Србија и храна: Једемо ли пестициде и да ли се воће превише прска

Пут од њиве до трпезе у многим земљама пролази кроз густо „сито и решето" надлежних служби.

Да у Србији и није баш све тако, показују све чешћа враћања воћа и поврћа, али и хране са граничних прелаза.

Разлог је често исти - прекомерна употреба средстава за заштиту биља или остаци неких опасних и канцерогених материја, који не би смели да се нађу у храни.

Неконтролисана употреба пестицида и вишак ових опасних материја били су разлог новог враћања воћа произведеног у Србији.

Холандија је 22. марта 2024. послала назад пошиљку смрзнутих вишања, објавио је РАСФФ - европски систем за брзо узбуњивање и обавештавање о храни.

У питању је инсектицид диметоату, који се користи за сузбијање штеточине трешњине муве и било га је у већој количини од дозвољене, наведено је на сајту РАСФФ.

Ипак, воћари кажу да није проблем у прскању, већ у непоштовању правила - ако се неки пестицид користи више него што је дозвољено дешава се да се нађу остаци на самом плоду и стигне до наших тањира.

„Ако пише да се прска два пута, тако и мора, у супротном, они који контролишу враћају воће и поврће са границе.

„Ако желимо да извозимо на тржиште Европске уније морамо стриктно да се држимо њихових правила и да радимо оно што траже од произвођача", каже Марин Ракић, воћар из Омољице, надомак Панчева, за ББЦ на српском.

У извештају Државне ревизорске институције (ДРИ) о „Безбедности хране у Србији" за 2023. годину, тврди се да се „контрола хране не спроводи у континуитету".

Наводи се и да се обавештења о откривеним преварама у вези са храном објављују на званичном сајту Министарства пољопривреде Србије, али и да се „брзо бришу".

„На порталу Система брзог узбуњивања за храну и храну за животиње, није објављено ниједно обавештење о утврђеним преварама у вези за храном.

„Представници Управе за ветерину у договору са прес службом Министарства пољопривреде обавештавају јавност на својој званичној страници", наводе ревизори.

Једино обавештење о повлачењу из промета неисправно декларисаног пекарског меда је од 20. априла 2016. године, истичу у ДРИ.

У извештају се наводи да капацитети Националне референтне лабораторије нису у потпуности искоришћени, а тврди се и да ангажују друге лабораторије, „мимо конкурса", за испитивање квалитета хране.

За то је тим другим лабораторијама исплаћено 1,8 милијарди динара од 2019. до 2022. године, тврди се у извештају ДРИ.

До објављивања текста, из Министарства пољопривреде Србије нису одговорили на питања ББЦ-ја о контроли хране, као ни о томе када би Савет за безбедност хране могао поново, после скоро пет година, да се састане.

Поводом враћања камиона са краставцем са граница ЕУ, министарка пољопривреде Јелена Танасковић изјавила је новинарима раније да и Србија „стално враћа камионе из земаља ЕУ, али да то не објављује на сва звона нити да је то за поједине овдашње медије вест".

Министарство пољопривреде Србије саопштило је 14. септембра да се „чекају резултати суперанализе пошиљке краставца заустављене на граници са Словенијом".

Претходно је ово министарство демантовало тврдње да је Србији забрањен извоз воћа у ЕУ.

Одговори нису стигли ни од Министарства пољопривреде Хрватске, на питања о безбедности и контроли воћа, поврћа и хране.

Србија традиционално има суфицит у трговини пољопривредним производима са Европском унијом, више од 55 одсто укупног пољопривредног извоза испоручено је у ЕУ 2021.

`Јабука се прска и до 30 пута`

Без заштите нема ни воћа, тврде произвођачи.

Воћњак, који је цео прекривен противградном заштитом, модерним системима за наводњавање и ђубрење, тражи и озбиљан третман хемијским средствима, али дозвољеним, каже Марин Ракић.

Док стојимо у његовом воћњаку, Марин показује јабуке које ће, каже, ове године прскати 24 пута.

Јабуке се углавном третирају средствима против инсеката и гљивица.

„Када је кишна година, као што је ова била, више се прска.

„У зависности од године, сорте али и проблема који се јави, воће може да се третира и до 30 пута годишње", напомиње овај воћар.

Додаје и да има свог заштитара - агростручњака - и он води рачуна о томе чиме ће се воћњак прскати и када.

Србија извезла јабуке у вредности од 125 милиона долара

Србија производи 500.000 тона јабука годишње, каже агроаналитичар Бранислав Гулан за ББЦ на српском.

„Потребе Србије задовољава количина од 220.000 тона.

„Прошле године, према подацима Републичког завода за статистику, Србија је извезла јабуке у вредности од 125 милиона долара", рекао је Гулан.

Некада је Србија јабуке извозила за Русију, а сада тражи нова тржишта, међу којима су земље у Африци и Азији, навео је Гулан.

Јабуке се у Србији гаје на 25.000 хектара.

Од тога, Ракић има под јабуком има три хектара, што је око четири фудбалска терена.

Објашњава да он не извози, али су инспекције надлежне и за контролу јабука које се продају на домаћем тржишту.

Ко контролише?

Фитосанитарна инспекција у Србији узима узорак и утврђује да ли може да се извози.

„Нестручност и незнање су на првом месту код пољопривредника у Србији, а у воћарству је, тренутно, много тешка ситуација", наглашава Ракић.

Велики број воћара, додаје Ракић, нема новца за квалитетне пестициде, већ узима јефтинија средства која имају дужу каренцу, што је период од прскања до употребе.

Уз то, не слушају савете агростручњака, већ продавце у пољопривредним апотекама, којима је у интересу само да продају нека средства, категоричан је Ракић.

Када се воће напрска лошијим препаратима, оно може да се једе тек после 28 дана.

А кад воћару „налети" купац, он нема времена да то чека, па отуда не чуди што српским пољопривредницима враћају воће са границе, сматра пољопривредник из Омољице.

„Пре пандемије корона вируса, прскање воћа ме је коштало од 2.500 до 3.000 евра по хектару, а сада и до 6.000 евра", истиче Ракић.

Додаје да се прска и органска јабука, само другим, посебним, средствима.

Киша је ове године донела и „кишу" прскања воћа и поврћа, објашњавају агростручњаци.

Сочне и црвене јагоде сви воле, али је и прва помисао на њих колико пута су прскане, да би биле баш такве.

„Заблуда је да се јагоде много третирају, у поређењу са другим културама, уз правилну агротехнику производњу овог воћа прати свега три до четири основна третмана заштите", говори Горан Ђаковић, агроекономиста, који производи јагоде у селу Стојник, надомак Београда.

Већина третмана ради се превентивно, како не би дошло до труљења плода.

„Јагоде смо морали често да третирамо, јер се трулеж шири преко капљица воде.

„То никако не значи да су оне биле затроване, јер су то препарати који имају изузетно кратку каренцу, период од прскања до употребе, од дан или максимално три", наглашава Ђаковић.

Према речима Ђаковића, недавни инциденти са воћем, које су Хрвати уништили због високих концентрација забрањених средстава, показали су да је било пропуста и да се мора јаче и оштрије контролисати што више произвођача.

Не само извозника, већ и оних који робу пласирају на тржиште Србије, говори Ђаковић.

„Потребно је уложити више новца у контролу, запослити довољан број људи у српским инспекцијским службама и постарати се да Саветодавне службе раде свој посао", сматра Ђаковић.

Шта је још враћено и зашто?

Крајем августа и почетком септембра 2023. године, Хрватска је вратила Србији пошиљке брескви и шљива због присуства инсектицида хлоропирифоса, који служи за уништавање инсеката.

Он је забрањен у ЕУ.

Није дозвољен ни и у Србији, од краја 2022. године, али је држава интервентним увозом набавила ово средство само за третирање шећерне репе, што је крајем августа потврдио за Радио телевизију Србије Небојша Милосављевић, директор Управе за заштиту биља у Министарство пољопривреде Србије.

„Могуће да су старе залихе, јер је до краја 2022. године била дозвољена употреба овог средства, а могуће и да је пореклом са црног тржишта.

„О томе да ли је поврће и воће у Србији безбедно, брине 134 фитосанитарна инспектора, који контролишу како оно из Србије, тако и из других земаља", рекао је Милосављевић за РТС.

Прича о бресквама још се није ни охладила у Србији, када су је усијале надлежне службе у Словенији.

Аларм се поново укључио почетком овог месеца, јер је на граници са Словенијом заустављена количина од 18 тона свежих краставаца из Србије.

Како је наведено у упозорењу датом кроз систем брзог обавештавања ЕУ (РАСФФ), нађено је средство за уништавање гљивица металаксил изнад границе дозвољене правилником.

Хрватска је Србију у августу упозорила и на чипс, који је произведен у Чачку, јер у себи има висок ниво акриламида.

То је канцерогена материја која настаје када се производ спрема на температурама изнад 120 степени Целзијуса, печењем или пржењем.

Србији није забрањен извоз воћа у ЕУ због спорних брескви

Министарство пољопривреде Србије оштро је демантовало информације да је забрањен извоз воћа и поврћа из Србије у ЕУ.

У саопштењу су навели да је само у августу ове године Србија ка земљама ЕУ извезла 692 пошиљке, односно скоро 8.000 тона воћа и поврћа.

Од тога су, наводе, само три пошиљке враћене.

Србија, такође, наводе у српском министарству, ради контролу на граничним прелазима.

Само током ове године, од 9.000 пошиљки, које су дошле на границу Србије, 37 је враћено због неусаглашености.

Увоз и извоз воћа и поврћа у бројкама

Обука пољопривредника само на папиру

Србија је имала у плану да неконтролисаној употреби пестицида стане на пут.

Ипак, то је за сада остало само мртво слово на папиру.

Према новим правилима, сви пољопривредници у Србији, који користе средства за заштиту биља, морали су од 1. јануара прошле године, да иду на посебну обуку како би добили сертификат.

Било је замишљено да када добар део њих то прође да и та потврда буде услов за куповину средстава у пољопривредним апотекама.

Измене Закона о средствима за заштиту биља донете су 2019. године, али одредбе које се односе на обуку пољопривредних корисника и обавезну проверу техничке исправности уређаја за њихову примену, требало је да почну од 1. јануара 2022. године.

Од почетка године, Европски систем за узбуњивање РАСФФ 15 пута је алармирао Србију због разних прекорачењa - од недозвољених средстава за заштиту биља у воћу, па до опасних бактерија у риби.

Савет за безбедост хране (не)постоји

Стручни савет за процену ризика у области безбедности хране основан је у мају 2017. године.

Tребало je да се бавe, између осталог, и проценом ризика у области безбедности хране и хране за животиње.

Ипак, одабрани стручњаци већ пет година нису се састали, тврди Горан Паповић, председник Националне асоцијације потрошача Србије НОПС.

У Министарству пољоривреде Србије нису одговорили због чега је то тако и када ће се поново окупити.

„Волео бих да видим кад и шта контролише пољопривредна инспекција у Србији и колико често то ради", рекао је Паповић почетком септембра 2023, пренела је агенција Бета.

Савет за безбедност хране, тврди Паповић, састао се годину дана пре пандемије, а касније су неколико пута само гласали за неке производе, које је неки произвођач доставио.

„Највише ме интересује рад пољопривредних апотека, да не могу пољоривредницима да продају непотребне количине средстава за заштиту биља", истиче Паповић.

„Заносе се људи да биљка може да се не прска.

„Исто се ради и са органским воћем и поврћем, само се користе средства која су дозвољена у овој производњи", каже пољопривредник Марин Ракић.

Додаје да није у свим земљама тако лако доћи до средстава за заштиту биља.

„У Словенији, на пример, тачно се зна ко има коју површину коју обрађује, шта може да користи и коју количину може да купи", рекао је он.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]