Црна Гора, политика и парламентарни избори: Шта се променило од када ДПС није у влади

Топлог мајског дана Краљевим парком у Подгорици полако, ногу пред ногу, шета Осман у белој кошуљи кратких рукава, покушавајући да у хладу борова пронађе спас од подневне жеге.

Црну Гору чекају парламентарни избори 11. јуна, али се на лицу овог проседог мушкарца не може прочитати усхићење, баш као ни на улицама црногорске престонице, где тек понеки билборд са предизборним порукама подсећа да се ближи излазак на биралишта.

Уочи претходних парламентарних избора у августу 2020. године ситуација је била потпуно другачија - хиљаде људи било је на улицама уочи изборног дана противећи се Закону о слободи вероисповести на масовним литијама, а у ноћи изборне победе тадашње опозиције колоне возила, заставе и гласне сирене симболично су означиле политичке промене у земљи.

Сећа се тог периода и Осман као „краја Милове епохе", како назива вишедеценијску владавину бившег председника Мила Ђукановића.

„А свако би морао пасти једном, па и он", каже он помирљиво.

На питање да ли је током ове три године било боље и лакше живети у Црној Гори него током „Милове епохе", Осман прво одговара слегањем раменима, размишља пар секунди, па тек онда проналази речи.

„Нисам имао ништа против промена, ДПС је правио неке грешке, али се опет знало ко одлучује и донекле смо знали шта да очекујемо.

„У новим владама ништа нису могли да се договоре и било је много нестабилно", смирено прича он.

После августовских избора 2020. године формирана је експертска влада премијера Здравка Кривокапића коју су подржали Демократски фронт, Покрет УРА и Демократе, да би је потом заменила 43. влада Дритана Абазовића, формирана уз мањинску подршку Демократске партије социјалиста (ДПС) у парламенту.

Док је највећа заоставштина Кривокапићеве владе реформа економског и пореског система, влада његовог наследника „више је функционисала у техничком, него у пуном мандату", објашњава Ана Ненезић, извршна директорка Центра за мониторинг и истраживања (ЦеМИ) у Црној Гори, за ББЦ на српском.

Она напомиње да се неке праксе из периода владавине ДПС-а нису промениле, попут партијског запошљавања и изостанка измене изборног законодавства, али и да су становници Црне Горе због „значајног повећања плата" први пут после дугог низа година „осетили конкретне користи од политичара".

„Осетили су новац у џепу, повећан је квалитет живота и наредни избори ће бити први где су доминантне теме начини на који ће се побољшати економски стандард и процес европских интеграција, о којем сви причају, иако нико досад није радио довољно да се то оствари", каже Ненезић.

„То је добро освежење", закључује она, додајући да остаје да се види да ли ће обећања о даљем побољшању животног стандарда бити спроведена после избора.

Десетак километара од Подгорице налазе се места Тузи и Зета, две општине које су 2018, односно 2022. године, постале самосталне од главног града Црне Горе, али је тамошње становништво на претходним председничким изборима гласало различито - у Тузима су масовно подржали Мила Ђукановића, док је у Зети убедљиво славио победник Јаков Милатовић.

Мештани две најмлађе самосталне општине у Црној Гори говорили су за ББЦ на српском о променама током претходне три године и постизборним очекивањима.

Како је новчаник заменио питања вере и нације?

О платама, пензијама и порезима сада се углавном говори и у Тузима, општини у којој живи претежно албанско становништво, где срећем Бећа, власника кафића у главној улици.

Овај мушкарац ретке косе и изразито белих зуба готово непрестано маше пролазницима седећи испод сунцобрана у башти, наизменично их поздрављајући на албанском и црногорском језику.

„Хвала Богу, па и треба да причамо о бољем животу, да се ради и заради, а не да водимо политику и свађамо се око вере и нације", каже овај угоститељ за ББЦ на српском.

„Па не гласамо ми ни за џамију, ни за цркву, него за некога ко ће нешто добро да уради за нас", описује док благо клати прекрштене ноге.

За ове три године приметио је помак у привреди, „више људи ради", а подизање плата и пензија се „итекако осети", прича Бећо.

Ипак, упркос помацима које је приметио током претходне три године, бивши председник Мило Ђукановић убедљиво је победио наследника Јакова Милатовића у другом кругу априлских председничких избора у Тузима.

На овај податак Бећо слеже раменима, па покушава да објасни избор његових суграђана.

„Људи су навикли да гласају за исте већ 30 година, то је пустило корење и тешко је сад то да се промени за годину или две", описује.

Како каже, у Тузима се велики број људи води националним и етничким кључем приликом заокруживања бројева изборних листа.

„Албанци за Албанце, Бошњаци за Бошњаке, Црногорци за Црногорце и то ти је тако", набраја.

Неколико стотина метара од Бећовог кафића, испред бувље пијаце, у хладу дрвета наслоњен на аутомобил стоји трговац Ђерђ Ивезај.

На питање да ли се нешто у његовом месту променило од парламентарних избора 2020. године, када се ДПС по први пут нашао ван владе после више од три деценије, Ђерђ одмахује руком.

„Ма какви. Ништа", кратко Ивезај отпочиње причу за ББЦ на српском.

„Није ситуација каква би требало да буде", додаје он.

Као главни проблем у овом месту десетак километара удаљеном од Подгорице он наводи „немаштину".

„Седи ту два, три дана, па да видиш децу како плачу зато што родитељи немају два евра да им купе играчку", описује примере које је имао прилике да види радећи на пијаци.

Тузи су једно од места у Црног Гори са „једном доминантном етно-националном групом", али ово не мора да утиче пресудно на резултате гласања на парламентарним изборима, који се по том основу могу значајно разликовати од локалних, наводи Ана Ненезић.

„Нисам сигурна да на парламентарним изборима ово има доминантну улогу, јер то не показују ни пројекције и резултати, посебно ако имамо у виду нагли и трајући раст подршке Европи сад.

„Показало се да економска политика и посвећеност намери да Црна Гора постане чланица ЕУ могу да буду идеје које окупљају", оцењује извршна директорка Центра за мониторинг и истраживања.

Кроз политичку кампању уочи идућих избора може се приметити да се мање инсистира на верским, етничким и националним питањима у поређењу са 2020. годином, додаје она.

Ипак, упозорава да је питање побољшања животног стандарда довело до „периода лицитације" партија и покрета који ће се надметати на јунским парламентарним изборима.

„Ако једна партија понуди просечну плату од 1.000 евра, друга нуди 1.500, а трећа 2.000 - дошло се до нечега што није утемељено у реалној политици.

„На овим парламентарним изборима акценат је на економским питањима, али не зато што смо успели да разрешимо поделе настале на политикама етно-националних подела, већ зато што су и друге партије кроз пример Покрета Европа сад увиделе да је то оно што им сада гарантује већи број гласова како би политички преживели", прича Ненезић.

Шта се променило у најмлађој црногорској општини?

Избори у августу 2020. године били су први на којима је право гласа имао Филип Трипуновић, 22-годишњи младић из Зете.

Како каже за ББЦ на српском, у овом делу централне Црне Горе са већинским српским становништвом, „углавном се гласало против Мила Ђукановића и ДПС-а", пре и после тих избора.

„Мислим да је тако највише због ових верских и националних ствари", оцењује момак кратке, црне косе док са пријатељима испија кафу у локалном кафићу у Голубовцима, административном центру Зете.

Филип сматра да се данас људи ипак мало више воде другим интересима, попут плата и пензија.

„Мени је то боље, него по вери и нацији - Србин сам, али поштујем сваког ко мене поштује", каже.

Објашњава да се раст плата и пензија осетио и у његовој породици, али да због високе инфлације оне још нису довољне за „неки бољи живот".

„Што каже моја мајка, сад одеш у продавницу са 50 евра и изађеш са једном кесом, а пре пар година си за 100 евра пунио фрижидер за месец дана", препричава он.

Зета је, осим промена на нивоу целе државе, доживела и једну локалну - постала је самостална општина, одвојена од Подгорице, прошле године.

„Али, то је још уопште није осетило, скоро је и било. Немамо још ни таблице", каже он уз осмех, показујући на аутомобил паркиран уз башту кафића у којем седи.

Неколико десетина метара од кафића у којем се Филип окупља са пријатељима постављен је импровизовани штанд за продају воћа и поврћа.

Поред трговца у платненој столици стоји Светозар, 62-годишњи мештанин Голубоваца, који се на путу из набавке задржао у разговору са комшијама.

На питање како се живи у Зети, хитро одмахује руком.

„Само што не заплачемо колико је добро", смеје се овај Голубовчанин, па трља кажипрст о палац, алудирајући на то да је у овој општини највећи проблем недостатак новца.

Ни добијање статуса независне општине од престонице Подгорице „није ништа променило", каже он.

И нешто раније, када је 2020. године промењена власт на државном нивоу, ситуација у овом делу Црне Горе остала је иста, сматра овај човек ситних очију.

„Где си био - нигде, шта си радио - ништа. Е, баш је тако овде код нас после тих промена", сликовито описује Светозар, док се спрема да крене.

„Ајде, здраво био", маше, па одлази пешачком стазом која се протеже уз магистралу у центру Голубоваца.

Промене од када је Зета стекла статус самосталне општине није осетио ни Зоран, 64-годишњи Голубовчанин, који са пецарошком капом на глави, у хладу испред локалне продавнице чека да пристигне аутобус за Подгорицу.

Како каже, „Зета је општина, али то још није".

„Не може то одмах, били смо део Подгорице, главног центра земље, није лако да те неко тек тако пусти", прича са осмехом.

„Требало је то давно да се уради, још пре 50 година, не бисмо овако тапкали у месту да се то урадило", додаје.

'Изгубљени страх' од смене власти

Две године раније уследиле су промене на државном нивоу, па су после 30 година владу формирале странке које су биле супротстављене ДПС-у, што је за Зорана била промена на боље.

„Свако очекује неке промене, и овде и свугде, али ајде да видимо после ових избора", каже он.

Резултати различитих избора током претходних година показали су да бирачи у Зети нису били наклоњени ДПС-у, а Зоран сматра да је разлог то што „људи не воле неправду" и да је дуг период на власти те партије побудио жељу за променама.

„Један исти човек ти држи говор 30 година, сваког дана - па да је мелем, досадио би ти", сликовито објашњава овај 64-годишњи Зећанин.

Од избора 2020. године, поред имена партија и политичара на власти, променило се и размишљање бирача о њеној смењивости, напомиње политиколошкиња Ана Ненезић.

„Грађани су први пут осетили шта значи сменити једну власт и верујем да су изгубили страх који су претходно носили, када су веровали да будућност њихове породице зависи од одређивања према ДПС-у.

„Очекујем да ће то грађани користити у наредним циклусима да брже кажњавају политичке партије, уколико оне не испоруче оно што су обећавали", објашњава она.

Ненезић верује да би бирачи значајно брже могли да захтевају одговорност и од будуће владајуће коалиције, ако не буду задовољни њиховим радом.

„Чини ми се да становници Црне Горе неће дозволити још 30 година владавине неке партије са јаком подршком, уколико та владавина не даје резултате", јасна је она.

ДПС без 'лица' и темељних промена

Деценијама је током предизборних кампања становнике Црне Горе са билборда посматрало лице Мила Ђукановића, бившег шефа државе и лидера Демократске партије социјалиста.

Тако је било и уочи председничких избора у априлу ове године, када је поред његове слике стајао натпис „Мило, него ко?".

Ђукановић није успео да освоји трећи председнички мандат, после пораза повукао се и са чела ДПС-а, па сада ово питање више мучи партијске функционере, него бираче.

На предизборним билбордима широм Подгорице, којима из ове партије позивају бираче да им дају глас, више нема ниједног лица.

Доминирају анимације, слоган изборне листе „Заједно" и неколико обећања о подизању плата и пензија, бољих услова живота за младе и пензионере.

Они који се довољно приближе моћи ће да прочитају име Данијела Живковића, вршиоца дужности председника ДПС-а и носиоца изборне листе.

Током неколико изборних циклуса, који су претходили јунским парламентарним изборима који очекују Црну Гору, „ДПС и политичари старије генерације добили су кључну поруку бирача да више не желе политику национализма, живот у дубокој поларизацији и да ће радије подржати нешто што за њих представља наду", оцењује Ана Ненезић.

Будућност странке која је доминирала политичким животом Црне Горе више од 30 година „највише зависи од начина на који ће они спровести унутрашње реформе и лидера кога ће изабрати", али ниједан од ових услова није задовољен уочи избора 11. јуна, додаје.

„На парламентарне изборе излазе без јаког лидера, са вршиоцем дужности председника партије, који је посланик и умереног је израза, али верујем да нема тај харизматски потенцијал који су бирачи ДПС-а очекивали или имали у Милу Ђукановићу", објашњава политиколошкиња.

Из ДПС-а нису одговорили на питања ББЦ-ја на српском о променама у вођству и програму партије, као и о очекивањима од парламентарних избора и плановима деловања после њих.

Као позитиван фактор за резултат ДПС-а на изборима могла би да се покаже одлука да изађу са „листом нових, младих лица, од којих су неки посланици у парламенту, али за разлику од старијих лидера, они не носе директан терет неразрешених афера везаних за ту партију", додаје Ненезић.

Како каже, „верује да ће ДПС остати важан играч на политичкој сцени, али да неће моћи доминантно да одлучује" после формирања нове владе.

„Њихов благ израз иде у правцу тога да желе да буду поуздан коалициони партнер након парламентарних избора, јер је ДПС дуго имао проблем да са више од 40 одсто гласова на изборима није могао да нађе коалиционог партнера осим мањинских партија.

„Мислим да нас интересантнији део чека после избора", оцењује она.

Погледајте видео

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]