Београд и Приштина у новој рунди разговора
Аутор фотографије, AFP
После вишемесечне паузе, у Бриселу се настављају разговори представника Београда и Приштине чији ће врхунац бити сусрет Александра Вучића и Хашима Тачија у недељу.
У петак и суботу су вођени разговори у оквиру такозваног техничког дијалога. Претходна рунда делегација Београда и Приштине одржана је од 19. до 21. марта, када није остварен никакав напредак, како је саопштено из Европске уније.
Иако ни Београд ни Приштина не показују оптимизам о исходу ове нове рунде разговора, представници Европске уније, главног посредника у дијалогу, сматрају да су преговори ушли у „битну фазу."
Шеф Делегације Европске уније (ЕУ) у Србији Сем Фабрици изјавио је да су преговори о нормализацији односа Београда и Приштине ушли у битну фазу и да имају добар замајац, иако је деловало да ће упасти у застој, јавља агенција Бета.
Он је изразио наду да ће правно обавезујући споразум о нормализацији односа Београда и Приштине бити "брзо постигнут", не прецизирајући временски оквир у којем би то требало да се деси.
"Тешко је то дефинисати и не желимо да вештачки намећемо неки датум. Јасно је да он мора бити договорен и имплементиран пре приступања Србије ЕУ. Нормализација односа с Приштином је један од главних елемената у том процесу, а у Стратегији за Западни Балкан је јасно наведено да се билатерални спорови морају решити пре него нека држава приступи Европској унији", изјавио је Фабрици у интервјуу за новопазарски радио Сто плус.
Шта је све претходило новом сусрету Александра Вучића и Хашима Тачија у Бриселу
Аутор фотографије, EPA
- Април 2013:потписан споразум о нормализацији односа у Бриселу који је отворио велики број питања између Приштине и Београда. Потписали су га тадашњи премијери Ивица Дачић и Хашим Тачи, уз посредство високе представнице ЕУ Кетрин Ештон. Кључна тачка тог споразума био је фомирање Заједнице општина са српском већином.
- Август 2013: потписан споразум о успостављању трајних граничних прелаза између Србије и Косова
- Септембар 2013:споразум о телекомуникацијама којим је Косoво добило право на свој позивни број (+383) , а договорен је и несметан рад Телекома на Косoву, као и споразум о енергетици по којем Косово дозвољава ЕПС-у да оснује компанију за трговину електричном енергијом, али и с правним и регулаторним оквиром Косова.
- Октобар 2014:случај Дрон води заоштравању односа Београда и Приштине.
Аутор фотографије, AFP
- Фебруар 2015: потписан је споразум о правосуђу између Србије и Косова који обезбеђује јединствен систем правосуђа. Договорено је да судије и тужиоци буду припадници обе нације.
- Март 2015:договор о распуштању цивилне заштите на северу Косова и њихова интеграција у постојеће институције.
- Август 2015:Главна тема преговора била је Заједница српских општина (ЗСО) односно усвајање њеног Статута у оквир правног система Косова.
- Новембар 2015: Уставни суд Косова суспендовао је споразум о ЗСО јер како су закључили није у потпуности у складу са Уставом Косова.
Аутор фотографије, Reuters
- Јануар 2017:ухапшен Рамуш Харадинај, садашњи премијер Косова, у Француској по потерници коју је Србија преко Интерпола расписала за њим још 2006, а у вези са злочинима против цивилног становништва.
- Јануар 2017:воз који је осликан бојама српске заставе и речима "Косово је Србија" спречен да уђе на Косово.
- Јул 2017: Почиње са радом Специјални суд са седиштем у Хагу, задужен да испита сумње у злочине почињене над српским и цивилима других националности током и после рата на Косову. До формирања овог суда дошло је због открића бивше главне тужитељке Хашког трибунала Карле дел Понте.
- Јануар 2018: убијен политичар Оливер Ивановић, што је повећало тензију између Србије и Косова
Аутор фотографије, AFP
Март 2018: ухапшен директор канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић.
Међународна слика
Десет година након проглашења независности, Косово је признало више од 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.
Приштина наводи бројку од 116 земаља, а Београду кажу да их је далеко мање.
У последње две године било је и неколико спорова око повлачења признавања независности Косова.
Док Београд тврди да су Суринам, Бурунди и Либерија повукли признање, Приштина то демантује и истиче да су од 2017. године, Бангладеш, Мадагаскар и Барбадос признали Косово као независну државу.
Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.
Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација попут ММФ-а, Светске банке и ФИФА, али не и Уједињених нација.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]
