Србија, Русија и језик: „Слично, па ни налик"

„Једном сам током расправе у већем друштву видно изнервирана рекла Ты меня возбуждаешь (Ти ме узбуђујеш), што има сексуалну конотацију, и сви су праснули у смех", каже за ББЦ на српском Биљана Марковић, која већ неколико година живи у Русији.

Идеја да се Срби и Руси одлично разумеју када покушавају да међусобно разговарају сваки на свом језику долази „делимично из чињенице да руски и српски међу именским речима имају око 50 одсто речи које се по значењу могу препознати", објашњава доцент за руски језик Филолошког факултета у Београду Јелена Гинић.

„Међутим, језик не чине само речи него и односи међу њима", додаје.

Постојање заједничких речи, надовезује се њена колегиница, доцент Биљана Марић, „не значи обавезно да све те речи имају исто значење у различитим језицима".

Управо разлике у значењу речи које слично звуче чест су разлог за смех, али и повремени извор главобоља за преводиоце.

Колико су српски и руски језик заправо слични?

Сродност језика - мајка и маћеха

Српски и руски су попут далеких рођака који много колена у прошлост деле заједничког деду - прајезик којим се служила разна словенска племена.

Нека племена су отишла на исток Европе и тамо настају савремени руски, украјински и белоруски (источнословенски језици), друга на запад (чешки, пољски, словачки), а на Балкану настају јужнословенски језици (македонски, српски, хрватски…)

Српска и руска азбука

„У савременим словенским језицима утврђено је око 2.000 елементарних речи које су општесловенске и наслеђене из прасловенског", објашњава Марић, позивајући се на рад академика Предрага Пипера и његову књигу „Увод у славистику".

То је разлог што, ако нам је српски матерњи језик, сигурно можемо да успоставимо основну комуникацију са неким у Прагу, Варшави, Кијеву и Москви.

„Наравно, нешто веће сличности постоје међу језицима унутар једне подгрупе, па су тако руски, белоруски и украјински међусобно сличнији него, рецимо, руски и српски", каже Марић.

Међутим, додаје, током историјског развоја језика не само да су се појавиле граматичке разлике, него и разлике у значењу речи које делимо.

Неке речи које постоје и у српском и у руском, али значе различито

Такве разлике понекад наводе на погрешне закључке.

„Имала сам јако симпатичну ситуацију са дететом коме сам предавала руски", каже Биљана.

„Он се водио логиком да ако је пиринач на руском рис, онда рисовать (цртати) не може да буде ништа друго, но јести пиринач".

Кад вас матерњи језик омета у учењу

Гинић објашњава, док разлике можемо посматрати са много аспеката, једна од оних које се прве примете су у начину на који Руси и Срби изговарају речи и реченице.

„Руски, за разлику од српског, има јако велики број меких гласова, неакцентовани самогласници скраћују, некада и испадају", објашњава Гинић.

Интонација реченица је такође другачија.

„Они у говору користе много већи распон гласа говору, праве скокове, сецкају реченице на потпуно другачији начин него што ми то радимо, праве више пауза него ми".

Да због тога Русе није увек лако разумети потврђује и Биљанино искуство.

„Руски сам почела да учим са 19 година и било је тешко савладати фонетику, па чак и разазнати шта Руси говоре", каже она.

Марић оцењује да је, због оваквих разлика, „у неким случајевима лакше разумети једноставнији руски текст него говор".

Говорници руског имају обрнут проблем.

Рускиња Ана Ростокина, која се у Србију преселила након студија српског у Москви, каже да јој је посебно тешко пало правило „Пиши као што говориш, читај како је написано".

У руском, објашњава она, једно од правила јесте да се свако о које није акцентовано чита као а, па руска реч молоко (млеко) звучи као ма-ла-ко.

„Моја бака је са североистока Русије, где се прича дијалекат у којем се свако о, за разлику од Москве где сам одрасла, изговара као о и она је говорила мОлОкО, мени је одувек било смешно", објашњава Ана.

„Када сам почела да учим српски, због тога имала сам отпор да читам све као што је написано - звучало ми је чудно и подсећало ме је на провинцијални говор моје баке".

Са друге стране, лако је разумела свршене и несвршене глаголе - радити/урадити, јер то постоји и у руском, било јој је јасно зашто се каже момак/момака, и одакле то а, јер се оно појављује и у појединим руским речима.

Гинић истиче да је код учења сродних језика проблем што српски омета у усвајању руског и обрнуто.

„Сличности понекад страшно ометају. Лакше је некад, другим речима, научити нешто различито, потпуно ново, него нешто сродно и слично. Испадне некад за неког слично па ни налик", закључује Гинић.

Понекад искачу и разлике у томе како Срби и Руси виде свет око себе, па и тако и муву која је слетела на зид.

Ана, која се у међувремену удала у Србији, каже да ју је супруг чудно погледао кад му је пре неки дан рекла „Мува је села на зид".

„За Русе мува седи, за Србе стоји и то је једноставно тако", помирила се Ана.

Муке преводилачке

Ана, која се данас професионално бави превођењем, каже да увереност људи да су jе разумели понекад задаје главобоље преводиоцима.

Она се присећа искуства са једног привредног сајма у Москви, када је радила на штанду Електропривреде Србије, када се нашла као посредник у комуникацији између руског брачног пара који је свратио на штанд јер су се интересовали за Србију, а домаћини из Србије нису баш знали руски.

„Руси су питали су да ли се планира излазак на руско тржиште, госпођа из Србије је одговорила 'Надамо се…', а они су се некако узбудили што су препознали то 'нада' и рекли су 'Да, да, мы тоже говорим, что надо' (Да, да - и ми кажемо да треба)".

„Ја сам пробала да објасним, али нико није хтео да ме слуша, јер су мислили да су остварили комуникацију и да им ја само сметам", наводи Ана.

Такође се, на једном пословном састанку који је преводила, а где су људи прешли на разговор без преводиоца, атмосфера у просторији потпуно променила када су српски представници рекли „Урадићемо то на обострану корист".

Корысть у руском има негативно значење, па је звучало као да се предлаже нешто нечасно.

„Онда сам ја брзо ускочила да објасним да кад Срби кажу корист, они уствари мисле польза".

Марић оцењује „сличност између руског и српског ипак није толика да би обезбеђивала апсолутно разумевање, нити се разумевање елементарне комуникације не може прогласити познавањем језика".

„Када се све ово узме у обзир, јасно је да омаловажавање труда посвећеног изучавању, руског језика може бити присутно само у дискурсу оних људи којима није страно ни потцењивање руске културе уопште", закључује.

Погледајте видео о најдуговечнијем лидеру у модерној историји Русије

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]