Политика и Црна Гора: Како после одласка дугогодишњег лидера преживљавају странке на Балкану

Док се вишестраначје у земљама бивше Југославије рађало, они су били ту - као и кад је полазило у школу, па славило пунолетство и улазило у свет одраслих, а ту су и данас.

Ипак, три деценије касније, утицај вишедеценијских политичких лидера у региону све је мањи.

Мило Ђукановић, дугогодишњи први човек Црне Горе, први пут после 30 година остао је без важне политичке функције, напустивши потом и чело Демократске партије социјалиста (ДПС), чији је неприкосновени лидер био од 1998. године.

„ДПС је изнедрио нову генерацију људи", изјавио је Ђукановић у априлу, када су страначки органи прихватили његову оставку.

Средином маја ДПС је објавио и изборну листу за ванредне парламентарне изборе 11. јуна, на чијем челу је Данијел Живковић, вршилац дужности шефа странке, а испод њега „40 одсто потпуно нових лица" - без Ђукановића.

„ДПС је годинама паралелно функционисала као лидерска партија, али је и партија са великом инфраструктуром и врло сложеним системом", каже политиколог Предраг Зеновић за ББЦ.

„То што се градило, колико год било фасадно и формално, сада би могло да почне да добија неке облике и почне да живи, а могло би и да се уруши чим нема снажног лидера, јер никада није функционисало пуним плућима", додаје.

Широм региона виђeна су оба примера.

Социјалистичка партија Србије (СПС) опстала је после смрти Слободана Милошевића, дугогодишњег лидера, бившег председника Србије и Савезне Републике Југославије, када је на њено чело дошао данашњи министар спољних послова Ивица Дачић.

Социјалисти су од 2008. године поново непрекидно у власти.

Демократска странка (ДС) се зато после одласка лидера често цепала, а на смену генерација се спрема и некада снажна, а данас ванпарламентарна Српска радикална странка (СРС), чији је лидер Војислав Шешељ, осуђен за ратне злочине током 1990-их, најавио повлачење.

„Конфузија у странци по одласку лидера може да буде огромна, али највише зависи од њега самог", каже Пол Беинс, професор Универзитета у Лестеру за ББЦ на српском.

„Ако је он био апсолутно све у странци, онда је веома тешко урадити било шта, али ако је био само једна компонента партије лакше га је заменити и кренути новим правцем."

Марџори Херши, професорка Блумингтон универзитета у Индијани, која се бави политичким странкама и кампањама, као веома значајно питање додаје и то колико су обезбеђени редовни приходи новца и средстава за функционисање.

„Ако они постоје, али и ако се радило са кадровима на нижим позицијама, онда би странка могла веома лако да преживи одлазак лидера", каже Херши за ББЦ на српском.

О одласцима лидера

На списку најдуговечнијих партијских лидера земаља бивше Југославије, готово свака од некадашњих република има свог адута.

Представник Црне Горе је досадашњи председник Ђукановић, Словеније донедавни премијер Јанез Јанша, који је на челу Словеначке демократске странке од 1993. године, а Хрватске Иван Мартан, први човек Хрватске демократске сељачке странке од 1995.

Када је реч о Србији ту је Вук Драшковић, писац, некадашњи министар спољних послова и дугогодишњи опозиционар из Милошевићевог доба, који је на челу Српског покрета обнова (СПО) још од 1990.

До тренутка објављивања текста Драшковић није одговорио на питања ББЦ-ја на српском о будућим плановима и до када ће остати на челу странке.

Драшковићев такмац донедавно је био Ненад Чанак, који је такође од 1990. био на челу Лиге социјалдемократа Војводине (ЛСВ).

Са те функције повукао се у новембру 2022, рекавши да је то „некада је морало да се деси".

„Иако делује да је Чанак држао сву контролу у странци и био њен ауторитарни лидер - није било тако", каже за ББЦ на српском Бојан Костреш, нови лидер ЛСВ-а.

„Наравно да је у великој мери утицао на доношење одлука, давао озбиљан тон политици странке, усмеравао је карактером и начином вођења, али није самостално доносио одлуке."

Иако каже да је ЛСВ тренутно у „фази трансформације", Костреш истиче да унутар странке нема конфузије после одласка вишегодишњег лидера.

„Имамо страначке институције и органе и Лига наставља са животом и развојем.

„Просто, време је за млађе људе - ја сам 1974. годиште и међу најстаријим сам члановима Председништва."

Вредносни систем странке није промењен, као ни програм, истиче Костреш, али и додаје да је ново руководство донело и неке нове ствари.

Раскинута је, на пример, коалиција са владајућом Српском напредном странком у Новом Саду, око које је и раније било „великих ломова у странци".

„Нови тим је преузео кормило над системом који је постојао, мало подесио нове координате функционисања и то сада све иде својим током", каже.

Пол Беинс, који се бави политичким маркетингом, каже да смена генерација ни у једној странци није једноставан подухват.

„Већина партија функционише само до следећих избора, не гледају даље од тога, нити то могу, јер не знају да ли ће бити на власти - која је поента гледати десет година унапред ако за пет година све изгубите."

Смена дугогодишњег лидера, додаје, може да доведе до периода „вакуума лидерства" у ком се људи боре за моћ.

„Много зависи и од тога како ће лидер бити смењен", наводи.

„Ако је револуцијом, онда је нови лидер често неко са потпуно друге стране политичке сфере, ако је због болести или смрти, онда углавном долази до политике континуитета, а ако је после скандала, наследник је често неко из другог крила исте партије."

У системима који су корумпирани или ауторитарни све је још компликованије, додаје.

„Онда политичари мењају правила како би остали на власти и користе систем за то, а сваки политичар жели да остане на власти што је дуже могуће.

„Када у таквим околностима дође до промене, тешкоће које и странка и земља имају у проналаску новог лидера су далеко, далеко веће."

Исто наводи и Херши.

„Ако је лидер водио странку као својеврсни продужетак себе и није успео да створи низ заменика одговорних за конкретне задатке, онда је будућност странке непредвидива."

Ситуација у Црној Гори

Изборна ноћ на недавним председничким изборима у Црној Гори била је бурна, барем када је реч о емоцијама.

Једни су славили, други туговали, али је све протекло мирно.

Међутим, то не значи да за последњих година институционално парализовану Црну Гору засигурно предстоји политички миран период.

Ванредни парламентарни избори заказани су за 11. јун.

„Ниједна листа на предстојећим изборима није конципирана као лидерска, све су програмске - и те како се инсистира на изборним листама", каже Зеновић, предавач и истраживач политичких наука на Хуманистичким студијама Универзитета Доња Горица у Подгорици.

„То Црну Гору до сада није красило", додаје кратко.

Зеновић наводи да су се све партије у Црној Гори, још од увођења вишепартизма, конципирале као лидерске - било да су на власти или у опозицији.

„У свима је лидер био заиста центар политичке легитимације и неко ко је обично мотив изборне мотивације и партиципације", сматра.

„И људи тако углавном гласају за лидера, не нужно за партију - ако су за Демократе, кажу да су за Бечића, а ако су за ДПС, онда за Ђукановића."

Тај се процес, каже, може без грешке пратити све до данашњих дана.

Демократска партија социјалиста настала је почетком деведесетих, као наследница Савеза комуниста Црне Горе.

Зеновић политичку ситуацију у то време назива „системом једне доминантне партије", која „узима више од 50 одсто гласова и користи државне ресурсе".

Међутим, 1997. долази до великог расцепа у редовима ДПС-а, када Мило Ђукановић и Момир Булатовић, дојучерашњи блиски сарадници, постају непријатељи.

Булатовић напушта странку и оснива Социјалистичку народну партију Црне Горе.

„Са тим расцепом де факто долази до двопартизма, који траје све до референдума о независности од Србије 2006. године", наводи Зеновић.

„Након тога се враћа период са једном доминантном партијом, али која сада углавном има од 35 до 45 одсто гласова".

Демократска партија социјалиста на парламентарним изборима 2020. године први пут остаје без власти после тридесет година, да би потом уследили и лоши резултати на локалним изборима 2022. године, када губе власт у Подгорици.

Криза је додатно продубљена на председничким изборима пре неколико месеци, када Ђукановић губи од Милатовића.

„Комплетан систем се тада разрушио, лидерска компонента је изгубљена - постао је класични вишепартијски", каже Зеновић.

Како је у Србији и региону

На питање да ли је ситуација у Србији и региону подједнако лидерска када је реч о странкама, Зеновић одговара: „Апсолутно".

Међутим, како каже, треба одвојити „харизматског лидера у држави, попут Милошевића, Коштунице, Ђинђића, Тадића или Вучића, од лидерског момента у партијама".

Слободан Милошевић, некадашњи председник Србије и Савезне Републике Југославије, лидер Социјалистичке партије Србије био је од 1990. до 2006. године.

Славица Ђукић Дејановић, висока званичница социјалиста, каже да је он у СПС-у „заиста био највећи ауторитет".

„Међутим, амбициозни појединци су у једном тренутку, ценећи да је партија битнија од сваког појединца, изнели амбиције и жеље да имају његову позицију", наводи Ђукић Дејановић за ББЦ на српском.

У тој трци победио је Ивица Дачић, дугогодишњи портпарол социјалиста током деведесетих.

„Он је у том тренутку врло брзо имао програме прилагођавања партијског живота на нове услове - његова политичка креативност га је истакла", каже Ђукић Дејановић.

„Врло брзо смо се, не одрекли председника, него на челу са Дачићем наставили даље у новим околностима, са новим програмом."

Конфузије, каже, није било и странка је преживела, пре свега захваљујући „управо ономе што политика треба да буде - вештини могућег у постојећим околностима."

„Стицајем околности је Слободан (Милошевић) био у Хагу, одакле је српску реалност видео на начин који затвореник може да је види - та позиција је и по њега и по партију била прилично болна и незахвална, али нам је можда и користила, јер његовог директног утицаја није било."

Милошевићу је пред Хашким трибуналом суђено за ратне злочине током сукоба из деведесетих, али је преминуо пре доношења пресуде.

Са власти је свргнут 5. октобра 2000, када председник постаје Војислав Коштуница, лидер Демократске странке Србије (ДСС) и један од кључних људи широке коалиције назване Демократска опозиција Србије (ДОС).

Један од најважнијих људи ДОС-а био је и тадашњи лидер Демократске странке (ДС) Зоран Ђинђић, који у јануару наредне године постаје премијер.

Убијен је у атентату 2003. године.

Убрзо након тога председник Србије постаје Борис Тадић, који без власти остаје 2012. године поразом од Српске напредне странке, предвођене Томиславом Николићем и актуелним председником Александром Вучићем.

Вучић је до сада више пута најављивао да ће напустити чело напредњака, али се то до сада није догодило.

„Они јесу сви харизматске личности, али у партијама није нужно увек било тако - лидерска компонента почела је да се крњи већ тамо негде после 2005", сматра Зеновић.

„Ту се у партијама не може говорити толико о лидерском, колико о олигархијском моменту, са неколико кључних људи који се питају."

Србија ипак, додаје, има шири и политички и друштвени систем него Црна Гора, што значи и већу страначку инфраструктуру, па је тешко да „један лидер држи конце".

Слично је и у Хрватској и у Словенији, додаје.

Америка

Марџори Херши, Универзитет у Индијани

Странке у Америци су знатно дуговечније институције и у њима је моћ партијских лидера ограничена.

На пример, лидери партија нису у могућности да бирају партијске кандидате за већину функција, јер тај задатак припада бирачима на примарним изборима.

Дакле, с обзиром на то да су обе оне опстале више од 160 година, кроз дуги низ партијских лидера, можете видети да губитак партијског лидера овде обично не прави разлику.

Међутим, амерички партијски систем је јединствен.

Међу партијским системима у другим државама, мислим да је главно питање степен до којег је партија постала институционализована.

У којој мери има стабилне лидерске позиције, професионално руководство, стабилне изворе прихода и редовне радне односе са другим организацијама.

А то може знатно да варира.

Могу да постоје дуговечне странке које су високо институционализоване и које би веома ефикасно могле да преживе губитак лидера, као и више партија које су блиско изграђене око једног, харизматичног лидера.

Оне се углавном распадну без њега.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]