спољнополитичка и безбедносна ситуација.

„Када је реч о сличностима, и у једној и у другој држави успостављени су облици ауторитарних поредака, којима се ограничава даљи развој демократских институција и пракси", закључује он.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]