Срби на косовским изборима: Игор Симић за ББЦ - О Милану Радоичићу, води у Митровици и потреби да се „у Приштини изнедри лидер"

„Главни осумњичени за убиство Оливера Ивановића" или „стуб опстанка" за Србе на Косову - овако српског бизнисмена Милана Радоичића види премијер Косова Хашим Тачи са једне, а са друге стране Горан Ракић, председник Српске листе.

Радоичићев колега на потпредседничкој функцији у странци и први на изборној листи Српске листе Игор Симић каже за ББЦ на српском да Радоичића странка толико подржава да је „тражила да буде изгласан за председника почетком септембра, али он није желео толику политичку ангажованост."

„Тужилац који води поступак је рекао да нема доказа да подигне оптужницу против Радоичића за убиство Оливера Ивановића", каже Симић.

„То је прави показатељ стања и живота Срба на Косову. Ако погледамо случај Радоичића, косовско правосуђе делује тако што таргетира и онда вас медији линчују. То је, на жалост, обележило и ову кампању."

Кампања о којој говори су ванредни парламентарни избори на Косову 6. октобра, на којима учествује и Српска листа.

Ипак, Радоичић није за Симића најбитнији човек за решавање политичког проблема на Косову.

На питање која је то најважнија личност која би могла да реши питање Косова, за Симића је то - особа у Приштини.

„Ако желимо да дођемо до решења и за Србе и за Албанце, потребно је да се у Приштини изнедри лидер способан да у овај процес уђе искрено.

„Такву особу још нисам видео", каже он и додаје да „свакако има поверење у српски преговарачки тим и председника Вучића".

Оливер Ивановић и Ксенија Божовић

Предизбодни период обележила је и одлука дела политичара некадашње странке Оливера Ивановића, међу којима је и Ксенија Божовић, да изађу на изборе са Српском листом.

Оливер Ивановић убијен је 16. јануара 2018. године, пуцњима у леђа испред канцеларије своје Грађанске иницијативе СДП у северном делу Косовске Митровице.

Пре више од годину дана, 9. августа 2018, Српска листа је Ксенију Божовић назвала особом која је „растурила странку Оливера Ивановића" и неким ко „нема политички значај".

„Не бих да говорим у туђе име, али ово није први пут", каже Симић.

„Људи из СДП су и 2014. године на ванредним парламентарним изборима били на листи са нама. И Ксенија Божовић и Оливер Ивановић."

На коментаре о притисцима које су неки од људи претрпели да би били приморани да се прикључе Српској листи, Симић каже да је то „глупост".

„Најбоље би било да наши политички противници доставе доказе ако их имају за било какве притиске", додаје он.

„И она (Ксенија Божовић) то може да потврди."

На тврдње носиоца листе Слобода Ненада Рашића да је неколико људи истерано са посла јер га је подржало и да је за то одговорна Српска листа, Симић каже да они имају „конкретне доказе да се управо супротно дешавало и да су Срби који су одбили да гласају за Рашића испаштали".

„И Рада Трајковић је изјавила да је за њу најбитнија борба против Српске листе и Александра Вучића", каже Симић.

ББЦ на српском: Како бисте оценили политичку атмосферу пред изборе?

Игор Симић: На терену видимо притисак који називам институционално насиље од стране Приштине. Онемогућили су нам право гласа са српским документима иако нам то закон дозвољава, а то је на жалост потврдио и Врховни суд у Приштини. Верујемо да су тиме желели да помогну осталим странкама на уштрб Српске листе.

ББЦ на српском: Како сте решили проблем људи који немају косовска документа?

Игор Симић: Немамо начин да то решимо, покушали смо и са међународним институцијама. Наше процене су да неће моћи да гласа око 4.000 Срба. Ако узмемо у обзир да је прошли пут на изборе изашло 50.000 Срба, то је десет одсто.

Ово је најдиректнија подршка мањим српским политичким партијама, које су биле довољно искрене да то и објаве као своју победу.

О таксама на српску храну и води у Митровици

„Сва роба која се потроши у српским срединама, а то су храна, лекови и санитетски производи - долази из централне Србије", одговара Симић на питање како се након повећавања такси на српску робу снадбевају Срби на Косову.

„Употребићу термин да се на креативни начин људи довијају."

Додаје да су цене основних животних намирница увођењем такси веће за 30 до 40 одсто.

„Добар број људи затвара или планира да затвори радње", каже потпреседник Српске листе.

„Не желе да их неко хапси или малтретира и гледа као кријумчаре јер у гепеку имају на пример 20 или 30 литара млека."

Симић додаје да „све што допремите, они третирају као кријумчарење".

„Драго ми је што је по први пут свет стао у одбрану Срба да купују намирнице од кога желе", каже он.

„Очекујем да ће нова влада Косова смоћи снаге да једна од првих одлука буде укидање ових такси.

„То није битно само за Србе, већ и за Албанце, Роме и Бошњаке на Косову, јер је увоз на овим просторима огроман."

ББЦ на српском: Који су главни практични проблеми Срба на Косову?

Игор Симић: Прво што је карактеристично за све средине је проблем безбедности, а друго је економска ситуција. У питању су стални напади на Србе, који појединачно и изловано делују небитни, попут уништавања имовине, каменовања аутобуса који превози децу, напада на Српску православну цркву. Албанци то покушавају да оправдају појединачним инцидентима, али ако погледамо по карти видимо да се врши притисак на одређени део становништва у деловима где је Срба најмање. Власти у Приштини ове нападе више не бележе као међуетничке инциденте.

Друга ствар је економија. Економска ситуација угрожава живот свих. Срби су посебно дискриминисани. Иако правни акти обавезују косовске институције да у државној управи буде барем пет одсто Срба. Ипак, мало која установа је овај услов испунила. Проблем је и што оне које имају три или четири одсто Срба - немају их на руководећим местима.

У Северној Митровици и Звечану је због дуговања према фабрици воде три пута у шест месеци нестајало воде, потврђено је из регионалног водовода у већински албанској Јужној Митровици.

Симић каже да решење види у „изградњи регионалног водовода у Зубином потоку".

„Цеви су старе и губимо 60 одсто воде у секундарној мрежи.

„Међународна заједница је финансирала изградњу водовода у јужној Митровици и тада су се обавезали да ће заменити и секундарну мрежу у Северну Митровици, али то се није десило. Зато имамо проблем."

До рестрикција долази јер и даље није изграђен регионални водовод који би снабдевао већински српске општине на северу Косова, а за који је, након потписивања уговора о изградњи 2013. године, из буџета Србије већ издвојено девет милиона евра.

На питање да ли ће и када водовод бити изграђен, каже да је „Канцеларија за Косово и Метохију укључена и да се тај проблем полако решава".

Што се дуговања тиче, Симић тврди да Приштина „често политизује ову тему".

„Вода се допрема из водовода из јужног дела града у којем је некада радило на десетине Срба, а сада не ради ни један.

„Врло је битно и да наша хидроелектрана Ибар - Лепенац са језером Газиводе снадбева целу Приштину.

„Зато је то више политичко питање него економско, како се потенцира у јужној Митровици."

Симић додаје да „када Србија не би издавајала новац за Србе на Косову, живот би за њих стао".

„Области у којима држава финансира живот Срба на Косову су образовање, здравство и систем социјалне заштите, као и пензије", каже он.

На питање који је то новац, Симић додаје да „нема тачне податке, али да су то хиљаде различитих давања".

Каже и да су људи могли да шаљу предлоге за бизнис и да је Влада Србија усвојила подршку за 340 пројеката попут „изградње сушара, месара, кланица, мањих фабрика за производњу алкохолних пића и друго".

Ко је Игор Симић

ББЦ на српском: Који би Вама био најприхватљивији план за Косово?

Игор Симић: Било би лицитирање одговорити на тамо нешто када немамо дијалог. Јако је битно да се он настави. Било би добро да се нађе компромисно решење које ће уважити интересе и Срба и Албанаца.

ББЦ на српском: Да ли је то идеја разграничења?

Игор Симић: Не желим да спекулишем о решењу када немамо дијалог уопште. Као неко ко овде живи са породицом, само желим да се откочи дијалог. Када га немамо, имамо велике пробелме на терену, посебно са безбедношћу.

ББЦ на српском: Колико често идете у Приштину?

Игор Симић: Идем само пословно, три до четири пута недељно.

Једанаест година након проглашења независности, Косово је признало више од 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 116 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]