Људска права: Криза поверења у европске интеграције на Западном Балкану, извештај Фридом хауса

Политичке елите на Западном Балкану се одупиру демократским реформама, а међународној заједници недостаје решеност да испрате процес придруживања Европској унији, закључак је најновијег извештаја Фридом хауса (Freedom House), организације за људска права и промоцију демократије.

Становници Западног Балкана разочарани су европским интеграцијама и не верују да су могуће у кратком року, наводи Фридом хаус у извештају „Нације у транзиту 2023" (Nations in Transit 2023).

„Европска унија мора да преиспита приступ и поново се ангажује у доброј намери, али је обавеза националних лидера да остваре демократски напредак за којим велики број грађана жуди", наводе у извештају.

На плану стања демократије, бележе скромна побољшања у Албанији, Косову и Северној Македонији, пад у Црној Гори и Босни и Херцеговини, док је у Србији непромењено.

Као и већина земаља Западног Балкана, Србија је и даље у категорији „хибридних режима", где ју је Фридом хаус сврстао још 2020.

Стање демократије

Најслабији резултат на плану стања демократије остварила је Босна и Херцеговина, коју Фридом хаус сврстава у категорију „хибридних режима" већ више од 15 година.

Једна од главних одлика хибридних режима, објашњавају из организације, јесте што власт омогућава одржавање избора на којима има какву-такву конкуренцију.

„Иако избори нису увек слободни нити поштени, нису увек ни апсолутно лажирани, као што је то случај у аутократским режимима", наводе из Фридом хауса.

Због тога је, додају, у хибридним режимима „победа опозиције могућа", иако захтева „много више" труда него у демократском уређењу.

Са мало бољим резултатом, у истој категорији је и Србија, у коју је Фридом хаус ту сврстао још 2020.

Оцењују да је стање у Србији „непромењено".

Између демократије и аутократије налазе се земље у којима демократија опада и оне представљају „сиву зону", а стање у њима је степеницу боље него у хибридним режимима.

Према Фридом хаусу, Косово је годинама у „сивој зони".

У извештају су поменути и позитивни примери у региону - боље резултате него прошле године имају Албанија и Северна Македонија.

Косово и Србија

Дуготрајна криза у односима Србије и Косова „наставља да подрива демократски напредак", оцењују из Фридом хауса.

„Преговори између Александра Вучића и косовског премијера Аљбина Куртија и даље трају, упркос покушајима америчких и европских изасланика да реше дуготрајни спор", додају.

Једна од главних тема преговора од почетка године био је такозвани француско-немачки, односно европски предлог нормализације односа Београда и Приштине, око којег су се челници сагласили и договорили о примени, што је изазвало протесте и у Србији и на Косову.

Фридом хаус оцењује да су председнички и парламентарни избори 2022. били обележени неправилностима.

Александар Вучић, кандидат Српске напредне странке (СНС) и актуелни шеф државе, победио је на председничким изборима са скоро 60 одсто гласова.

СНС је освојила убедљиво највише гласова на парламентарним изборима, а заједно са коалиционим партнерима освојила укупно 120 посланичких места.

„Вучић је задржао власт делимично захваљујући томе што се позиционирао као кључ домаће стабилности и регионалне безбедности, користећи различите себичне кризе да одврати пажњу од континуираног преузимања медија и утишавања гласова критичара", наводе из Фридом хауса.

Косово је 2022. предало захтев за почетак приступних преговора са ЕУ, који је у фази разматрања.

Босна као 'талац неуспеха Дејтона'

Босна и Херцеговина је 2022. добила статус кандидата за чланство у ЕУ.

Ипак, демократија у Босни и Херцеговини је и даље „талац неуспеха реформи политичког система, успостављеног Дејтонским споразумом", оцењују из Фридом хауса.

Дејтонским споразумом из 1995. окончан је рат у тој земљи и формирана мултиетничка држава, подељена на два ентитета - Републику Српску и Федерацију Босне и Херцеговине, уз дистрикт Брчко.

Препознао је три конститутивна народа - Бошњаке, Хрвате и Србе, а загарантовао им је заступљеност у свим гранама власти и дао право на вето у у националним и локалним парламентима, као и на нивоу Председништва БиХ.

„Недовољна одлучност међу америчким и европским лидерима, који су учествовали у успостављању овог система, омогућило је домаћим елитама да искористе сложеност Дејтона за сопствену корист", сматрају из Фридом хауса.

Према Уставу Босне и Херцеговине, који представља један од анекса Дејтонског споразума, институције Босне и Херцеговине имају 10 експлицитно наведених надлежности, између осталог да воде спољну, спољнотрговинску, монетарну и царинску политику.

Остале надлежности су у рукама ентитета, који имају сопствене владе и ентитетске законе.

„Значајна, а понекад и преклапајућа овлашћења, додељена су локалним, а не савезним, администрацијама, дајући огроман утицај локалним моћницима", додају из Фридом хауса.

Подсећају да је БиХ и данас подељена по етничким линијама, као што је била 1996 и 1997. године.

Део извештаја посвећен је потезима Милорада Додика, актуелног председника Републике Српске и бившег члана Председништва БиХ.

„Додик је 2023. покушао да донесе контроверзни закон којим би се федерална имовина пребацила под окриље Републике Српске", подсећају, што је Уставни суд БиХ прогласио незаконитим.

Велика Британија и Америка су 2022. увеле санкције против Додика због корупције и „поткопавања мира у БиХ", након чега је политичар објавио о прекиду дипломатских односа Бањалуке са овим земљама.

Црна Гора и Северна Македонија

Црна Гора и Северна Македонија суочиле су се са периодима „политичке дисфункције", оцењују из Фридом хауса.

Црна Гора прошла је кроз слом две владе, а затим и промене на председничким изборима.

Априла 2023, Јаков Милатовић из покрета Европа сад! победио је Мила Ђукановића, дотадашњег председника.

Пораз Мила Ђукановића „улио је наду у смену генерација", оцењују из Фридом хауса.

Први пут после више од три деценије Ђукановић, који је више пута био председник и премијер, остао је без фотеље на некој од најважнијих државних функција.

После избора, Ђукановић је после 25 година отишао са чела Демократске партије социјалиста.

У Северној Македонији, „снажна политичка поларизација и парламентарне блокаде ометале су доношење закона на националном нивоу", оцењују из Фридом хауса.

Додају да је забележено побољшање на плану „транспарентности, грађанског учешћа и међуопштинске сарадње локалних самоуправа".

Погледајте видео: Избори за председника Црне Горе- ноћ промене

Шта је Фридом хаус?

Фридом хаус (Freedom House) је непрофитна, невладина организација, основана са циљем да „подржава и брани демократију широм света", наводи се на њиховом званичном сајту.

Основана је 1941. у Њујорку, а задатак јој је био да промовише америчко учешће у Другом светском рату и борбу против фашизма.

„Фридом хаус ради на заштити људских права и промоцији демократских промена, а посебно се бави политичким правима и грађанским слободама", истичу из организације.

То је уједно америчка невладина организација која се бави питањем слобода на глобалном нивоу.

Сваке године, Фридом хаус објављује глобалне извештаје о стању демократије и људских права, али и слободи медија.

Скоро петнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]