Србија и Косово: Ко је Ненад Рашић

Ненад Рашић није се нашао ни међу кандидатима за посланике на недавним ванредним парламентарним изборима на Косову, али је пажња јавности усмерена управо на њега.

Лидер Прогресивне демократске странке рекао је у понедељак да је његовог сина напала група од тридесетак младића у Лапљем селу по повратку из школе и да су му нанели тешке повреде палицама и чекићем.

Навео је да сумња да је мотив напада политичко деловање, што су оштро демантовали његови политички противници, али и председник Србије Александар Вучић.

Косовска полиција саопштила је да је ухапсила седам младића због учешћа у тучи, а суд им је одредио притвор од тридесет дана.

„Свирепост која се практикује над косовским Србима не постоји нигде у Европи, можда је има у Северној Кореји.

„Примењује се према свима који нису послушници", каже Рашић за ББЦ на српском.

С друге стране, Далибор Јевтић из Српске листе, каже да је у питању била договорена туча две групе младића за коју се и раније знало.

„На овом случају видите Рашићев профил који вапи за медијском пажњом, жели да буде у центру пажње, али начин на који он то ради је веома опасан.

„Туча се десила у десет сати, а информација се појавила тек у пет поподне - зашто ништа није речено у међувремену, посебно ако је сумњао у политичку позадину", пита се Јевтић.

Ненад Рашић је на изборима подржао листу Грађанска иницијатива за слободу правду и опстанак која је освојила 1.299 гласова, док је скоро 44.000 гласова и свих десет гарантованих српских мандата у Скупштини Косова освојила Српска листа, блиска званичном Београду.

Од косовске Кока-коле до министарства

Ненад Рашић рођен је и одрастао у Добротину, надомак Липљана, на Косову.

После завршене средње школе у Липљану, студирао је у Приштини и Београду, па се 1997. године запослио у липљанској пунионици Кока-коле.

У фабрици је као комерцијалиста радио до 1999. године када је због НАТО бомбардовања погон угашен и никад није обновљен.

„Нама су се тада десиле драматичне промене, истерани смо из предузећа.

„Најпре сам радио као преводилац за британски КФОР, а потом за Међународну организацију за миграције."

У политику улази 2006. године, када постаје један од оснивача Самосталне либералне странке (СЛС).

„Срби су до тад били у расулу, већина је силом била приморана да напусти Косово.

„Ми смо били група интелектуалаца која је сматрала да мора да се организује, па смо за кафанским столом основали партију која је желела да се бави локалном политиком.

„Ту је било много недостатака, било је потребно да се обезбеде елементарни услови за опстанак Срба."

Већ 2007. године, Рашић постаје министар за рад у косовској влади и остаје на тој функцији све до краја 2014. иако ће у међувремену напустити СЛС и основати сопствену Прогресивну демократску странку (ПДС).

„Најбољи период за развој политичког бића Срба био је од 2008. до 2012. године.

„Ми смо тада имали четири политичка субјекта у парламенту, тринаест посланика, били смо неизбежни фактор одлучивања, а све смо усмеравали на општине које су доносиле корист људима који живе у њима - водовод, канализацију, тротоаре, путеве", каже Рашић.

Тврди да се од тада није урадило много да би млади остали на Косову.

Један од политичара који су каријеру почели у СЛС попут Рашића, али су отишли на другу страну, па су сада у Српској листи је Далибор Јевтић који за ББЦ на српском каже да Рашића веома добро познаје.

„Разишли смо се због политике личног интереса која је имала примат у односу на интерес заједнице.

„Одлуке у партији су се доносиле без сагласности већине, а зарад позиција и личних интереса", тврди Јевтић.

Ипак, иако се налазе на супротстављеним странама српске политичке сцене на Косову, Јевтић тврди да то не би смело да угрожава безбедност или политичко деловање.

„Ми се у оквиру српске заједнице на Косову сви одлично познајемо.

„Овде се стално алудира да је он мета напада Српске листе или председника Вучића, али наш је посао да укажемо јавности на погрешну политику наших политичких противника и то никако не сме да буде разлог за насиље против било кога, а камоли против породица тих људи", каже он.

Албански језик као предност или мана

У кампањи за изборе 2019. године, листа Ненада Рашића била је прва међу српским листама која је снимала политичке спотове и на албанском језику.

То им није донело ниједан мандат - Српска листа и тада је освојила свих десет, али је Рашић привукао пажњу јавности.

„Схватио сам да приступ већинској заједници треба да буде директнији, да се говори језик те заједнице - лакше се успостављају односи, а то сам научио од дипломата док сам радио за међународне организације.

„Мислим да је сасвим нормално знати језик својих комшија и, ако нико други, то би бар политичари требало да знају."

Његова политичка савезница Рада Трајковић, која је на последњим изборима била на листи коју је Рашић подржао, каже да је језик важно питање на Косову.

„Кроз језик се развија блискост, стварање емоција, пријатељстава - а овако сви стоје потпуно подељени и не разумеју се.

„На Косову језик љубави није ни албански, ни српски, нема мешовитих породица", каже ова политичарка из Грачанице.

За Рашићеве политичке противнике, питање језика, али и његовог односа са албанским политичарима на Косову, постала је тема за критику.

„Поверење са већинским народом мора да се изгради, али у том процесу не могу лични интереси бити изнад интереса заједнице.

„То што он више говори на албанском је његово право и његов начин размишљања, али српски народ све одлично зна и зато он на изборима не добија више од статистичке грешке", каже Далибор Јевтић.

И сам Рашић свестан је да му је знање албанског језика у политици често више сметало него помагало.

„Коштало ме је јер политичари, који су ментално заглављени у деведесетим годинама, држе нас све као таоце и гурају нас у тај менталитет.

„Тада је на Косову постојало екстремно веровање међу Србима да не треба учити албански јер би онда српски био мање коришћен - а ми и тридесет година касније причамо о истим стварима."

„Мост између Приштине и Београда"

У политичком деловању, Рашић жели да се косовски Срби позиционирају другачије него што их тренутно представља Српска листа.

„Никад овде није постојало политичко биће косовских Срба, увек је њиме управљано из Београда - утицај је увек био снажан и подређен интересима Београда, није развијана структура која би могла да буде чак и мост између Београда и Приштине.

„Ти људи не би били постављени него изабрани, па би самим тим носили далеко већу одговорност", каже Рашић.

Ипак, његова сарадница Рада Трајковић сматра да и у Београду постоје људи који подржавају Рашића.

„Мање-више сви су на линији неког Београда.

„И њега би прихватили неки људи у Београду који мисле да је добро што он жели да буде аутентични представник Срба који живе на Косову."

Ипак, Далибор Јевтић, Рашићев некадашњи политички саборац, а сада противник, каже да деловање лидера ПДС није допринело српској заједници.

„Ми смо као српска заједница много изгубили због људи који су у косовској Скупштини гласали за ствари које нису у интересу Срба и ми због тога данас плаћамо цену.

„Гласање за престанак надгледане независности Косова донело је губитак механизма заштите - а то су донели гласови људи попут Ненада Рашића због чега је нестала могућност да се људи заштите", сматра Јевтић.

За разлику од њега, Рашић сматра да косовски Срби треба да се боре у оквиру постојећег система на Косову.

„Важно је да не будете присутни само на политичком нивоу јер ваше приче о бољитку се не виде на терену.

„Ми морамо да будемо присутни по дубини - џабе сам ја министар, ако немамо заменике директора полиције, разних инспектората, бројних других органа."

Када је Аљбин Курти први пут постао премијер, Рашић је у априлу 2020. именован за саветника премијера и директора Канцеларије за заједнице.

На функцији се задржао само неколико дана јер је морао да поднесе оставку пошто је Специјално тужилаштво против њега подигло оптужницу у случају приватизације Косовске електродистрибутивне мреже из 2013.

Пред последње изборе, представници листе коју је подржао тврдили су за ББЦ да је Рашић договорио са Куртијем масовно запошљавање српских кадрова у косовској администрацији.

Његова сарадница Рада Трајковић каже да Рашић негује политику поверења са Албанцима, из кога треба да проистекне помирење.

„То је човек који се определио да са породицом живи тамо где је рођен, који се разуме са комшијама, без обзира на њихову националност.

„Он је човек који прихвата реалност, где се налази и шта треба да ради", каже Рада Трајковић.

Погледајте видео о призренским филигранима

Тринаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]