Србија, Косово и језик: Како се на албанском језику каже докон поп и јариће крсти

Док годинама уназад политичари из Београда и Приштине, уз мање или више успешно посредовање Брисела и Вашингтона, покушавају да пронађу решење косовског проблема, група професора албанског и српског језика из Србије и са Косова направила је велики корак ка бољем разумевању два народа.

После више од 30 година израђен је нови албанско-српски/српско-албански речник са око 40.000 речи.

„Желели смо да допринесемо унапређењу комуникације, побољшању добросуседских односа и подизању свести о потреби учења страног језика", каже за ББЦ на српском др Ана Сивачки, професорка албанског језика и књижевности из Београда, једна од ауторки речника.

„Такође, желели смо да подстакнемо вишејезичност и у једној и у другој заједници, како на Косову, тако и шире у Србији, будући да у Србији постоје албанске мањинске заједнице, посебно на југу, али и у Београду, Војводини", додаје.

„За речнике се каже да су најбоље књиге које се могу написати за друге", каже за ББЦ на српском др Ћемаљ Мурати (Qemal Murati), научни саветник Одсека за језик на Албанолошком институту у Приштини.

„Овај речник ће помоћи у превазилажењу језичких баријера, промоцији вишејезичности и изучавању ова два језика", додао је.

На иницијативу приштинске канцеларије Међународне организације за миграције (ИOM), а под вођством менаџерке пројекта Светлане Ракић, окупљен је тим професора албанског и српског језика из Београда и Приштине који је добио захтеван задатак - да направи савремени општи албанско-српски/српско-албански речник.

Међународна организација за миграције је 2018. године, у сарадњи са Мисијом Уједињених нација на Косову (УНМИК), Канцеларијом повереника за језике Косова и уз подршку Британске амбасаде у Приштини, покренула иницијативу за промоцију учења званичних језика, каже Светлана Ракић за ББЦ на српском.

Уочено је, додаје, да је језичка баријера, настала током година неучења језика других заједница и неадекватном применом Закона о службеној употреби језика, идентификована као једна од главних препрека за интеракцију и суживот различитих заједница које живе на Косову,

Албанско-српски и српскохрватско-албански речник претходно су објављени 1950, 1974. и 1986. године, а од тада није било ажурираних и допуњених издања.

Све до сада.

Може ли и једна апликација да помогне да се суседи разумеју

Александар Миладиновић, новинар ББЦ на српском

За оне који су жељни знања језика суседа, а речник делује као исувише формалан и тежак начин учења, као надградња електронске верзије новог речника настала је и апликација „Вокап".

„Вокап" је виртуелни професор који подучава српски и албански језик.

Иако је настао на Косову, доступан је свима који би да науче један од ова два језика.

За ББЦ на српском о апликацији говори Вељко Самарџић из Центра за социјалне иницијативе.

Апликација је доступна за ајфон и андроид телефоне, као и на вебсајту.

До краја ове године из штампе ће изаћи прво издање речника са око 40.000 речи.

„Претходни речници су објављени пре више од 30 година, а од тада су се и српски и албански језик значајно променили. Са развојем науке и технологије у говор улазе нови термини.

„Колега Предраг Мутавџић је дао најбољу илустрацију ове појаве приметивши да се на почетку пандемије корона вируса појавила реч ковидиот. Језик тако функционише, реагује на дешавања у друштву и прати их", каже Ана Сивачки.

Постојећи речници, додаје, јесу били од помоћи, јер су им дали смерницу што се тиче корпуса речи.

„Наша идеја је била да речник обухвати основну лексику, да нам то буде база коју можемо да надограђујемо у различитим правцима.

„У том смислу смо пратили те речнике, али се нисмо у потпуности ослањали на њих већ смо их прилагођавали овом времену и потребама савременог корисника", рекла је Ана Сивачки.

Др Ћемаљ Мурати додаје да је постојала велика потреба за израдом новог речника јер су досадашњи превазиђени, пре свега по питању лексичког фонда.

Истакао је да је лексички фонд постојећих речника који су се евентуално могли пронаћи затурени по ћошковима тек понеке библиотеке, било неопходно обавезно и „прочешљати", посебно по питању објашњења речи и фразеолошких израза.

„Требало је избацити велики број застарелих речи - архаизама и додати нове и модерне речи и термине који су ушли у употребу у протеклих двадесетак година", додао је Мурати.

У новом речнику има и одредница које се односе на неку стручну терминологију попут административне, правне, рачунарске, медицинске... како би се помогло становништву, запосленима у разним гранама државне управе, студентима, преводиоцима.

„Речник је драгоцени ресурс који може бити од велике помоћи. Због тога смо значајан труд уложили у његово обогаћивање посебно примерима који ће имати употребну вредност у свакодневном животу", каже Ана Сивачки.

Рецимо, ако је некоме из српске заједнице на Косову потребан Извод из матичне књиге рођених он ће у речнику под одредницом „Извод" моћи да пронађе не само превод ове речи на албанском језику, већ управо цео термин који тражи.

Пример: извод м. - ekstrakt, certifikatë

Извод из матичне књиге рођених/венчаних = ekstrakt i lindjes/martesës nga libri amzë

Извод из матичне књиге умрлих = ekstrakt i vdekjes nga libri amzë

Корист од речника имају и државни службеници, посебно имајући у виду да су на Косову и албански и српски званични језици и сва званична документа, почев од закона, морају да буду преведена на оба језика.

Колико се данас разумеју Срби и Албанци?

Језичке препреке означене су као један од главних проблема инклузије и комуникације заједница на Косову.

Истраживање Центра за социјалне иницијативе на Косову на јесен 2018. године показало је да млади Срби и Албанци на Косову већином не познају језик друге заједнице, али исто тако већина се изјаснила да жели да научи српски, односно албански језик.

Према том истраживању, само пет одсто Срба на Косову прича албански језик, 31 проценат делимично разуме, а 64 одсто испитаних не прича уопште.

Албанци причају српски језик у већем проценту - 18 одсто говори, 49 одсто делимично разуме, а 31 проценат не говори српски језик.

Ови проценти драстично падају међу млађим становништвом. Чак 95 одсто младих Албанаца не прича српски језик, а само четири одсто делимично разуме.

Више од 71 одсто Срба жели да зна албански језик, али овај проценат је мањи код младих људи - 62 одсто.

Око 73 одсто Албанаца жели да научи српски језик, али само 27 одсто међу младим Албанцима.

„Ми смо као рудари"

„Рад на речнику је као рад рудара који ископава земљу до великих дубина како би дошао до драгоцених минерала", приметио је др Ћемаљ Мурати.

Тако је и група аутора ангажованих на изради овог речника, додаје он, „ископавала" непресушне језичке изворе како би раскрчила пут до извора података, речи и израза присутних у свакодневном говору, опште лексике и терминологије у области издаваштва и књижевности, науке, технике, спорта, уметности, нових технологија.

У оба језика постоје културолошки специфични изрази или речи чије је значење веома тешко пренети на неки страни језик.

„За разлику од досадашњих речника, ми смо обради одредница приступили мало другачије, посебно у смеру од албанског ка српском, јер албански поседује одређене граматичке категорије којих у српском нема, као што је, примера ради, одређени и неодређени вид именица", каже Ана Сивачки.

„Зато смо одлучили да за сваку именицу наведемо и њене облике у оба вида и броја, што до сада није био случају у двојезичним албанско-српским речницима".

Попут ораснице или поховати.

„У таквим случајевима смо прибегли транскрипцији - orasnicë или смо дали објашњење као што је у случају речи поховати", каже Ана Сивачки.

Пример:

поховати - fërgoj, skuq, ose ngjyej (mish, perime, djathë etj. që është mbështjellë) në vezë, miell ose thërrime buke

похован - i (e) fërguar (skuqur, ngjyer) në vezë, miell ose thërrime buke.

Фразе - највећи изазов

Језички стручњаци су сагласни да је фразеологија увек највећи проблем.

У начелу су то, по правилу, термини који су културолошки обојени, термини специфични за језик, односно народ, каже Ана Сивачки.

Без обзира на балкански контекст у коме се оба језика развијају и преклапају, постоје неке фразе које су карактеристичне само за српски или само за албански и тешко их је пренети на страни језик, односно пронаћи одговарајући еквивалент, додала је.

Мурати је нагласио да је често теже пронаћи еквиваленте фразеологизама него пронаћи еквиваленте речима, што је био проблем у постојећим српско-албанским речницима.

Фразеологизми су тврд орах - када се с једног језика преводе на други могу бити у потпуности неразумљиви и испадају смешни, каже Мурати.

Дао је неколико примера.

За фразу колико људи, толико ћуди - у Барићевом српскохрватско-албанском речнику (1950) дат је еквивалент Dikush thumbit e dikush patkoit.

У Српскохрватско-албанском речнику (1986) се понавља: Njëri thumbit, tjetri patkoit.

Ова два израза на албанском одговарају српском преводу: Један у клин, други у плочу.

Данас се у говору може срести употреба или „превод": Sa njerëz, aq çudira, при чему се уместо речи ћуд - алб. karakter, temperament, tabiat, zakon, погрешно употребљава реч чудо - алб. çudi.

Тачан еквивалент на албанском је Sa njerëz aq tabiate (karaktere).

И фразеологизам докон поп и јариће крсти - у Српскохрватско-албанском речнику (1986) дат је на албанском у облику Кush nuk ka punë kruan macen (дословни превод: Ко нема посла, чеше мачку), при чему је одговарајући еквивалент на албанском Kush ka nge shtie (fut) rruaza në pe.

Сличност српског и албанског?

Српски и албански не припадају истој породици језика, разликују се на фонетском, морфолошком, синтактичком или лексичком нивоу, али постоје одређени фактори који их приближавају и доводе до значајних поклапања на истим тим нивоима, каже Ана Сивачки.

Конкретан пример је турска владавина на Балкану.

„Османлије су са собом донели и језик и сви знамо да у српском фигурира приличан број турцизама, као што је случај и у албанском".

„А друга још важнија ствар је што су у питању суседи, народи који живе једни поред других. И посебно у тим пограничним деловима долази до лингвистичких преклапања", рекла је она.

Ана Сивачки каже и да су без обзира на друштвене и политичке прилике људи увек сарађивали и да та сарадња преживи све ратове и сукобе.

„Тако да и у српском постоје речи албанског порекла, у албанском посебно на Косову постоји српска, односно општесловенска лексика".

Примери сличних или истих речи:

Турцизми које користимо: аман, хајде, калуп, казан, колач, кутија, вала, баш, таман...

Ана Сивачки указује и на трећи фактор преклапања у лексици - интернационализми.

„Оба језика као и сви други, условно речено, мањи језици у свету прикупљају лексички фонд од већих језика, какав је, на пример, енглески. То се најбоље види на примеру рачунарске или медицинске терминологије", каже професорка албанског језика из Београда.

„Сви ти наведени фактори доприносе томе да се у лексичком смислу албански и српски донекле преклапају.

„Међутим, без обзира на њих, у питању су два потпуно различита језика", каже Ана Сивачки и поручује: „Управо су те њихове сличности и разлике садржане у нашем речнику за који се надамо да ће поред доприношења комуникацији и вишејезичности у извесној мери покренути међусобну сарадњу и у другим областима".

Погледајте: Она учи Србе албански, а Албанце српски

Можда ће вас занимати и ови текстови:

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]