Атентат на Оливера Ивановића - годину дана после

Док Приштина и Београд размењују оптужбе, све је мање наде да ће убице Оливера Ивановића бити пронађене.

Мала група људи окупила се у прошле суботе на београдском Новом гробљу код Ивановићевог гроба у Алеји Великана како би му одржала једногодишњи помен.

На краткој церемонији, одржаној пет дана уочи годишњицње Ивановићевог убиства, није било говора, мада јој је осим чланова Ивановићеве породице присуствовало неколико лидера опозиционих странака и покрета, који су ћутећи стајали са стране.

Али се зато о Ивановићевом убиству много говорило током следећих неколико дана, а на саму годишњицу, 16. јануара, у Београду је најављен велики скуп у знак протеста што су Ивановићеве убице још на слободи.

Ко је био Оливер Ивановић?

Ивановић је рођен 1. априла 1953. у селу Рзнићи код Дечана. У младости је желео да буде пилот, али је због урођене очне мане морао да напусти студије на Војнотехничкој школи у Загребу и вратио се на Kосово, где је постао инжењер и шампион у каратеу.

Шира јавност је за њега чула након завршетка косовског рата 1999, где се појавио као један од лидера "чувара моста" који су контролисали мост који спаја северну и јужну Kосовску Митровицу.

Након октобарских промена био је једно време на челу Српског националног већа, али је брзо пао у немилост Београда, између осталог зато што се отворено залагао за излазак Срба на косовске изборе.

У два наврата био је посланик у парламенту Kосова, а од 2008. до 2012. и државни секретар у Министарству за Kосово и Метохију док је министар био Горан Богдановић. Сем тога је био један од ретких српских политичара који је течно говорио албански.

Процес

У јануару 2014. Ивановић је изненада ухапшен на основу оптужнице за ратне злочине коју је против њега подигао тужилац Еулекса, правосудне мисије Европске уније на Kосову.

Ово је за многе био шок, јер Ивановића до тада нико, чак ни екстремни албански националисти, није доводио у везу са ратним злочинима. Оптужница га је теретила да је као члан српских паравојних формација у два наврата (1999. и 2000.) организовао малтретирање и убиства албанских цивила у Митровици.

Током већег дела суђења, које је трајало три и по године, Ивановић је боравио у затвору, најпре у Приштини, а затим, после штрајка глађу, у Митровици, да би последњих шест месеци провео у кућном притвору.

Првостепено је по једној тачки оптужнице осуђен на девет година затвора, док је по другој ослобођен.

Пуштен је на слободу тек у јуну 2017, након што је косовски Апелациони суд потврдио ослобађајућу пресуду, док је осуђујућу поништио и наложио поновно суђење.

Кампања

Решен да настави политичку каријеру, Ивановић се у августу 2017. кандидовао на изборима за градоначелника Митровице, испред Грађанске иницијативе СДП - странке коју је сам основао и водио.

Током изборне кампање, у којој му је главни ривал била Српска листа, блиска београдским властима, Ивановић и сарадници били су изложени бројним претњама, због чега су се неки повукли.

Запаљен му је аутомобил, а у двориште једног од блиских сарадника бачена је бомба, док је у београдским провладиним медијима био означен као издајник и страни шпијун.

Ивановић је, пак, критиковао начин на који се у Београду приступило процесу нормализације односа са Приштином и залагао се да се тај процес замрзне док се не створе повољније околности.

Али пре свега се жалио да је Српска листа, уз подршку Владе Србије и организованих криминалних група, завела страховладу у Митровици.

„Да се одмах разумемо: ти људи [Срби] се не боје Албанаца него Срба, локалних кабадахија и криминалаца који се возе у џиповима без таблица... То су криминалне структуре увезане са политиком у којима влада паничан страх од наше кандидатуре", рекао је у интервјуу за београдски недељник Време у септембру 2017.

Ивановић је на изборима добио 16 одсто гласова. Победио је Горан Ракић, кандидат Српске листе.

Атентат и истрага

Мање од три месеца након избора, 16. јануара 2018, Ивановић је убијен с пет метака у леђа док је улазио у своју канцеларију у Митровици. Пуцано је из аутомобила који је брзо потом нађен спаљен. Није било сведока.

Истрагу о убиству паралелно воде надлежни органи из Београда и Приштине који, међутим, једни друге међусобно оптужују да крију доказе и ометају правду. Сем тога, и једни други тврде да је убиство организовао неко са супротне стране.

У новембру прошле године, специјалне снаге косовске полиције привеле су четири особе из северне Митровице због сумње да су повезане са атентатом.

Четворо ухапшено у случају убиства Оливера Ивановића

Београд и Приштина у новој рунди разговора

Једна од њих је брзо пуштена, али су у притвору остала два полицајца Косовске полицијске службе (КПС) - Драгиша Марковић и Недељко Спасојевић, као и извесни Марко Рошић.

Сем тога, Приштина потражује Милана Радоичића, косовског бизнисмена, у међувремену постављеног на чело Српске листе, који се склонио у Београд.

Српске власти су одбиле да изруче Радоичића, али су га испитале уз помоћ детектора лажи.

„Радоичић је прошао је на полиграфу за убиство Ивановића и не само да га није убио, него није ни учествовао у организацији, логистици, помагању, подстрекавању", објавио је након тога председник Србије Александар Вучић преко Радио Телевизије Србије.

Стручњаци, међутим, указују да се полиграф ни у Србији, ни у већини земаља у свету не признаје као валидан судски доказ.

Чекајући правду

И док су званичне власти Косова и Србије веома шкрте на речима кад је реч о истрази, у јавности се преко таблоида и портала непрестано пласирају разне теорије о убиству, све одреда недоказане и непроверљиве.

Пре годину дана, јавност у Србији се потресла на вест о Ивановићевом убиству, али до сада је то осећање полако порасло у фрустрацију што случај досад није решен.

Јавност у Србији је посебно осетљива на политичко насиље које је обележило владавину Слободана Милошевића током деведесетих година, што можда објашњава значај који се придаје атентату на Ивановића.

Након што је Милошевић пре 18 година свргнут, веровало се да је с тим готово, све док 12. марта 2003. није убијен Зоран Ђинђић, први премијер Србије у постмилошевићево доба.

Ђинђићеве убице су ухваћене и осуђене, али засад нема основа за наду да ће истина о убиству Ивановића ускоро бити откривена.

Мирослав Ивановић, Оливеров брат и судија по професији, тврди да му се чини да власти „не улажу довољно напора" да нађу убице његовог брата, а тај утисак имају и многи грађани Србије.

Да ли ће демонстранти, који ће у среду увече изаћи на протеста држећи у рукама свеће уместо пиштаљки подстаћи политичку вољу да се случај реши остаје да се види.

Међутим једно је извесно: атентат на Ивановића је постао прворазредно политичко питање и док убице не буду пронађене, ниједна власт у Србији - ни садашња ни будућа - неће моћи мирно да спава.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]