Црна Гора и Русија: Протеривање руских дипломата и истрага о шпијунажи - шта знамо до сада

Односи Русије и Црне Горе додатно су се погоршали после одлуке Подгорице да протера шест руских дипломата из земље - потеза који је дошао у исто време када и опсежна истрага због шпијунаже.

Број особа под истрагом није саопштен, али је из Специјалног државног тужилаштва у Црној Гори саопштено да полиција претреса „станове и друге просторија више грађана, због сумње да су учињена кривична дела стварања криминалне организације и шпијунаже."

„Након претресања, два лица су лишена слободе и против њих је полиција поднијела кривичне пријаве Основном државном тужилаштву у Подгорици", наводи портпарол тужилаштва Вукас Радоњић у писаном одговору за ББЦ на српском.

У последњих неколико месеци власти Црне Горе су три пута проглашавале руске дипломате непожељним.

На последњу одлуку о протеривању аАмбасада Русије у Подгорици одговорила је затварањем Конзуларног одељења на неодређено време.

Шта знамо досада?

Министарство унутрашњих послова и Агенција за националну безбједност (АНБ) ускратили су боравак и забранили улазак у Црну Гору за 28 страних држављана који су, како наводе, радили за интересе страних служби, потврђено је Вијестима из МУП-а.

Претходно су АНБ Црне Горе и Специјално државно тужилаштво покренули су истрагу о стварању криминалне организације и шпијунаже.

„У току је хапшење десетина руских шпијуна у Црној Гори. Десетина у малој земљи. По глави становника, највеће хапшење у свету", рекао је министар спољних послова Ранко Кривокапић на седници Владе у четвртак.

Додао је да у односу на величину Црне Горе ово једно од највећих хапшења у некој од НАТО држава.

Дритан Абазовић, премијер Црне Горе у техничком мандату, рекао је да је истрага „међународна" и да су власти „спремне да штите национални интерес Црне Горе у сваком сегменту."

„Честитам свима који су учествовали у акцији и надам се да ће то резултирати да имамо мање малигног утицаја у држави", рекао је он новинарима 29. септембра.

Исте вечери, црногорско министарство спољних послова прогласило је шест дипломата руске амбасаде у Подгорици непожељним особама.

Како се наводи у њиховом саопштењу на званичном Твитер налогу, одлука о протеривању руских дипломата из Црне Горе је донета, због активности „које су у супротности са Бечком конвенцијом о дипломатским односима".

Амбасада Русије у Црној Гори је одговорила затварањем Конзуларног одељења Амбасаде на неодређено време.

„Због непријатељских поступања црногорске власти против Амбасаде Руске Федерације у Црној Гори обустављен је рад конзуларног одељења на неодређено време," наводи се у саопштењу упућеном становницима Русије који живе у Црној Гори и које амбасада упућује на конзулате у суседним државама.

Непожељне дипломате, државни удар и сајбер напад

Ово је трећи пут да министарство спољних послова Црне Горе руске дипломате проглашава непожељним у последњих неколико месеци.

Пре месец и по дана руском амбасадору у Црној Гори Владиславу Масленикову уручена је формална нота о протеривању дипломате руске амбасаде.

Марија Захарова, портпаролка министарства спољних послова Русије, ту одлуку је осудила, сматрајући да је у питању део кампање коју Запад води против Москве.

„Задржавамо право да предузмемо узвратне мере у складу са општеприхваћеном праксом", додала је тада.

Прошлог месеца информациона инфраструктура Владе Црне Горе била је мета сајбер напада.

Агенција за националну безбедност саопштила је тада да иза напада стоје руске службе, али премијер Абазовић је рекао да нису могли да потврде да ли је у питању појединац, група или држава.

Министарство спољних послова Црне Горе претходно је у априлу наложило четворици руских дипломата да напусте земљу у року од седам дана.

Дан касније Црна Гора се неколико дана касније придружила државама које су и формално увеле санкције Русији због инвазије на Украјину која је почела 24. фебруара.

Русија је затим, крајем маја, узвратила истом мером и прогласила непожељним службеника црногорске амбасаде у Москви.

Некада пријатељски, односи Москве и Подгорице постепено су се погоршавали током последњих десет година.

Догађај који је имао најдаље одјекнуо јесте наводни покушај државног удара на црногорску власт 2016. године и умешаност руских држављана.

Под афером државни удар се у Црној Гори подразумева скуп догађаја који се повезују са наводним стварањем криминалне организације која је имала за циљ да насилно сруши власт у земљи на дан парламентарних избора.

Епилог тог случаја је да је Виши суд у Подгорици одлучио 2019. да су руски држављани Едуард Шишмаков и Владимир Попов криви за помагање и стварање криминалне организације која је покушала да изведе државни удар у Подгорици.

Осуђени су на 15 и 12 година затвора, али је одлуком Апелационог суда, укинута првостепена одлука и поступак враћен на ново суђење које је четири пута одлагано.

У Црној Гори многи Руси и Украјинци су пронашли бег од рата:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]