Ко је Аљбин Курти: Од косовског Че Геваре до мандатара за нову владу

Од вође студентских протеста против Слободана Милошевића, преко политичког дисидента и придруживања Ослободилачкој војсци Косова (ОВК), до можда новог премијера Косова - Аљбин Курти је највеће изненађење ванредних парламентарних избора на Косову, али само за оне који не познају његову политичку каријеру.

Репутацију и надимак косовски Че Гевара стекао је предвођењем уличних протеста, борбама против режима које су му донеле затворске казне, али је остао упамћен и по бацању сузавца у парламенту.

Данас је Курти револуционар у елегантном оделу, каже за себе да је његова политичка организација социјалдемократске оријентације и размишља о функцији премијера.

Одбацио је етикете да је радикалан и националиста, мада има и оних који сматрају да та трансформација није баш комплетна.

„Могло би да се каже да сам романтична особа, али нисам шовиниста", описао је себе Курти у интервјуу за агенцију АФП прошле године.

Од уличних протеста до сузавца

За Куртија се први пут чуло у јавности у другој половини деведесетих када је организовао студентске демонстрације против Слободана Милошевића на Косову.

Истакао се као лидер ненасилног отпора, али је убрзо ухапшен и служио је казне у затворима у Липљану и Пожаревцу.

Београдски дневни лист Наша борба крајем деведесетих доделио му је награду за толеранцију, али је он није прихватио.

На почетку сукоба на Косову Курти се у августу 1998. придружио некадашњем колеги његовог оца, Адему Демаћију, тада политичком представнику ОВК који је 28 година провео у југословенским затворима.

Курти је ухапшен током НАТО бомбардовања, наводно у покушају да напусти Косово.

После повлачење српских снага с Косова у јуну 1999, неколико стотина затвореника, међу којима је био и он, пребачени су у Србију. У марту 2000. осуђен у Нишу на казну од 15 година затвора због тероризма.

Одбио је да се брани у овом процесу, изјавивши да признаје само „суд свог народа".

Није одслужио казну у целости, јер је новоизабрана демократска власт након пада Милошевића 2000. ослободила политичке затворенике његовог режима.

Блокада Мердара и борба против Бриселског споразума

Након изласка из затвора завршио је Електротехнички факултет и неколико година није био политички активан, али то није дуго потрајало.

„Његови ставови су били екстремнији у односу на политичаре из ОВК, за које се очекивало заступају таква гледишта", сећа се тог периода Горан Богдановић, некадашњи министар у влади Косова током мандата Бајрама Реџепија и посланик Социјалдемократске странке у парламенту Србије.

Куртијеве присталице су 2005. године на згради УНМИК-а написали „Без преговора, самоопредељење!", након чега је основан покрет тог имена.

Ова политичка организација је захтевала референдум о државном статусу, сматрајући да су преговори две стране уступак међународној заједници.

Сукоби с полицијом су се наставили 2009, када су његове присталице испревртале неколико десетина возила Еулекса реагујући на најаву о склапању споразума ове организације са српским Министарством унутрашњих послова.

У јануару 2012, организовао је блокаду граничног прелаза Мердаре, како би камиони с робом из Србије били спречени да уђу на Косово.

Противник је Бриселског споразума, током ратификације Споразума о разграничењу са Црном Гором и Споразума о формирању Заједнице српских општина бацио је сузавац у Парламенту Косова.

У интервјуу за босанску ТВ 1 2018. године, рекао је да је „Србија највећи проблем Западног Балкана", јер се понаша као „мала Русија, као хоботница с пипцима свуда по региону".

Међутим, Богдановић истиче да Курти никада није рекао ништа лоше за Србе са Косова, већ је заговарао да за преговарачи сто треба да седну Срби и Албанци који живе на истом простору, без мешања Београда.

На Западу је Курти дуго био перципиран на основу неких догматских, популистичких црта политичког програма партије, тврди Бодо Вебер, виши сарадник Већа за демократизацију политике из Берлина.

„На тој основи неки западни актери су се 2014. умешали у процес формирања власти на Kосову и спречили да Самоопредељење буде део владајуце коалиције. Постојао је страх да би таква влада одвела политички дијалог у кризу", каже Вебер за ББЦ на српском.

Он сматра да је на тај начин направљена штета демократизацији Kосова, јер тај потез није спречио кризу дијалога.

„Верујем да зато овај пут нећемо видети слична дешавања", додао је Вебер.

Изборна кампања

Током изборне кампање, Курти је најавио укидање такси за робу из Србије и увођење принципа реципроцитета у односима.

Такође, очекује се да ће Курти преузети вођење преговора са Србијом од досадашњег преговарача, председника Хашима Тачија.

Изјавио је и да, под његовим вођством, „неће бити питање шта Косово даје Србији у замену за признање, већ дуг који Србија има према Косову".

„Његов однос према Србима биће искренији, знаћемо тачно на чему смо", каже Богдановић,

Богдановић објашњава да Курти неће чинити уступке представницима српске мањине, што је био случај са владама Тачија и Харадинаја. Они су Србима давали министарске позиције, места у управним одборима и министарствима.

„Он ће ту бити ригиднији", сматра Богдановић.

Од Куртија се очекује „враћање косовског достојанства, приближавање власти народу", каже Рамуш Тахири, политички аналитичар из Приштине, додајући да иако то делује популистички, то јесте Куртијева орјентација.

Курти је прогласио победу покрета Самоопредељење на четвртим за редом одржаним ванредним изборима на Косову, са освојених 25,76 одсто гласова.

Обећао је да ће успоставити контакт са Демократским савезом Косова ради успостављања коалиције.

Главни приоритети нове владе требало би да буду борба против криминала и корупције, укидање такси за робу из Србије, али и јаснији односи према Београду у преговорима, слажу се политички аналитичари у региону.

Сан о Великој Албанији - није приоритет

Курти је заговорник идеје о уједињењу Косова са Албанијом, али саговорници ББЦ-ја тврде да је ставове ублажио и пре почетка кампање за изборе.

Данас о тој идеји говори као сну, који није приоритет, пошто је најважније да се „ојача држава Косово", каже Тахири.

Очекује се да ће бити тврд, али кооперативан преговарач у будућим разговорима са представницима Србије.

Вебер каже да наставак преговора Србије и Kосова, пре свега зависи од тога да западни актери дефинишу заједнички преговарачки оквир за својеврсни „ресет" преговора, који мора да искључити решења попут размене територија и корекције граница.

„Ако до тога дође, а верујем да хоће, онда неће бити важно ко ће постати нови премијер Kосова", сматра Вебер.

Курти нема искуства са међународним притиском, али са друге стране и „уцењивачки потенцијал" Запада је у његовом случају мањи, пошто се не терети за ратне злочине, тврди Горан Богдановић.

Ако Вјоса Османи из ДСК буде изабрана за министарку спољних послова, она ће као „амерички ђак" бити добар сарадник међународне заједнице, каже Тахири.

„Биће права уметност (за Куртија) да угради сопствене принципе у власт, која је препуна административних процедура, а он им није вичан" сматра Тахири.

Једанаест година након проглашења независности, Косово је признало више од 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 116 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]