Косово и Србија: Тринаест година од проглашења независности

На тринаесту годишњицу проглашења независности, Косово нема ни председника, ни премијера, ни председника Скупштине у пуном мандату.

Доскорашњи председник Хашим Тачи налази се у Хагу, где му се пред Међународним судом за злочине на Косову суди за дела из времена када је био један од команданата Ослободилачке војске Косова (ОВК).

Влада премијера Авдулаха Хотија распуштена је након што је Уставни суд оценио да је нелегитимно изабрана, уз споран мандат једног од посланика који су је подржали.

Падом владе, распуштена је и Скупштина Косова, па се и њена председница Вјоса Османи налази у техничком мандату.

Ванредни парламентарни избори одржани су 14. фебруара, а убедљиво највише гласова освојила је странка Самоопредељење Аљбина Куртија којој недостаје неколико мандата да би могла да формира владу.

Како се обележава годишњица

Иако се у Приштини овај датум некада обележавао великим концертима и свечаностима, ове године таквих догађаја нема.

Делимично је на то утицала и чињеница да су на снази противепидемијске мере због вируса корона.

Ипак, ни прошле године, у време пре пандемије, није било великих јавних манифестација.

Највиши функционери Косова одају признање ратним лидерима, као и политичком лидеру Ибрахиму Ругови, врши се смотра гарде.

Симбол проглашења независности у Приштини је скулптура „Њуборн" (Новорођени) која сваке године добије нову боју.

Аутори скулптуре определили су се да је ове године сами грађани својим длановима офарбају у војничке боје.

Косовски Срби и 17. фебруар

За косовске Србе који раде у институцијама које контролише званични Београд, 17. фебруар је уобичајени радни дан.

У српским срединама, нерадно је обележен Дан државности Србије, 15. фебруар.

Политички представници Срба део су одлазеће владе Косова - потпредседник у техничком мандату је Горан Ракић, док је министар за повратак и заједнице Далибор Јевтић.

Обојица су део Српске листе, блиске званичном Београду.

На изборима одржаним 14. фебруара, Српска листа поново је освојила свих десет гарантованих мандата који припадају српској заједници.

Према Уставу Косова, српској заједници и у наредној влади припашће једно или два места - у зависности од бројности министара у будућем кабинету премијера Аљбина Куртија.

О статусу Косова и даље се воде Бриселски преговори под вођством Европске уније, мада су састанци лидера веома ретки - претходни су били почетком јесени 2020. године.

Током претходне године, Косово и Србија потписници су Вашингтонског споразума.

У Белој кући, под покровитељством Ричарда Гренела, специјалног изасланика тадашњег америчког председника Доналда Трампа, споразум су потписали председник Србије Александар Вучић и премијер Косова Авдулах Хоти.

Споразумом се предвиђа економско зближавање Београда и Приштине, али се регулишу и бројна друга питања која немају много везе са односима Србије и Косова.

Шта се десило пре тринаест година

Скупштина Косова донела је 17. фебруара 2008. године Декларацију о независности којом је Приштина једнострано прогласила одвајање од Србије.

Скупштина Србије поништила је ову одлуку, али то није спречило низ међународних признања која су уследила.

Тринаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља.

Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Последње признање Косова стигло је из Израела који је почетком ове године успоставио пуне дипломатске односе са Косовом, у складу са Вашингтонским споразумом који су потписали председник Србије Александар Вучић и премијер Косова Авдулах Хоти.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]