Поезија у доба короне: Песник из Књажевца, чувар локалног дијалекта и осмеха

Слађан Илић живи и пише поезију у предграђу Књажевца. Двориште му је послужило као инспирација да напише песму на дијалекту, посвећену вирусу корона и изолацији.

ИЗОЛАЦИЈА

Искочим пред врата

нема љуђе да галаме

и тој мани ночу

ал дању стра ме.

…

У овуј изолацију

од муку чу скапем

ма дошло ми да се

за око уапем.

Опсетим се кад се

почешам по главу

колко сам урасал

ко лајно у траву.

Што не толка мука

у овај заман

ја несам ни бил

толћи лепотан.

Несам ја на матуру

бил онија мистер

мож чу пуштим браду

да постанем хипстер.

…

Једем ко проваљен

и још пре корону

прерипил сам стотку

у црвену зону.

А нумем се манем

туј саг нема сечка

има се док пројде

напрајм ко мечка.

...

једва чекам кад че

све овој да пројде.

Да се мож искочи

и по друм прошета

ако ме до таг

не удаве псета.

Не разумете баш све?

Онда сигурно нисте са истока или југоистока Србије.

Слађан поезију, осим на стандардном, књижевном, ствара и на локалном, народном језику, на призренско-тимочком дијалекту.

Песму о изолацији објавио је на Фејсбуку.

„Сретну ме људи на улици и зауставе да ми кажу да се свако, ко је чуо песму, насмејао. Када пренесеш такву енергију и некоме измамиш осмех, у том тренутку си вероватно срећнији од особе коју си насмејао", каже Слађан.

Популарност поезије на дијалекту - „Сви пукли од смејање"

Популарност песама које је написао о вирусу корона и објавио на Фејсбуку, показала му је да интересовање за поезију на дијалекту превазилази друштвене мреже, каже Слађан.

Иако су многи за време ванредног стања пратили његов рад баш на Фејсбуку, стихови долазе и до људи који нису на друштвеним мрежама.

„Сретнем људе на улици и онда ми кажу: 'Знаш ону песму, читао сам деди, па баби, па ћалету - пукли од смејање', прича.

Баш у таквим реакцијама и налази инспирацију.

„Кад видим да је нека песма имала више од петсто лајкова, знам да сам одговоран за сигурно хиљаду осмеха. То ми причињава огромно задовољство", каже.

Задовољство писања открио је још као дечак.

„Мајка ми је причала да сам тражио да записује шта јој говорим, још док нисам знао да пишем", каже.

До данас, Слађан је објавио шест књига поезије.

Од шаљивих и љубавних песама на књижевном језику, до збирке песама за децу.

Ипак, поезија на локалном дијалекту заузима посебно место.

Шта су дијалекти и колико их има у српском језику?

Реч дијалекат има неколико значења, али у општем фонду се употребљава да означи неколико народних говора обједињених према заједничким особинама.

У српском језику су препознати следећи дијалекти:

Дијалекти екавског изговора:

Дијалекти ијекавског изговора:

Дијалекти икавског изговора:

Др Светлана Слијепчевић Бјеливук, научни сарадник Институт за српски језик САНУ

Богатство са обронака Старе планине

„Прва песма на дијалекту, 'Торлачка слава', настала је кад сам пожелео да опишем обележавање славе", каже Слађан.

Када је прва песма добила похвале околине, схватио је да писање на локалном, народном језику, има посебну чар.

Записао је језик који сви око њега користе, али ретко имају где да га прочитају, каже.

„Људи су ми тада говорио да сам приметио ствари које сви видимо, али не помишљамо да их запишемо", каже.

Објављивањем првих збирки схватио, је, каже, значај онога што ради.

„Дијалекат одражава старије стање језика и веома је значајан извор за изучавање историје језика, али и традиције, културе, фолклора, митологије", каже докторка Светлана Слијепчевић Бјеливук.

Слађан сматра да се о локалном говору са обронака Старе планине мало зна.

„А у ствари, ово је део Србије са најнеискваренијим дијалектима", каже.

Очуваност изворног говора у свом крају објашњава географијом.

„Живимо далеко од великих путева. Прилично смо били, као и данас, изолован и запуштен крај", каже.

Можда баш због изолованости, Слађан каже да му се чини да се млади људи у Књажевцу и околини, не користе локални дијалект као некада.

„Мислим да се млади стиде говора, мада не би требало".

За разлику од говора са југа Србије, представљеног у популарним ТВ серијама, пиротски и књажевачки се ретко чује на националним фреквенцијама, додаје.

„Када би неко снимио серију са нашим или пиротским дијалектом, то би био шоу", смеје се.

Употреба дијалеката на телевизији може да развије предрасуде, сматра Слијепчевић Бјеливук.

„Нажалост, према дијалектима има много предрасуда, нарочито због серија и филмова у којима се јављају као средство карактеризације ликова", каже.

Значај дијалекта много је шири, додаје.

„Они су својеврсни сведоци и чувари народних мисли, обичаја, веровања, окружења, уопште начина живота".

Кувар на дијалекту - укусна збирка рецепата и прича о менталитету

Слађанова нова збирка поезије на дијалекту посвећена је управо обичајима - по селима у околини Књажевца сакупио је рецепте за традиционална локална јела и преточио их у песме.

„Кувар на дијалекту садржи песме о локалним јелима и томе како су се спремала некада и како се спремају и сада", каже.

Свака песма описује, не само јело, већ и обичај везан за трпезу.

„Песме су о томе шта се променило у припреми јел, појавом фрижидера, на пример, али и какви смо ми као народ", објашњава.

„Ја се у песмама шалим менталитетом овдашњих људи, а они то прихватају отворених руку и дају ми енергију да наставим", каже.

Све више писаца који стварају на дијалектима

Слађан је био најмлађи учесник такмичарског дела фестивала стваралаштва на локалним дијалектима, „Преображањско појање", који се већ осам година одржава у Нишу.

„Освојио сам друго место - такмичење је било на дијалектима из целе Србије", каже Слађан.

Миња Илијева, књижевница из Ниша и једна од организаторки такмичења, каже да је фестивал јединствен јер окупља ствараоце на дијалектима не само из Србије, већ и из региона.

„Циљ је да се сачува извори говор од заборава, а на фестивалу смо имали писце и из целе Србије, из Црне Горе, Хрватске, Босне и Херцеговине", каже.

Илијева додаје да се фестивал одржава на најплодотворнијем месту за поезију и прозу на дијалекту.

„Нишки говор полако нестаје, али добро је што се фестивал одржава баш у Нишу, који је центар југоисточног дела Србије, дела најбогатијег дијалектима".

Иако је број писаца који пишу на локалном језику неупоредив са бројем оних који стварају на стандардном језику, каже да је све више објављених књига на дијалектима.

„Сваке године је све већи број песника и прозаиста који се јављају са новим књигама и ми сваке године представљамо нове књиге".

Док чека прави тренутак по окончању ванредног стања како би објавио већ припремљен Кувар, Слађан и даље поезију објављује на друштвеним мрежама.

„Писање је љубав. Од овога не може да се живи, али писањем чиним људе срећнијима или им бар улепшам дан", каже Слађан.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]