Мексико: Фестивал на којем се продају највредније ротквице на свету

Фигуре од ротквица

Аутор фотографије, Jennifer Booher/Alamy

    • Аутор, Гордон Кол-Шмит
    • Функција, ББЦ Путовања

Ротквице узгајане за Ноћ ротквица у Оахаки у Мексику много се разликују од малих, танких, црвено-белих, сецканих ротквица које обично могу да се нађу уз кришке лимете и посудица са салсом на столовима већине ресторана за такосе у Мексику.

Штавише, већина од 20 тона џиновских, прекомерно нађубрених ротквица у данима пред Божић није чак ни јестива.

Уместо тога, оне се користе као платна за уметнике и ручно се резбаре у детаљне и сложене фестивалске сцене на такмичењу какво не постоји нигде другде на свету.

За овај догађај, који се одржава сваке године на 23. децембар и које је прошле године имало своје 126. издање, одбројавање за стотине становника Оахаке почиње бербом ротквица ујутро 19. децембра, само четири дана пре него што се коначне креације оцењују и изабере се победник.

Наоштрени ножеви, ислужене лопате, оштри пијуци и дебеле рукавице убацују се на задња седишта аутомобила који одлазе пут шуме Ел Текио, огромног сушног пространства које се протеже преко многих планинских долина у Оахаки.

Претпрошлогодишње јаке суше посебно су отврднуле земљу прошле године, а текстура сувог тла виши личи на песак него на земљу.

Берба ротквица

Аутор фотографије, Mirja Vogel

Потпис испод фотографије, Узгајивач ротквица Серђо Баутиста извлачи ротквицу из земље на фарми Ел Текио

Али тик испод кршевите површине око северног краја пуме, редови зрелих, набреклих ротквица која су постале неодвојиви део фестивалског календара у Оакахи више од једног века, чекају спремне да се уберу.

„Ове године су веће, теже и ружније него икад", рекао ми је Сењорино Мартинез узбуђено док смо се шетали његовим пољем.

Мартинез је предводник узгоја ротквица за прославу у Оахаки већ више од 30 година.

Са неколико метара удаљености, већ успевамо да назремо гримизне круне и дебеле црвене стабљике 20 тона џиновских ротквица које избијају кроз испуцалу земљу.

Картице учесника манифестације Ноћ ротквица

Аутор фотографије, Mirja Vogel

Потпис испод фотографије, Картице учесника манифестације Ноћ ротквица стоје на столу са изрезбареним ротквицама

„Занатлије их резбаре у облике и величине за које никад не бисте помислили да су могући", каже он док клима главом најмлађем земљораднику, Серђу, који је укопао стопала око изникле биљке и почео из тла да чупа набубрелу ротквицу величине моје подлактице.

„Биће их још стотине свих облика и величина… више него икад ове године да би се намирила потражња Ноћи ротквица", каже Мартинез, додавши: „Једна од њих ће такође некоме донети много новца."

Иако је Мексико дом славних фестивала, у које спадају Божићне посаде и Дан три краља, вероватно не постоји необичнији од Ноћи ротквица у Оахаки.

Ритуал корене вуче с краја 19. века, кад су се пијачни продавци у Оахаки борили за пажњу купаца на Зокалу, на главном градском тргу, креативно излажући сезонске производе божићним муштеријама.

У потрази за предношћу у односу на конкуренцију, секли би воће и поврће у атрактивне облике у нади да ће продати комад више.

Предаја ротквица на Зокалу у Оахаки

Аутор фотографије, Mirja Vogel

Потпис испод фотографије, Ротквице се предају учесницима у такмичењу кад зора заруди 23. децембра на Зокалу у Оахаки

Ова маркетиншка техника постала је ритуал, који је заузврат постао божићна традиција, и већ 1897. године председник општине је отворио прво такмичење у резбарењу ротквица за мештане Оахаке.

Данас културолошки корени фестивала ротквица остају практично нетакнути.

Рано ујутро 23. децембра, главни трг у Оахаки претвара се у изложбени простор.

Недуго пре него што се довезу дрвене тезге, такмичари са првим појављивањем светла почињу узбудљиви процес прављења својих креација, пре него што њихове скулптуре почну формално да се оцењују у подне.

И најмања грешка у овом кључном стадијуму може да значи катастрофу.

У игри су уметнички понос, право на једногодишње разметање и више од 120.000 мексичких пезоса (око 5.500 долара), а о најбољем дизајну одлучује цењени жири састављен од политичара, претходних победника и уметника, који главу награду додељују у 18:00 часова.

Према држаној шефици за туризам у Оахакуу, Сајми Пинеда Веласко, „Јединствени примерци на догађају представљају поглед на свету становника Оахаке. Они нас уједињују у солидарности и једна су од најзначајнијих и највољенијих традиција."

Луиз Едуардо Перез резбари ротквице на манифестацији

Аутор фотографије, Mirja Vogel

Потпис испод фотографије, Такмичар Луиз Едуардо Перез наноси последње резове на скулптури ујутро 23. децембра

За редовне такмичаре, као што је Антонио Аквино, младог занатлију који је учествовао на такмичењу сваке године од 2015, планирање почиње одмах после окончања претходног такмичења.

Разочаран што није доспео међу најбољих три претпрошле године, Аквино је већ почео да прави скице за прошлогодишње такмичење на Божић претходне године.

„Увек је важно размишљати о ономе што је могуће постићи у задатом року и имати прави степен амбиције", каже он.

Упркос поприличном знању о такмичењу, он каже: „Искуство је релативна ствар."

Има других такмичара, као што су Серафин Муњоз, који су учествовали скоро сваке године њиховог живота.

Муњоз је „такмичарска легенда", према Сол Фигуреои, мештанки која је посећивала фестивал од малих ногу.

Карла Васкез, шампионка из 2022. године

Аутор фотографије, Mirja Vogel

Потпис испод фотографије, Шампионка из 2022. године Карла Васкез пажљиво саставља свој дизајн на изложбеном столу

„Пријавио се за властити 55. узастопни наступ претпрошле године", каже ми она, док узбуђено пролази кроз селфије ње са разним радовима од ротквица.

„Направио је традиционални лимени оркестар из Оахаке, који је био јако детаљан и креативан, али је освојио тек другу награду, изгубивши од интерпретације регионалног летњег славља Карле Васкез."

Муњоз ми је рекао како се сећа „учења и посматрања" мајке и оца док резбаре своје креације шездесетих.

Пошавши њиховим стопама, он се сада сваке године ослања на проверену помоћ сина и унука који му помажу у реализацији његових амбициозних креација.

Васкез се нада истом успеху који је постигла 2022. године кад је освојила прву награду.

„Једнако сам нервозна и концентрисана као што сам била те године,", каже она док пажљиво спаја комад ротквице на свој дизајн, а њена сестра не дише.

И док пада ноћ, лимени оркестар весело предводи стотине мештана и туриста у ритмичном плесу високог темпа преко Зокала.

Црвено-зелени ватромет експлодира преко ноћног неба док мала деца пале прскалице у рукама у великој маси.

Галоси од ротквица

Аутор фотографије, Mirja Vogel

Потпис испод фотографије, „Галоси", илити певци, елегантно изрезбарени од различитих ротквица, привлаче велику пажњу посматрача

И док се флаше пива прослеђују од особе до особе уз поздраве и осмехе, друге породице носе своје скулптуре од ротквица назад кући јер је њихова ноћ приведена крају.

Неуморни рад занатлија из Оахаке биће изложен на каминима и испред домова још неколико сати пре него што бело месо ротквице почне да тамни а некада чврсте конструкције које су резбарене раније током јутра почну да смекшавају.

За 24 сата биће добре само за компост, из ког ће нови приноси ротквица моћи да израсту наредне године.

О победничкој креацији говориће читав град.

А што се тиче неуспешних такмичара, они ће увелико почети да размишљају како да узму прву награду наредне година још пре него што почне божићна гозба.

Presentational grey line

Погледајте и ову причу:

Потпис испод видеа, Берачи воћа у Шпанији: „Ако не желиш да радиш као роб, отпуштен си"
Presentational grey line

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]