Избори у Црној Гори: Шта су економске реформе донеле грађанима и како утичу на здравство

Када је црногорска влада усвојила план економских реформи познат под називом Европа сад у новембру 2021. године, Ива, 80-годишња Подгоричанка, доживела је највећи раст пензије који памти.

Он јој је „како-тако помогао" да живи боље, али услед инфлације то и даље „није довољно да живи без устезања", објашњава пензионерка за ББЦ на српском, док у једном од паркова главног града Црне Горе одмара од шетње.

„Имам срећу да живим у сопственом стану и од пензије од 400 евра могу сама да се снађем, али и даље гледам цене и пратим акције у продавницама", прича Ива, која није желела да открије презиме.

„Добро је и што моја деца и унуци не зависе од мене, нити ја од њих - да је другачије, Бога ми не знам како бих", додаје.

Црногорска влада предложила је Програм реформи за инклузивнији и одрживији економски развој на предлог Јакова Милатовића и Милојка Спајића, тадашњих министара у експертској влади Здравка Кривокапића, а данас председника Црне Горе и лидера Покрета Европа сад.

Минимална плата повећана је на 450 евра, најмање пензије на 250 евра, уведено је прогресивно опорезивање и ослобађање од пореза за оне са бруто примањима мањим од 700 евра, док су укинути доприноси предузетницима и радницима за здравствено осигурање, које ће се сада финансирати из буџета.

Јакуб Кратки, чешки економиста и аналитичар компаније Делта Ђенерали, каже за ББЦ на српском да „смањење пореза на дохотке можда није најпаметнија одлука у тренуцима када се држава суочава са фискалним изазовима".

„Али, одрживост заиста зависи од удела радника који ће добијати минималне плате у будућности, јер је нови систем опорезивања прогресиван", додаје он.

Кратки ипак наглашава да „слон у соби" и највећи проблем Црне Горе нису порези, већ „велики спољни дуг, скупе инвестиције, попут аутопута који води 'од ничега до ничега', и проблематични уговори са страним компанијама, као што су кинеске".

„Те инвестиције ће и у будућности наставити да исисавају средства из буџета, а не могу да донесу жељени профит", објашњава.

Више новца у џепу, мање у државној каси - да ли је одрживо?

Иако јој је први утисак био да сада има нешто више новца на располагању, 80-годишња Ива, која се пре више од пола века доселила у Подгорицу из Далмације, региона у Хрватској, размишља и „колико ће све то да потраје".

„Одакле нама паре за то? Одакле држави паре?", пита се она.

„Мени то делује нереално - дај Боже да се покаже да ја нисам у праву, али не верујем у то", прича старија Подгоричанка, одмахујући шаком на којој носи велики сребрни прстен.

Према плану Европа сад, додатни приходи би требало да се слију у буџет од опорезивања непријављене имовине, повећања акциза на дуван, алкохолна пића и деривате нафте, као и убирањем пореза на највише приходе у земљи.

Овај план критиковали су и из Демократске партије социјалиста (ДПС): данашњи вршилац дужности председника те партије Данијел Живковић, који га је у скупштинској расправи о буџету 2021. године означио „реално неодрживим у економском систему" Црне Горе.

Раст јавног дуга Црне Горе и пад вредности обвезница те државе током 2022. и 2023. забринуо је стручњаке, али и садашње и бивше функционере, који су се међусобно позивали на одговорност за такво стање јавних финансија.

Док је Милојко Спајић, лидер Покрета Европа сад и један од твораца економских реформи, за такво стање у каси оптуживао владу Дритана Абазовића, која је наследила ону у којој је био министар, и повећање потрошње државних средстава током његовог мандата, Абазовић је одговорио да би било „фер" да Спајић „погледа своју одговорност".

Андреј Миловић, потпредседник Европе сад, истиче за ББЦ на српском да су ефекти уведених промена за грађане „немерљиви и већ се осећају", иако је „инфлација на светском нивоу мало умањила тај ефекат".

Он тврди да су „новој влади (Дритана Абазовића) оставили никад стабилније финансије и пуњење буџета чијим се ефектима данас хвали, иако је то успех претходне владе и лидера Покрета Европа сад".

Јакуб Кратки наводи да у периодима фискалне нестабилности смањење пореза може бити проблематично, али да становништву може донети и бољитак.

Посеже за примером Румуније, која је такође спровела реформу опорезивања запослених у јануару ове године, умањујући порезе за мале предузетнике и одређене групе радника.

„За сада то релативно функционише, иако би можда могло да наруши конкурентност економије, уколико цена рада настави да расте у комбинацији са улагањем у инфраструктуру, што видимо и у Црној Гори", објашњава чешки стручњак.

„Са друге стране, у Црној Гори и даље имамо релативно високу стопу незапослености, иако је она чудом смањена са 20 одсто пре пандемије корона вируса на 15 одсто у марту", додаје аналитичар.

Према подацима Завода за запошљавање Црне Горе, стопа незапослености крајем маја била је 17,8 одсто.

Честе промене у стопи незапослености у Црној Гори делом су производ и „веома високе нестабилности тржишта рада због сезонске природе туристичког сектора", објашњава Кратки.

Утицај на предузетнике: 'Повећање зарада које послодавце кошта минимално'

Један од основних циљева програма Европа сад усвојеног 2021. било је и „побољшање пословног и инвестиционог окружења".

Владан Драгићевић, 40-годишњи предузетник из Никшића, сматра да је бивша влада Црне Горе у томе успела.

Основна делатност његове компаније је израда и одржавање компјутерских софтвера, а почела је са радом 2014. са само једним запосленим, прича он за ББЦ на српском.

Сада у његовој фирми ради шесторо стручњака, а економске реформе су им унапредиле пословање, додаје.

„Смањење пореза нашој фирми није донело уштеду или смањење трошкова, већ нам је омогућило да брже и лакше направимо корак који нас је свакако чекао, а то је повећање зарада.

„Доста нам је ово помогло, дошли смо до значајног повећања нето зарада, а да је то фирму у бруто износу коштало минимално", описује Драгићевић.

„Примера ради, ако смо неком запосленом повећали плату за 100 до 200 евра, нас је то додатно коштало тек 15 или 20 евра", појашњава на примеру.

За више од годину дана, колико су ове мере на снази, повећао се и број запослених.

„Доста су нам сада олакшани и ти први кораци, односно први уговори са запосленима.

„Код нас је томе допринело и повећање обима посла, то морам да истакнем, јер без тога не бисмо имали ни потребу за запошљавањем, али су нам финансијске олакшице помогле", истиче Владан.

Овај предузетник наводи да је његова компанија имала једног запосленог са минималном зарадом, који сада има примања од 450 евра, што је довело до већег задовољства на радном месту.

Увођење прогресивног опорезивања донело је смањење пореза на доходак са 39 одсто на 20 одсто за оне са најмањим примањима.

Али, ни на оне који зарађују далеко више у Драгићевићевој фирми „у принципу неће негативно утицати" промене у начину опорезивања плата.

„Имате тај део бруто плате до 700 евра који није опорезован, па ако кажемо да неко са платом од 1.000 евра има 15 одсто пореза на плату, то је само за онај део од 700 до 1.000 евра, па испадне негде око 27 евра", појашњава он.

Чешки економиста Јакуб Кратки истиче да је „могуће" да ће пореске реформе помоћи раст приватног сектора, посебно због укидања пореза за социјалну и здравствену заштиту, који је претходно ишао на терет послодаваца и запослених.

„Једноставан начин опорезивања олакшава пословање предузетницима и постоји вероватноћа да ће тржишту рада у Црној Гори донети неке предности - све што компанијама и радницима доноси флексибилност и предвидивост, боље је за тржиште и економију генерално", описује он.

Како ће здравствени систем преживети промене?

У Црној Гори је до 2021. важио Бизмарков систем финансирања здравственог система, који се примењује и у неким другим европским државама, попут Немачке, Аустрије, Француске или Србије.

Средства за здравство у овом моделу прибављају се преко доприноса које издвајају послодавци и запослени, а она су део укупног пореза на доходак, објашњено је на сајту Универзитета Колумбија.

Планом Европа сад, који спроведен у Црној Гори, прешло се на Бевериџов модел, који је на снази у Великој Британији и Шпанији.

Овакав начин финансирања значи да влада „истовремено плаћа и пружа здравствене услуге" повлачењем средстава директно из буџета, према дефиницији Универзитета Колумбија.

На тај начин су дажбине за здравствено осигурање у Црној Гори „доведене на нулу", што је за запослене и послодавце „битна ставка, без обзира на примања", каже предузетник Владан Драгичевић.

„Само смањење пореза не би толико допринело бољитку да није било и тог укидања здравствених доприноса", појашњава Никшићанин.

Док му као предузетнику ова промена опорезивања иде на руку, као грађанин је „апсолутно забринут би она могла довести до неких проблема" у здравственом систему, каже Владан.

„Овог месеца сам имао неке рутинске здравствене прегледе и огромне су гужве и листе чекања у државним болницама.

„И раније се чекало, али нису били оволики редови, сада све чешће морам да купујем лекове и не могу више да их узимам на рецепт и имам утисак да је нешто лошије после ових промена", описује искуства из државних болница.

Како каже, „није му у интересу" да на неке услуге чека и по неколико месеци, па је током маја „потрошио целокупну нето зараду на прегледе и провере у приватним здравственим установама".

„То ме је навело да размишљам да почнемо преко фирме да уплаћујемо додатне полисе здравственог осигурања свим запосленима и дугорочно видим да ће довести људе у ситуацију да ће морати да траже приватне аранжмане за здравствено осигурање", страхује 40-годишњи предузетник.

ББЦ на српском послао је упите о променама у здравственом систему Фонду за здравствено осигурање Црне Горе и Клиничком центру Црне Горе услед спровођења економског плана владе, али до објављивања текста нису стигли одговори.

Фармацеут Милош Мугоша, који у Црној Гори ради за једну страну компанију, свакодневно сарађује са докторима и другим запосленима у здравственом систему.

Од њих до сада није чуо да су људи „ускраћени за било какву услугу" која им је претходно била на располагању, нити је због реформи долазило до несташица лекова, прича 27-годишњи стручњак за ББЦ на српском.

„Знам то и по промету лекова које моја фирма дистрибуира, а могу чак да похвалим то што су раније лекови продавани 'на реч', односно за њих је плаћано накнадно, док је сада океј ситуација", тврди Мугоша.

Попут Драгичевића, и он у реформи црногорског здравственог система види корак ка већој комерцијализацији тог сектора, односно масовнијег преласка грађана на лечење у приватне здравствене установе.

Само што Мугоша у томе види позитивну страну.

„Апсолутно, па тако и треба да буде - не 100 одсто, али у одређеној мери да.

„Ако ја одлучим да не желим да се мој новац даје за то, већ да ћу сам да плаћам када будем желео или ми буде потребно, онда то треба и да ми буде омогућено.

„Досад ниси имао то право избора", описује фармацеут.

Економиста Јакуб Кратки истиче да још не може да се закључи каква будућност чека здравствени систем Црне Горе.

„Могуће је да је ово добар корак унапред, али ће бити потребно време да грађани осете неке предности.

„То ће такође зависити и од начина на који ће промене бити спроведене у здравству", прича Чех.

Трка обећањима: Могу ли се остварити даље реформе?

Из Покрета Европа сад најављују даљи раст плата, уколико буду имали улогу доносиоца одлука у новој влади.

Уколико се обистине предизборна обећања њихове листе, минималне пензије биће повећане на 450 евра, минималне плате на 700 евра, просечна зарада биће 1.000 евра, а запослени у Црној Гори имаће седмочасовно радно време.

Питања економије и животног стандарда постала су главна тема предизборне кампање и других учесника на изборима 11. јуна.

Повећање пензија обећао је и премијер Абазовић, као и увођење „13. пензије", додавши да је Црна Гора од априла 2022. до јуна ове година добила још 21.000 запослених.

Из коалиције Заједно, окупљене око Демократске партије социјалиста (ДПС), обећавају минималне пензије од 350 евра, док Покрет за промене најављује просечну плату већу од 1.000 евра, преноси Радио слободна Европа.

Како су „друге партије кроз пример Покрета Европа сад увиделе да је то оно што им сада гарантује већи број гласова како би политички преживели", током предизборне кампање дошло је до „лицитације обећањима" у пољу економије, рекла је Ана Ненезић, извршна директорка Центра за мониторинг и истраживања (ЦеМИ), за ББЦ на српском.

„Ако једна партија понуди просечну плату од 1.000 евра, друга нуди 1.500, а трећа 2.000 - дошло се до нечега што није утемељено у реалној политици", додала је.

Пензионерка Ива би волела да се та обећања испуне, али је скептична да је то могуће.

Како каже, „навикла је да политичари не спроводе обећано, па због тога увек има резервисан став", каже ова жена краће седе косе.

„После оволико година и искуства, навикао си да не верујеш политичарима", закључује Ива.

Можда ће вам и ова прича бити занимљива:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]